Godina rekordnog prinosa Belexa, „rampe“ malih akcionara Messera i slabog prometa

Naše tržište kapitala možda je plitko, ali nije dosadno. Proleće je obeležila prodaja paketa akcija saobraćajnog preduzeća Lasta, uz višenedeljnu medijsku „istragu“ oko toga ko je kupac iza „zbirnog računa“, da bi potom na leto štafetu preuzeo većinski akcionar Messer Tehnogasa koji se upustio u dva – pokazaće se neuspešna – pokušaja konsolidacije vlasništva.

Jesen je donela uspešne konsolidacije u manjim, ali poznatim firmama – Institutu Jaroslav Černi i proizvođaču ortopedskih pomagala Rudo, da bi sam kraj godine „začinio“ Napred Razvoj koji je rešio da preuzme sav kapital Energoprojekt Holdinga.

Godinu za nama obeležilo je i nešto što se nije desilo – „razigravanje tržišta kapitala“ kroz lansiranje korporativnih obveznica, što su državni funkcioneri najavljivali krajem 2023. godine.

No, kako kaže glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić, teško je očekivati neku značajniju promenu na našem tržištu dok se ne uključe kvalitetniji finansijski instrumenti, a prethodno obezbede osnovni berzanski principi – poverenje i sigurnost učesnika na tržištu.

Šta će biti sa Lastom? To pitanje postavljeno je krajem februara, kada je Grad Beograd prodao svoje akcije u čuvenom saobraćajnom preduzeću, i to za 560 dinara po akciji. Poređenja radi, na dan 24. decembra, kada je Lasta ušla u štrajk, njena akcija je vredela tek 319 dinara.

I dok se u medijima spekuliše da se Lasti sprema reorganizacija, a njeni radnici traže podršku države za nabavku novih autobusa i očuvanje delatnosti, ostalo je nepoznato šta država planira da uradi sa svojim kapitalom u Lasti. Republika, zajedno sa Akcionarskim, penzijskim i zdravstvenim fondom, poseduje oko 55 odsto akcija.

Događaj godine na Beogradskoj berzi, prema oceni brokera Gujaničića, ipak nije bila prodaja dela kapitala Laste, niti niz tihih konsolidacija vlasništva u Institutu Jaroslav Černi ili preduzeću za proizvodnju ortopedskih pomagala Rudo, koje je zgodno pozicionirano odmah pored nove centralne železničke stanice Prokop i kompleksa nekadašnje Beogradske industrije piva – BIP.

Nije ni deceniju i po očekivani „završni korak“ Napred Razvoja, koji je krajem decembra konačno realizovao najavu iz avgusta i ušao u preuzimanje nekadašnjeg jugoslovenskog giganta Energoprojekt Holdinga.

Događaj godine na Beogradskoj berzi, po Gujaničićevom mišljenju, su dva pokušaja većinskog akcionara Messer Tehnogasa da postane jedini vlasnik.

„Ova namera nemačkog Messera više je nego duplirala cenu akcija Tehnogasa, što je odlučujuće doprinelo odličnom učinku indeksa (Belex) u tekućoj godini. Fenomenološki posmatrano, ovaj događaj je još važniji jer se većinski vlasnik u potpunosti pridržavao zakonskih propisa i dobre akcionarske prakse, što obično nije bio slučaj u većini drugih preuzimanja. Takođe, naišao je na ‘zid’ od strane velikog aktivističkog investitora, što je česta praksa u zemljama sa razvijenim tržištima kapitala, a tako retka kod nas“, kaže Gujaničić.

Na naše pitanje kako su prošli investitori na Beogradskoj berzi ove godine odgovara podatkom da je za 11 meseci glavni indeks Beogradske berze (Belex) doneo prinos veći od 30 procenata, što je njegov najbolji rezultat još od rekordne 2007. godine.

„Tehnogas je bio apsolutni lider rasta tržišta, ali su visoke dvocifrene stope rasta zabeležili i Impol Seval, Dunav osiguranje, Metalac i Jedinstvo Sevojno. Akcija NIS-a bila je među retkim gubitnicima, pre svega usled činjenice da je ove godine drastično palo poslovanje nakon velikih profita 2022. i 2023. godine“, ističe Gujaničić.

Skreće, međutim, pažnju i na „tamnu stranu“ uspeha domaćeg indeksa u 2024. godini.

„Promet akcija bio je očajan, pa je i ove godine, kao i prošle, ostao ispod nivoa od 30 miliona evra. Poređenja radi, u ‘zlatnim godinama’ on se merio stotinama miliona, pa i milijardama evra“, naglašava Gujaničić.

Na samom početku 2024. još su bile glasne najave da će domaće tržište kapitala konačno dobiti „sveže gorivo“ u vidu korporativnih obveznica, ali se to do kraja godine pretvorilo u najavu da se desetak kompanija sprema da, u okviru projekta koji država sprovodi sa Svetskom bankom, ponudi svoje hartije tog tipa na Beogradskoj berzi.

„Projekat lansiranja korporativnih obveznica, koji je prvi deo aktuelne državne strategija razvoja tržišta kapitala, prolongiran je za narednu godinu i ove godine po tom osnovu nismo imali efekat ‘razigravanja’ tržišta. Doduše, malo je verovatno da će biti nekog većeg sekundarnog tržišta na ovim obveznicama, generalno, pa će biti neophodno da država proširi fokus ako se želi zaustaviti pad domaćeg berzanskog poslovanja, a posebno da se načini pozitivan pomak“, smatra Gujaničić.

Iako se očekivalo da će NIS, koji je prvi uspešno plasirao deo emisije korporativnih obveznica u decembru, biti prvi čije će korporativne hartije ući u sekundarno trgovanje na našoj berzi, to se sigurno neće desiti do kraja ove, već eventualno u prvom tromesečju 2025. godine, ukoliko se ostvare planovi naftne kompanije u vlasništvu Gazprom Nefta, Gazproma, države Srbije i malih akcionara.

Sumirajući godinu za nama, Gujaničić kaže da je teško očekivati neku značajniju promenu na našem tržištu dok se ne uključe kvalitetniji finansijski instrumenti, a prethodno obezbede osnovni berzanski principi – poverenje i sigurnost učesnika na tržištu.

„Ovako i kada se desi neki veći rast tržišta on bude posledica konsolidacije vlasništva, što je jedini postojani trend na ovom tržištu od svetske ekonomske krize. Ovakva konstelacija snaga na tržištu, mali broj investicionih alternativa i mala slobodna količina akcija za trgovanje, ne može da privuče veći broj učesnika, pa ni da donese veće promete“, smatra glavni broker Momentum Securities.

Ostaje, kaže, da se vidi da li će u novom talasu državne mere doneti nekakvo poboljšanje.

„Ukoliko se u 2025. pojavi par kvalitetnih investicionih alternativa, ova godina bi se mogla smatrati prekretnicom. U suprotnom, odumiranje tržišta će se nastaviti, pa i nije toliko bitna relativna promena vrednosti indeksa“, rekao je za Biznis.rs Nenad Gujaničić.