Godišnja inflacija u 2022. dostigla 11,9 odsto, znatniji pad od druge polovine 2023.

Prosečna inflacija u 2022. godini je prema proceni Republičkog zavoda za statistiku iznosila 11,9 odsto, a prosečna bazna inflacija 7,1 odsto, objavila je Narodna banka Srbije u najnovijem Izveštaju o inflaciji.

„Ove godine očekuje se usporavanje inflacije na globalnom nivou, čemu će doprineti niže cene energenata, bolje funkcionisanje lanaca snabdevanja i slabija tražnja usled restriktivnih monetarnih politika centralnih banaka“, ocenila je NBS u Izveštaju.

Kada je reč o Srbiji, u NBS očekuju da će međugodišnja inflacija, koja je u decembru dostigla 15,1 odsto, ostati povišena u prvom tromesečju zbog visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda, kao i rasta cene struje i gasa.

„Nakon toga, naći će se na opadajućoj putanji uz znatniji pad u drugoj polovini godine i uz povratak u granice cilja sredinom 2024. godine. To je ranije nego što smo očekivali u prethodnoj projekciji“, rekla je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, koja je predstavila nalaze iz Izveštaja.

Kada je reč o rastu BDP-a u 2022. godini, preliminarna procena RZS kaže da je on iznosio 2,3 odsto, s tim što je u poslednjem tromesečju prošle godine usporio na 0,4 odsto.

„Prema našoj projekciji, stopa rasta BDP-a biće u rasponu od dva do tri odsto, uz manje rizike projekcije nego pre tri meseca, a rast će voditi domaća tražnja, odnosno privatna potrošnja, i to zahvaljujući očuvanom tržištu rada“, istakla je NBS u analizi u okviru Izveštaja.

„Sada je izvesnije da će projekcija rasta BDP-a biti ostvarena“, istakla je guverner Jorgovanka Tabaković.

Dodala je da je NBS tokom 2022. na međubankarskom tržištu neto kupila milijardu evra kako bi sprečila prekomerno jačanje dinara, a skrenula je pažnju i da su devizne rezerve u januaru bile na istorijski visokom nivou od 20,9 milijardi evra.

„U 2022. je održana i relativna stabilnost kursa dinara prema evru, što je doprinelo ograničenju efekta prelivanja visokih uvoznih cena na domaće cene, kao i makroekonomskoj stabilnosti u uslovima globalne neizvesnosti. Dinar je u 2022. prema evru nominalno ojačao za 0,2 odsto“, istakla je Tabaković.

Neizvesnost u pogledu ostvarenja projekcije inflacije i BDP odnosi se na faktore iz međunarodnog okruženja.

„Ključni rizici su izgledi globalnog privrednog rasta, cene energenata i primarnih proizvoda na svetskom tržištu, kao i stepen zaoštravanja monetarnih politika vodećih centralnih banaka, dok se u Srbiji ključni rizici vezuju za poljoprivrednu sezonu, priliv stranih direktnih investicija i oporavak sektora energetike i građevinarstva“, poručili su iz NBS.

Kada je reč o ostalim makroekonomskim pokazateljima, Tabaković je navela da je priliv stranih direktnih investicija (SDI) u 2022. godini od 4,4 milijarde evra, što je najviši nivo do sada, ali i dodala da se za ovu godinu projektuje nešto niži priliv SDI, od oko 5 odsto BDP, uz zadržavanje njihove „geografske i projektne rasprostranjenosti“ i usmerenosti u izvozno orijentisane sektore.