Forenzičke računovođe – oni koji znaju više od prevaranata

Ekonomski fakultet u Beogradu od jeseni će primiti prvu generaciju polaznika master programa Forenzičko računovodstvo.

O tome zašto su domaćim institucijama takvi profesionalci neophodni, po čemu se razlikuju od finansijskih računovođa i kakva je njihova uloga u borbi protiv finansijskog i privrednog kriminala razgovarali smo sa profesorom Dejanom Malinićem, rukovodiocem projekta „Izgradnja forenzičko-računovodstvenih kapaciteta u  Srbiji“.

Novinari jedva čekaju da forenzičke računovođe nazovu „detektivima“ ili istražiteljima. Koje su ključne razlike između forenzičkog i „klasičnog“ računovodstva?

„Pokušaću da pojednostavim odgovor, rizikujući da budem malo neprecizan. U fokusu finansijskog računovodstva je izveštavanje o performansama preduzeća u formi zvaničnih finansijskih izveštaja, u cilju obezbeđenja relevantnih informacija za investitore, regulatorna tela, vladine agencije, menadžment, i druge interesne grupe. Forenzičko računovodstvo se češće povezuje sa revizijom i usmereno je kako na otkrivanje, tako i na prevenciju prevara. Forenzičke računovođe imaju za cilj da razjasne složene finansijske transakcije, čitaju kompleksnu dokumentaciju, analiziraju tokove novca i elektronske transakcije i da na osnovu toga prepoznaju prevarne radnje, posebno u slučajevima organizovanog kriminala i korupcije. Zato su od neprocenjivog značaja za istražitelje prevara, tužioce, pravosudne organe, regulatorna tela, institucije koje se bave borbom protiv korupcije, sprečavanjem pranja novca i druge.

Uz to, forenzičko računovodstvo je orijentisano i na prevenciju prevara, što je važno i za korporativni sektor, gde je primarni interes kako sprečiti prevare ili kako barem umanjiti štete ukoliko prevare nastanu.

Posledice prevarnih radnji su ogromne. Prema istraživanjima Međunarodnog udruženja sertifikovanih istražitelja prevara (ACFE), kompanije zbog prevara godišnje gube pet odsto svojih prihoda, dok je vrednost prosečne prevare 1,78 miliona dolara. Broj izgubljenih sporova, kao i broj nerazjašnjenih krivičnih dela, su izuzetno veliki, a troškovi koje država zbog toga podnosi značajno opterećuju budžet. U tom smislu, forenzičko računovodstvo može da doprinese unapređenju rada javnih institucija, tužilaštvu, policiji, pravosudnim organima i da na taj način osnaži poverenje građana u njihovu efikasnost.“

Šta je to što čini dobrog forenzičkog računovođu?

„Da bi neko bio dobar forenzički računovođa on, prvo – mora da bude kompetentan, odnosno da poseduje bazična računovodstvena znanja koja moraju da budu nadograđena forenzičko računovodstvenim znanjima. Pored toga, mora da ima multidisciplinarna znanja, što u ovom slučaju znači posedovanje barem osnovnih pravnih i informatičkih znanja, da poznaje kako funkcionišu tržišta kapitala, kakvi su rizici od koruptivnih radnji i slično.

Uz to, dobar forenzički računovođa mora da ima relevantno radno iskustvo. Konačno, kvalitetni forenzički računovođa mora da ima kredibilitet i integritet što, između ostalog, znači da ima usvojene visoke etičke norme ponašanja. Jednostavno, kvalitetne forenzičke računovođe moraju da znaju više od onih koji prevare čine. Samo to ima smisla.“

Koliko polaznika će činiti prvu generaciju novog master programa i šta će ih sačekati na tržištu rada? Da li su potrebniji državnom ili privatnom sektoru?

„Mi smo akreditovali master studijski program Forenzičko računovodstvo za 50 studenata godišnje. Činjenica je da kvalitetno obrazovane forenzičke računovođe nedostaju na tržištu, budući da prethodni napori da se oni obrazuju nisu bili baš uspešni. Mi sada imamo samo dvoje zaposlenih u Tužilaštvu za organizovani kriminal.

Ideja je da se podrže napori u obrazovanju forenzičkih računovođa za potrebe javnog sektora, odnosno javnih institucija. Za potrebe jačanja javnih institucija, Biro za međunarodnu borbu protiv narkotika i sprovođenje zakona (INL) pri Ambasadi SAD u Beogradu je kroz realizaciju projekta „Izgradnja kapaciteta forenzičkog računovodstva u Srbiji“ obezbedio finansiranje polaznika prve generacije studenata na ovom master programu.

