Godina ukidanja moratorijuma na nuklearke, brige za finansije EDS i najskupljih energetskih ugovora

Godina za nama nije počela niti se završila poskupljenjem struje i gasa, ali je promenjena metodologija obračuna cene struje za privredu, dok je novi Zakon o energetici građanima u budućnosti namenio „dinamične“ tarife, koje će jednog dana zameniti aktuelni sistem jeftine i skupe struje.

Sklopljen je i jedan od najvrednijih ugovora u energetskom sektoru – 1,9 milijardi evra vredan sporazum za izgradnju samobalansirajućih solarnih elektrana, ali se zato gotovo ništa ne zna o budućnosti daleko skupljeg projekta – 2,4 milijarde evra vrednog ulaganja u Rafineriju nafte u Smederevu.

Okončanjem stand-by aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom sprovedeni su u delo koraci dogovoreni sa tom institucijom, uključujući usvajanje Strategije razvoja energetike do 2040. i pomenutu novu metodologiju obračuna cene struje, kao i redovno objavljivanje spiska najvećih dužnika EPS-a, dok javnost tek treba da vidi Srbijagasov spisak neplatiša.

Sam kraj godine, uz novi PCI sporazum sa MMF-om doneo je i zanimljivu najavu – obećanje Vlade Srbije da će „proceniti mogućnost“ privatizacije preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja Resavica.

Na pitanje da li smo konačno naš energetski sistem postavili na zdrave noge tokom 2024. godine, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić odgovara podsećanjem da je makar cena struje sklonjena sa dnevnog reda, s obzirom na to da je u protekle dve godine kumulativno poskupela oko 30 odsto.

„To je od izuzetnog finansijskog značaja za EPS, ali teško je proceniti da li je popravljeno i upravljanje tim izuzetno značajnim preduzećem, uključujući i pouzdan rad termoelektrana. U tom smislu dobro je da je došlo do preuzimanja Bloka 3 Kostolačke elektrane od kineskih izvođača, što je verovatno popravilo pouzdanost sistema, ali se obrenovački kompleks očigledno suočava sa manjkom kvalitetnog uglja, kao i zastarelim kapacitetima“, rekao je Arsić za Biznis.rs.

Direktor EPS-a Dušan Tomašević je, inače, uoči novogodišnjih praznika za RTS izjavio da ta kompanija spremno dočekuje predstojeći period.

„Struje ima dovoljno, obezbedili smo dovoljne količine za ovaj nivo potrošnje koji je predviđen za naredni period, a to je nešto manje od 120 gigavat-sati dnevno, tako da možemo da kažemo da smo u mirnoj energetskoj situaciji“, rekao je Živković.

Solarne elektrane i nova rafinerija

Kada je reč o investicijama, ove godine su u centru pažnje bili budući projekti, za čije finansiranje se već planiraju ogromna sredstva. Tako je u rebalansu budžeta za 2024. godinu planirano 1,9 milijardi evra u vidu garancija EPS-u radi sprovođenja ugovora sa američkim UGT Renewables i južnokorejskim Hyundai-em.

Radi se o jednom od najskupljih projekata, iza koga stoji Sporazum o strateškoj saradnji sa SAD u oblasti energetike, a koji bi EPS-u trebalo da donese nove obnovljive kapacitete u vidu šest solarnih elektrana ukupne instalisane snage od najmanje 1.000 megavata sa baterijskim sistemima za skladištenje električne energije.

Daleko manje se zna o još skupljem projektu, o kome je sklopljen sporazum između Vlade Srbije i China Energy International Group. Prema rečima ministarke energetike Dubravke Đedović Handanović, u novu rafineriju nafte u Smederevu trebalo bi da bude uloženo blizu 2,4 milijarde evra, a rok za izgradnju je četiri godine od dobijanja građevinske dozvole.

