Fiskalni savet: Revidirana fiskalna strategija predviđa postepenu stabilizaciju budžeta

Revidirana fiskalna strategija postavlja javni dug Srbije na sigurnu opadajuću putanju u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP), ocenio je u četvrtak Fiskalni savet.

Po prognozi Saveta, revidirana Fiskalna strategija predviđa postepenu stabilizaciju budžeta nakon nekoliko veoma turbulentnih godina, što je Srbiji potrebno.

„Još od izbijanja zdravstvene krize 2020. godine koja je kasnije bila praćena i energetskom krizom, budžet Srbije beleži vanredno velike deficite. Visoki fiskalni deficiti dobrim delom bili su posledica velikih subvencija privredi, neselektivnih davanja stanovništvu, pokrivanja ogromnih gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora i drugo“, naveo je Savet u analizi izmenjene fiskalne strategije za 2023. godinu i projekcijama za 2024. i 2025. godinu, prenosi Beta. 

To, kako je ukazano, ne može da traje neograničeno i fiskalna politika mora sad da se „vrati u kolosek“.

Revidirana Fiskalna strategija koju je uradila Vlada Srbije predviđa ukidanje vanrednih izdataka države i postepeno uravnotežavanje budžeta u srednjem roku.

Кonkretan plan iz strategije je da se fiskalni deficit sa 3,8 odsto BDP-a, koliko je predviđeno da iznosi u 2022. godini, smanji u nekoliko koraka na 1,4 odsto u 2025. godini. Planirano je da javni dug sa sadašnjih oko 57 odsto BDP-a padne na 54 odsto na kraju 2025. godine. Pre izbijanja zdravstvene krize, odnosno na kraju 2019. javni dug je bio 52,8 odsto BDP-a.

Važan deo strategije je i to što se najavljuje usvajanje novih zakonskih pravila (fiskalna pravila) koja će povećati predvidivost fiskalne politike i bolje je povezati s objektivnim ekonomskim parametrima, a što Fiskalni savet podržava.

„Revidirana Fiskalna strategija donosi realističnije prognoze makroekonomskih kretanja koja su sad primetno lošija u odnosu na ranija očekivanja. Prvo značajnije unapređenje strategije u odnosu na njen Nacrt su kredibilnije makroekonomske projekcije“, ocenio je Savet.

U nacrtu Fiskalne strategije bilo je prognozirano da će privredni rast Srbije već od 2023. godine da se vrati na uobičajene stope od četiri odsto kakve je imao pre 2020, a da će inflacija brzo i snažno da uspori. Sad se, medjutim, ocenjuje da su trenutna makroekonomska pogoršanja nešto trajnije prirode.

To znači, kako je navedeno, da se revidiranom strategijom prognozira rast BDP-a u 2023. godini od svega 2,5 odsto, uz dostizanje stope rasta od četiri odsto tek u 2025. godini. Slično tome, i prosečna inflacija u 2023. projektuje se na dosta visokom nivou od 11,1 odsto, a njeno vraćanje u ciljni koridor Narodne banke Srbije, koji je tri odsto sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto, očekuje se tek 2025. godine, eventualno, krajem 2024. godine, naveo je savet u analizi.

Istaknuto je da u sadašnjem vremenu povećanih neizvesnosti, sve makroekonomske prognoze po definiciji su nepouzdane i vrlo je verovatno da će se i poslednje prognoze iz strategije menjati u narednim mesecima.

„Međutim, korekcije prognoza koje su napravljene revizijom Fiskalne strategije izvršene su u dobrom smeru i predviđeni makroekonomski okvir u osnovi ocenjujemo kao trenutno odgovarajući“, naveo je Savet.

Procenjeno je da će planirano smanjivanje fiskalnog deficita u srednjem roku zavisiti prvenstveno od rešavanja problema javnih preduzeća iz energetskog sektora.

„Iako planirano smanjivanje fiskalnog deficita sa 3,8 odsto BDP-a iz 2022. na 1,4 odsto u 2025. godini izgleda na prvi pogled kao znatno prilagođavanje, to zapravo i nije toliko ambiciozan cilj. Najveći deo deficita iz 2022. od 3,8 odsto BDP-a potiče od pokrivanja gubitaka Srbijagasa i EPS-a (2,1 odsto BDP-a) i od tri neselektivne isplate sredstava za mlade (0,4 odsto BDP-a). Bez ova dva rashoda budžetski minus već bi u 2022. bio manji od 1,5 odsto BDP-a – što je srednjoročni cilj smanjivanja deficita do 2025. godine“, ocenio je Fiskalni savet.