Od raspoloživih 50 mesta, očekujemo da najmanje jedna polovina bude iz javnog sektora, profesionalci koji imaju radno iskustvo i koji žele da unaprede svoja znanja. Jedan deo polaznika trebalo bi da čine naši studenti koji su završili osnovne studije. U narednim godinama očekujemo da će se tražnja za forenzičkim računovođama povećavati i da će pored javnih institucija veći interes pokazivati i korporativni sektor.“

Školovaćete, dakle, profesionalce sposobne da otkriju ili spreče finansijski i privredni kriminal. Šta je potrebno da bi taj posao bio uspešan?

„Potrebna je šira uključenost ne samo neposredno zainteresovanih institucija, već i šire javnosti. Na primer, mi ćemo sigurno uraditi to što smo obećali. Mi smo razvili kvalitetan studijski program, obezbedićemo relevantnu stranu i domaću literaturu, više od 20 nastavnika će izvoditi nastavu, selektovaćemo kandidate. Dobijanjem akreditacije obezbedili smo dugoročnu održivost programa. Naši studenti će dobiti diplomu, a otvoren im je put i za dobijanje sertifikata od strane profesionalne asocijacije koja je punopravni član Međunarodne asocijacije računovođa (IFAC).

Sve to ćemo uraditi, ali to nije dovoljno. Ukoliko nema šire podrške, ukoliko se ne stvore institucionalne pretpostavke za zapošljavanje forenzičkih računovođa, ukoliko nisu vidljivi u sistematizaciji radnih mesta, ukoliko im se ne omogući da na kvalitetan način učestvuju u istragama, pomognu tužiocima tokom sudskih procesa i slično, onda naša misija neće biti sasvim uspešna.“

Koliko su trajale pripreme za pokretanje master studijskog programa i koje sve institucije su bile uključene?

„Intenzivno smo radili na stvaranju i akreditovanju master programa Forenzičko računovodstvo više od godinu i po dana, rukovodeći se najvišim međunarodnim standardima edukacije. Ovaj program nije pravljen u kabinetima nastavnika – prvo smo istražili potrebe javnih institucija kroz brojne neposredne razgovore, dubinske intervjue i anketiranje, kao i međunarodnu praksu na ovom području.

Tek tada smo svemu tome dodali naša profesionalna znanja i iskustva što je rezultiralo master programom. Nakon toga smo testirali program kroz četiri fokus grupe koju su činili predstavnici javnih institucija, privatnog sektora, akademske zajednice i profesionalnih računovodstvenih i revizorskih firmi.

Posebno moram da istaknem i da se javno zahvalim svim institucijama koje su učestvovale u ovom procesu i koje su nam svojim učešćem pomogle da dođemo do kvalitetnog studijskog programa. Mislim pri tome na tužilaštvo, pravosudne organe, regulatorna tela, ministarstva (finansija, unutrašnjih poslova, pravde i građevinarstva), Agenciju za borbu protiv korupcije, Upravu za pranje novca, profesionalne organizacije i druge.“

Na predstavljanju novog master programa poručeno je da će u narednom periodu ozbiljni resursi biti posvećeni promovisanju važnosti saradnje relevantnih institucija u prevenciji i borbi protiv finansijskog kriminala i korupcije. Kakva je u tome uloga Ekonomskog fakulteta u Beogradu i novog master programa?

„Stvorili smo jednu veoma kompetentnu mrežu stejkholdera koja zajedno sa Ekonomskim fakultetom čini čvrsto jezgro koje garantuje uspešnost naših aktivnosti. Svi mi radimo na jednom veoma društveno odgovornom poslu. Forenzičke računovođe treba da doprinesu unapređenju efikasnosti javnih institucija u borbi protiv finansijskog i privrednog kriminala i izgradnji pravednijeg društva.

Drugi pravac naših aktivnosti biće usmeren na podsticanje razvijanja forenzičkih kapaciteta u regionu, što bi trebalo takođe da doprinese efikasnosti javnih institucija. Najveću promociju očekujemo preko studenata koji će završiti ove master studije i koji će biti prepoznati po znanjima koje poseduju.

Naš cilj nije da napravimo inflaciju forenzičkih računovođa, već da napravimo kvalitetne forenzičke računovođe koje će zbog svojih kompetencija biti tražene u javnom i privatnom sektoru.“