Galetin: Rast cene naše pšenice neće uticati na poskupljenje hrane u Srbiji

Kraj sporazuma o izvozu ukrajinskih žitarica već utiče na svetsko tržište, i to ne samo kroz rast cena, već se javlja logističko-transportni problem isporuke oko 40 miliona tona pšenice, kukuruza, suncokreta i druge robe, koliko je prolazilo kroz tri ukrajinske luke „izbačene iz igre“ neobnavljanjem sporazuma o crnomorskom koridoru, kaže za Biznis.rs agroekonomski analitičar Žarko Galetin.

Rast cene pšenice beleži se i na domaćem tržištu, ali Galetin ne očekuje da će to uticati na poskupljenje hrane u Srbiji.

Kada je reč o posledicama neobnavljanja sporazuma koji je sa Rusijom sklopljen uz posredovanje Turske i Ujedinjenih nacija, Srbija se, prema njegovim rečima, pre svega suočava sa problemima u transportu žitarica do izvoznih destinacija.

„Ukrajina je i ranije tražila alternativne rute izvoza, a jedna od njih je luka Konstanca na koju se tradicionalno oslanjaju ‘dunavske’ zemlje centralne Evrope, kao i Srbija. Ta crnomorska luka je pretrpana robom, pa mi ne možemo više da računamo na nju kao na deo logističkog lanca. Na veličinu tog problema može da ukaže podatak da preko Konstance inače ide čak 60 odsto izvoza domaćeg kukuruza i manjeg dela pšenice“, objašnjava Galetin u razgovoru za Biznis.rs.

Ključno tržište za domaću pšenicu je, kako ističe, CEFTA područje i Italija, te je logistički problem manji, ali „sve što se dešava napolju, brzo će se desiti i kod nas“, a cena pšenice od početka žetve već je porasla sa ispod 20 na 22,5 dinara po kilogramu.

„Srpsko tržište je trenutno malo primireno, pošto je u toku otkup 200.000 tona pšenice za Robne rezerve, ali sve ukazuje na to da bi cena pšenice mogla da ide naviše. Treba, takođe, uzeti u obzir da će kvalitet biti neujednačen – u delovima Banata je, recimo, izuzetan, ali drugi regioni suočili su se sa puno padavina koje su ‘oprale’ protein sa zrna“, objašnjava Galetin.

Zaključuje da će oni koji su proizveli pšenicu dobrog kvaliteta po svemu sudeći moći da računaju i na dobru cenu, a dodaje i da je za ovu godinu specifično i to što nikada nismo imali više pšenice na raspolaganju, pošto smo u godinu ušli sa oko milion tona starog roda, dok se očekuje još 3,5 do 3,6 miliona tona ovogodišnjeg.

„To je mnogo. Naše potrebe su oko 1,5 do 1,6 miliona tona pšenice, pa se postavlja pitanje gde ćemo sa ostalim količinama. To bi moglo u velikoj meri da optereti naše tržište“, ocenjuje Galetin i ukazuje da je upravo opterećenje kapaciteta luke Konstanca barijera za traženje novih tržišta za domaću pšenicu.

Na naše pitanje da li treba očekivati da će rast cene pšenice na domaćem tržištu „pogurati“ naviše ostale cene hrane u Srbiji, Galetin odgovara da ne očekuje takav scenario.

„Prerađivački sektor je ranije podigao cene, reagujući na prošlogodišnja poskupljenja žitarica. Takođe, kod nas su pokidani proizvodno-trgovinski lanci, pa nema nikakve funkcionalne veze između primarnih poljoprivrednih proizvođača i viših nivoa prerade i trgovine. Ali, to je pitanje loše strukture našeg poljoprivrednog i prehrambenog sistema“, zaključio je Galetin.