Fiskalni savet: Neselektivno deljenje novca građanima ekonomski veoma štetno

Fiskalni savet Srbije u petak je saopštio da se protivi najavljenim vanrednim isplatama iz budžeta jer predstavljaju „nesistematsko i rastrošno“ upravljanje javnim finansijama i koštaće oko 550 miliona evra i biće finansirane zaduživanjem države po vrlo nepovoljnim uslovima.

„Državni zvaničnici najavili su znatne promene fiskalne politike mimo standardne budžetske procedure i planova iz Fiskalne strategije. Nove mere, vanredno povećanje penzija i plata u javnom sektoru, isplata 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti, izdavanja dodatnih 100.000 vaučera za turizam, vođenje fiskalne politike, izmeštaju iz uređenog sistema upravljanja javnim finansijama“, naveo je Savet u oceni novih mera, prenela je Beta.

Savet je vođenje fiskalne politike državnih zvaničnika nazvao politikom „od danas do sutra“ i smatra da bi takve odluke mogle da ugroze finansije Republike Srbije.

„Nove mere ne samo što u dobroj meri obesmišljavaju budžetski proces, već su i ekonomski veoma upitne“, smatra Savet.

Ocenjeno je da je verovatno najproblematičnija od svih novih mera vanredno povećanje penzija od 5,5 odsto, najavljeno od septembra ove godine.

„Penzije su, uz plate u javnom sektoru, ključne za održivost javnih finansija Srbije. Povećanje penzija ne sme da se određuje proizvoljno – već samo na osnovu objektivnih ekonomskih parametara koji uzimaju u obzir sposobnost domaće privrede da ih finansira“, naveo je Savet.

Neselektivno deljenje novca građanima okarakterisano je kao ekonomski veoma štetna i socijalno neodgovorna politika.

„Trenutno je najveći makroekonomski problem Srbije visoka inflacija, uz nizak privredni rast, pa neselektivna podela novca građanima može da dolije ulje na vatru visoke inflacije, a pritom nema kapacitet da ubrza privredni rast. Što je još gore, podsticanje rasta cena neodgovarajućim fiskalnim politikama moglo bi dodatno da ugrozi životni standard najsiromašnijih građana Srbije“, naveo je Fiskalni savet.

Savet je dodao da se iz godine u godinu ponavlja praksa da se određenim delovima javnog sektora (obično vojska, policija, zdravstvo) daju veća povećanja zarada od drugih, bez bilo kakvih objektivnih analiza i kriterijuma.

Sad je, kako je istaknuto, došao red da se vanrednim povećanjem zarada nagrade zaposleni u delu prosvete i zdravstva, ali se opet ne zna tačno na osnovu čega je vlada donela baš takvu odluku.

Posle višegodišnjeg zapostavljanja prosvete i zdravstva, nesporno je, ocenio je Savet, da oni zaslužuju posebnu pažnju, ali se rešavanju problema zaposlenosti i zarada u ovim velikim i važnim sektorima mora pristupiti na sistematski način.

Jedan od loših primera do kakvih posledica može dovesti nesistematski pristup u rešavanju ovih problema je Poreska uprava koja već ima velike probleme zbog manjka ljudskih kapaciteta koji prete da ugroze urednu naplatu javnih prihoda.

„Ponovno neselektivno deljenje novca građanima je ekonomski veoma štetna i socijalno neodgovorna politika. Srbiji je nesporno potrebna reforma usmerena na povećanje obuhvata i izdataka za socijalnu zaštitu, tim pre što izuzetno visok rast cena hrane i energenata naročito ugrožava najsiromašnije građane Srbije“, naveo je Savet.