Fiskalni savet: Nepotreban rast deficita i nedostatak transparentnosti investicija

Nova revidirana Fiskalna strategija donosi zaokret u državnoj fiskalnoj politici – planirano je povećanje deficita na tri odsto BDP-a u srednjem roku, umesto ranije predviđenog smanjenja na 1,5 odsto.

Najavljeno je da će deficit u naredne tri godine ostati na nivou od tri procenata BDP-a, što pokazuje nameru države da vodi ekspanzivniju fiskalnu politiku, ocenio je Fiskalni savet u svojoj analizi revidirane Fiskalne strategije.

Osim povećanja deficita, Strategija donosi dve značajne novine. Prvo, revidirani podaci o BDP-u koje je objavio Republički zavod za statistiku umanjuju učešće javnog duga na ispod 50 odsto, što je pozitivan signal za ekonomsku stabilnost zemlje. Drugo, uvedena je transparentnija lista investicionih projekata, čime javnost konačno dobija uvid u realne troškove velikih investicija.

Iako Fiskalni savet ukazuje da dodatno povećanje deficita nije neophodno i smatra da je moguće smanjiti javni dug bržim tempom, država i dalje naglašava da planirani deficit neće ugroziti makroekonomsku stabilnost Srbije.

“U Strategiji su zadržane relativno konzervativne projekcije, što smanjuje rizike od narušavanja finansijske stabilnosti. Ipak, nejasan pristup javnim investicijama ostaje kao jedan od ključnih izazova Strategije. Uprkos uvrštavanju nekih važnih projekata, kao što je izgradnja Nacionalnog stadiona, strategija ne sadrži sveobuhvatni plan investicionih prioriteta. Ovo ukazuje na potrebu za transparentnijim i preciznijim pristupom u planiranju investicija”, navode iz Fiskalnog saveta.

Revidirana Strategija obuhvata i neke korake ka strukturnim reformama, poput planirane kampanje zapošljavanja u Poreskoj upravi i revizije cena pristupa distributivnom sistemu u energetskom sektoru. Iako postoje određeni pozitivni pomaci, strateški planovi za unapređenje javnog sektora i dalje se odlažu, bez konkretnog početka pre 2027. godine.

Velika revizija BDP-a Srbije promenila je makroekonomsku sliku zemlje, donoseći značajne pomake u ključnim pokazateljima, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.

Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je najnovije procene BDP-a koje su povećale vrednost za oko pet odsto u periodu od 1995. do 2023. godine. Ova promena u 2023. godini iznosi dodatnih 5,7 milijardi evra, čime je BDP dostigao 75,2 milijarde evra, umesto ranije procene od 69,5 milijardi. Posledice su primetne i na nivou drugih makroekonomskih pokazatelja, poput javnog duga, koji je sada pao ispod 50 odsto BDP-a, što se prema prethodnim projekcijama nije očekivalo do 2028. godine.

Reč je o trećoj značajnoj reviziji BDP-a Srbije u poslednjih deset godina, što potvrđuje da su metodološke promene donele velike korekcije. Za ilustraciju, podaci iz 2013. pokazuju da je tadašnji BDP sa 32 milijarde evra revidiran na 38 milijardi, što je dovelo do značajnih promena u oceni fiskalnog zdravlja – javni dug je bio 55,1 odsto BDP-a, a ne preko 65 procenata kako se ranije procenjivalo. Ovakve revizije naglašavaju potrebu za tačnim i pouzdanim podacima koje bi RZS trebalo da obezbedi kako bi ekonomska politika počivala na stabilnim osnovama.

“Iako revidirana Fiskalna strategija u najvećem delu zadržava makroekonomske prognoze iz Nacrta, ističe se porast rasta BDP-a u 2027. godini na pet procenata, u odnosu na raniju prognozu od četiri odsto, zahvaljujući predviđenom povećanju turizma usled održavanja EXPO izložbe. Rizici, međutim, ostaju prisutni, jer Srbija, za razliku od mnogih zemalja u okruženju, ostvaruje rast blizak svom potencijalu, što je rizik u trenutnim ekonomskim uslovima”, ocenjuje se u izveštaju.

S druge strane, domaća tražnja ostaje ključni motor rasta, ali uz povećan fiskalni deficit, što može izazvati pritisak na inflaciju. Fiskalni savet upozorava da je potrebno nastaviti praćenje ovih pokazatelja kako bi Vlada blagovremeno reagovala ukoliko dođe do odstupanja od očekivanja.

Jedan od ključnih nedostataka Strategije je izostanak detaljnih prognoza o kretanju na tržištu rada, koje su od velike važnosti za planiranje fiskalne politike. U kontekstu povećane naplate doprinosa, neophodno je da Vlada obezbedi transparentne prognoze zaposlenosti i zarada kako bi održala kredibilitet svojih fiskalnih projekcija.

Koji je cilj većeg deficita od planiranog?

