Fiskalni savet: Srbija mora da se zaduži tri do četiri milijarde evra

Predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović izjavio je da će Srbija naredne godine morati da se zaduži tri do četiri milijarde evra, jer oko četiri milijarde evra duga dolazi na naplatu.

„Tri do četiri milijarde evra država će morati da se zaduži, a kamatne stope su sada najmanje sedam do osam odsto. To je apsolutno neproduktivno trošenje sredstava i to je dodatni razlog i zašto dug dugotrajno treba držati pod kontrolom“, kazao je on u Skupštini Srbije na predstavljanju Izveštaja o radu Fiskalnog saveta za 2021. godinu pred Odborom za finansije.

Prema njegovim rečima, cena zaduživanja Srbije je velika, čak i u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope, jer je kamatna stopa oko 50 odsto veća za Srbiju nego za te države.

„To se odnosi i na stari dug, ali i na ove kamatne stope“, rekao je predsednik Fiskalnog saveta.

Kako prenosi agencija Beta, prema analizi Fiskalnog saveta, Srbija bi trebalo da teži javnom dugu u iznosu od 50 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), podsetivši da je javni dug 2021. bio 57 odsto BDP-a, te da će po prvim procenama Fisklanog saveta javni dug u 2022. ponovo iznositi oko 57 odsto.

„To je važno, jer je nakon fiskalne konsolidacije od 2014. do 2017. godine i nekoliko godina nakon toga, dug oboren na 52 odsto dohotka zemllje, što je bilo dobro“, rekao je Petrović.

Ukazao je da je to onda omogućilo Srbiji da, kada je nastupila pandemija, ima fiskalni prostor za rešavanje tekuće ekonomske i zdravstvene krize, a da se ne brine o stanju duga i deficita.

„Kao rezultat tih mera, dug je dignut na 57 odsto BDP-a što je bilo opravdano u krizi, ali nailazi sledeća kriza i zato je neophodno taj dug vraćati na 50 odsto. Dug u iznosu od 60 odsto BDP-a, po Mastrihtu, nije relevantan za Srbiju, a jedan od glavnih razloga je cena zaduživanja Srbije u odnosu na zemlje za koje važi Mastriht“, rekao je Petrović.

Podsetio je da su velika davanja bila tokom korona krize 2020. i 2021. godine, kada se država zadužila šest milijardi evra, pa otuda porast duga.

„Veći deo toga je bio opravdan kao pomoć stanovništvu i privredi, ali deo toga nije bio ciljan i naša procena je da je potrošeno oko dve milijarde više nego što treba, koje bi dobro došle sada kada bi trebalo da se zadužujemo po visokim kamatama“, rekao je Petrović.

On se nada i da se davanja iz budžeta kao pomoć pojedinim kategorijama stanovništva, koja su bila i ove godine, bez ekonomskog i socijalnog opravdanja neće produžiti i u 2023. godini.  

Prema njegovim rečima, Fiskalni savet smatra i da su javne investicije jedini način na koji Vlada Srbije može da podstakne privredni rast i zbog toga je preporučio da u kriznim godinama, kakva će biti i sledeća, te investicije ne budu oblast u kojoj će da se štedi.