Podsetimo da su u toku i pregovori sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju JICA o finansiranju izgradnje reverzibilne hidroelektrane Bistrica, jednog od prioritetnih projekata Vlade, čija je vrednost u rebalansu budžeta za 2024. procenjena na 900 miliona evra.

Povratak nuklearki na domaći teren

„Imajući u vidu varijabilnost snabdevanja strujom iz obnovljivih izvora, s obzirom na postojeće tehnološke mogućnosti, jedini stabilni izvori za sada su hidroelektrane i nuklearke“, konstatuje ekonomista Arsić.

Upravo je diskusija o nuklearkama obeležila prvu polovinu godine, a nakon što je predsednik Srbije u martu najavio da će moratorijum na njihovu izgradnju biti ukinut, to se formalno desilo krajem novembra, kada su usvojene izmene Zakona o energetici, a potom i Strategija razvoja energetike do 2040. godine.

Podsetimo da je Biznis.rs pisao o tome da bi, prema novoj Strategiji, prva nuklearna elektrana u našoj zemlji mogla da se pojavi na mreži i pre 2050. godine.

„Ovakva promena u elektroenergetskom sektoru omogućila bi transformaciju i ostalih energetskih sektora u cilju njihove značajne dekarbonizacije, a očekuje se da u periodu nakon 2040. godine budu raspoložive i komercijalno u značajnoj meri dostupne tehnologije proizvodnje i skladištenja zelenog vodonika“, navodi se u tom dokumentu.

Privatizacija Resavice ponovo na dnevnom redu

Sam kraj 2024 godine doneo je okončanje stand-by aranžmana sa MMF-om, ali i novu perspektivu kada je reč o energetici, koja je ostala jedan od „stubova“ novog PCI sporazuma.

„Finansijska situacija u Elektrodistribuciji Srbije (EDS) zahteva hitnu pažnju“, upozorio je MMF u okviru Izveštaja o četvrtoj i poslednjoj reviziji završenog aranžmana, a upozorili su i da nedovoljni iznosi naknada za korišćenje mreže slabe finansije EDS-a, što donosi fiskalne rizike, jer se za finansiranje velikih investicija u unapređenje distributivne mreže oslanjaju na kredite razvojnih partnera sa državnim garancijama.

Sa druge strane, Vlada Srbije je u pismu o namerama obećala da će osigurati dovoljno sredstava u budžetu kako bi se transparentno podržala JP PEU Resavica kroz subvencije i sprečila dalja akumulacija dugovanja prema EPS-u.

„Procenićemo mogućnost privatizacije JP PEU Resavica, a ako to bude neizvodljivo uklonićemo ga iz upravljanja prema Zakonu o privatizaciji i prebaciti pod upravljanje prema novom Zakonu o privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije“, stoji u Pismu koje je deo dokumentacije MMF-a o zaključenju prethodnog aranžmana i odobravanju novog trogodišnjeg PCI sporazuma.

Podsetimo da u novoj Strategiji razvoja energetike nema detaljnijeg plana za Resavicu, ali da postoji deo koji se odnosi na ublažavanje posledica prelaska sa uglja na obnovljive izvore energije.

Tranzicioni fond lokalnih zajednica pogođenih energetskom tranzicijom u Srbiji finansiraće se, kako je navedeno, iz mehanizma naplate emisije gasova sa efektom staklene bašte, koje bi trebalo postepeno uvoditi u skladu sa elementarnim principom ‘zagađivač plaća’, tako da ne ugrozi dostupnost energije stanovništvu i konkurentnost privrede.

„Takođe, regionalni razvoj posebno pogođenih lokalnih zajednica trebalo bi da se finansira iz evropskih fondova za podsticaj zelenoj tranziciji u okviru Zelene agende za zapadni Balkan, za zemlje čiji je BDP po stanovniku znatno niži u odnosu na prosek BDP-a po stanovniku u okviru EU“, stoji u Strategiji razvoja energetike do 2040. godine.