Prema revidiranoj Fiskalnoj strategiji za period 2025-2027, Vlada je predvidela znatno veće deficite nego što je ranije planirano. Dok je inicijalni plan iz jula postavio prosečan deficit od oko 2,2 procenta BDP-a, nova strategija predviđa porast na 2,7 odsto u 2024. i tri odsto u narednim godinama. Ovo povećanje će značiti kumulativni deficit od 10,8 milijardi evra do kraja 2027. godine, što je za tri milijarde više od ranije projekcije.

Zašto se Vlada odlučila za ovako smeli korak? Najveći deo dodatnog novca biće usmeren na tekuću potrošnju, uključujući penzije, plate u javnom sektoru i subvencije, ali i na kapitalna ulaganja u infrastrukturu i energetiku. Država planira i značajne investicije, poput projekata u okviru EXPO izložbe.

“Osim toga, važnu ulogu u ovim planovima igra i nedavno povećanje procene BDP-a, koje je omogućilo nešto prostraniji fiskalni manevar. Zahvaljujući reviziji, Srbija sada raspolaže sa dodatnih 800 miliona evra, što bi moglo da ublaži pritisak na javni dug i omogući državi da bolje planira deficite. Uz to, rastući prihodi od poreza očekuju se kao rezultat ubrzanog ekonomskog rasta i širenja javnih prihoda”, iznosi u svojoj analizi Fiskalni savet.

Ipak, iako je javni dug Srbije trenutno na relativno stabilnom nivou od oko 46,8 odsto BDP-a, pitanje održivosti ostaje aktuelno. Projekcije zaduženosti predviđaju blag pad do 2027, ali ostaje neizvesnost u vezi sa novim državnim garancijama za velike projekte u energetici, koje mogu dovesti do povećanja ukupnog duga.

Sve u svemu, ova revidirana strategija predstavlja novi kurs ekonomske politike u Srbiji. Vlada ima ambiciozan cilj – ekonomski skok koji bi Srbiju učinio atraktivnijom za investitore, ali uz veći deficit i pojačano zaduživanje.

Revidirana Fiskalna strategija za period 2025-2027. predviđa osetan rast javnih prihoda, uz značajne korekcije u odnosu na prvobitni nacrt. Uprkos ovom povećanju, očekuje se da će javni prihodi rasti nešto sporije od BDP-a, što znači da će se njihovo učešće u BDP-u postepeno smanjivati sa 40,8 odsto u 2024. godini na 40,5 procenata u 2027. godini.

Posmatrajući uporedive planove javnih prihoda, ističe se da su u revidiranoj strategiji projekcije prihoda za period 2025-2027. povećane za ukupno 1,5 odsto BDP-a, što bi trebalo da donese dodatnih 1,4 milijarde evra godišnje u državnu kasu.

Ova revizija uglavnom je rezultat povećanja prihoda u 2024. godini, koje se procenjuje na jedan odsto BDP-a više nego što je ranije predviđeno. Dodatno, najavljeno je metodološko proširenje obuhvata budžetskih korisnika od 2025. godine, što će značajno doprineti povećanju neporeskih prihoda za 0,5-0,6 procenata BDP-a.

Uz korekcije planiranih prihoda, revidirana strategija najavljuje i konkretne mere, poput planiranog poreskog rasterećenja zarada. Naime, neoporezivi iznos zarada će u 2025. biti povećan na 28.423 dinara, što bi trebalo da ublaži poresko opterećenje zaposlenih. Očekuje se da ova mera smanji prihode od poreza i doprinosa za 10,1 milijardu dinara, ali će i država kao poslodavac ostvariti uštede.

Kada je reč o neporeskim prihodima, revidirana strategija predviđa značajno povećanje usled novog praćenja prihoda svih indirektnih budžetskih korisnika, poput škola, univerziteta i lokalne samouprave. Osim toga, dodatni priliv se očekuje od prodaje licenci za 5G mrežu, koja bi trebalo da bude završena do sredine 2025. godine.

Povećanje javnih rashoda do 2027. godine

Revidirana fiskalna strategija Srbije za period od 2025. do 2027. godine pokazuje značajan rast u javnim rashodima, uprkos prethodnim projekcijama. Dok je raniji nacrt strategije predviđao smanjenje rashoda sa 44,9 odsto BDP-a u 2024. na 44,4 procenta u 2027, revidirana verzija sada očekuje blago opadanje na 43,5 odsto do kraja 2027. godine. Ovakva promena nije rezultat rezanja u budžetu već revizije samog BDP-a, koji je projektovan u većim iznosima, čime je omogućeno dodatno uvećanje rashoda.

Analiza pokazuje da će javni rashodi u ovom periodu porasti kumulativno za čak 8,8 odsto BDP-a u odnosu na prethodni nacrt, što predstavlja dodatne 8,2 milijarde evra. U svakoj godini planiran je rast od 1,8 odsto BDP-a u 2024. do 2,5 procenata u 2027. godini. Glavni pokretači ovog povećanja su tekući rashodi, koji čine više od polovine ukupnog rasta. Prosečno godišnje povećanje javnih rashoda biće 2,4 odsto BDP-a, od čega najveći deo otpada na državne plate i penzije, ali i javne investicije i subvencije.

Što se tiče tekućih rashoda, najveći uticaj na njihovo povećanje imaju penzije, koje u proseku rastu za 0,5 odsto BDP-a godišnje, a slede subvencije i izdvajanja za plate zaposlenih u javnom sektoru. Stabilnost javnih finansija očekuje se zahvaljujući specijalnim pravilima za kontrolu rashoda za plate i penzije, što će pomoći održavanju fiskalne discipline i srednjoročne stabilnosti.

Iako revidirana strategija ostavlja prostor za odstupanja u strukturi rashoda, kao što su veća ulaganja u infrastrukturu i EXPO 2027, stručnjaci ne očekuju probijanje srednjoročnog limita javnih rashoda, ukoliko ne dođe do eksternih šokova.

Snažno povećanje javnih investicija u Srbiji, ali i nedostatak transparentnosti

Srbija se uputila u ambicioznu fazu javnih investicija sa prosečnim ulaganjem od 7,3 odsto BDP-a u naredne tri godine, što je značajno iznad regionalnog proseka i čak dvostruko više nego pre 2020. godine. Strategija predviđa da će investicije do 2027. godine rasti, omogućavajući Srbiji da smanji zaostatak u infrastrukturi u poređenju sa Centralnom i Istočnom Evropom.

Ipak, velike planove prate i određene prepreke. Najveća primedba Fiskalnog saveta odnosi se na nedostatak detaljnijeg prikaza prioritetnih investicija po sektorima. Iako su saobraćaj, zdravstvo, energetika i obrazovanje navedeni kao oblasti ulaganja, nedostaju konkretne informacije o prioritetima u okviru tih sektora. Vlada nabraja, ali ne ističe kriterijume na osnovu kojih su projekti odabrani, što ostavlja Fiskalni savet bez jasnog osnova da proceni realnost tih planova.

Nedostatak transparentnosti je primetan i u drugom važnom aspektu — neophodni sistem za upravljanje kapitalnim projektima još uvek nije uveden. Srbiji nedostaje jedan jedinstveni mehanizam koji bi obezbedio efikasnije upravljanje ovim investicijama i smanjio rizik od probijanja rokova i povećanja troškova.

Strategija je, ipak, načinila napredak u prikazu javnih projekata. U njoj se prvi put pojavljuje lista od 56 kapitalnih projekata sa detaljima o troškovima. Ovakav korak omogućava javnosti uvid u neke od najvećih projekata, kao što su izgradnja metroa u Beogradu i drugi veliki infrastrukturni poduhvati. Međutim, neki važni projekti i dalje nedostaju ili su delimično prikazani, poput auto-puta Beograd-Zrenjanin-Novi Sad i ulaganja u aerodrom u Nišu.

Fiskalni savet smatra da bi Vlada u narednom periodu trebalo da nastavi sa unapređenjem transparentnosti i pruži javnosti detaljniji uvid u javne investicije, ali i sistematičniji plan upravljanja projektima. Tek tada će Srbija zaista moći da iskoristi potencijale ovog rekordnog ulaganja i obezbedi kvalitetniju infrastrukturu za svoje građane.

Fiskalni savet Srbije je ponovo, kao i prethodnih godina, izrazio zabrinutost zbog nedovoljnog angažmana na strukturalnim reformama u revidiranoj Fiskalnoj strategiji. Iako dokument nagoveštava neke korake, poput planiranih investicija u energetici do 2025. godine i revizije cena u distributivnom sistemu, savet smatra da je strategija nedovoljno detaljna i ne pruža jasnu viziju za ključne reforme javnog sektora.

Energetski sektor je dobio značajnu pažnju, sa planovima za ulaganja u projekte koji podržavaju zelenu tranziciju i planiranim revizijama cena između Elektrodistribucije Srbije (EDS) i Elektroprivrede Srbije (EPS). Očekuje se da ovaj potez doprinese transparentnijim odnosima i stabilizaciji finansijske situacije u EDS-u, koji beleži gubitke. Ipak, Fiskalni savet ističe da problemi poput viška zaposlenih i visokih gubitaka na mreži ostaju nerešeni.

Još jedna osetljiva tema je reforma plata u javnom sektoru, za koju se u strategiji navodi da će moći da se analizira tek nakon potpunog obuhvata svih korisnika u sistemu „Iskra” do 2027. godine. Iako je ovo pohvalan korak ka integraciji i transparentnosti, Savet kritikuje dugotrajnost procesa i odsustvo konkretnih koraka za poboljšanje struktura zarada.

Fiskalna strategija predviđa povećanje roditeljskog dodatka, ali ne i nove mere za borbu protiv siromaštva i socijalne isključenosti. Socijalni rashodi se i dalje smanjuju u odnosu na BDP, što stavlja Srbiju u zaostatak za drugim evropskim zemljama, dok nema nagoveštaja o merama za ranjive grupe.

Svetlija tačka strategije je planirano zapošljavanje u Poreskoj upravi, koja se godinama suočava sa hroničnim nedostatkom kadrova. Savet podržava ovu najavu, ističući da je pored tehničkih unapređenja ključno ojačati kadrovsku strukturu kako bi uprava odgovorila na zahteve moderne fiskalne politike.