Godišnji pad broja životinja i do 15 odsto negativno utiče na veterinu
AgrobiznisPoslovanjeSrbijaZdravlje
30.1.2023 16:47 Autor: Julijana Vincan 7
O značaju veterinarske medicine i načinima na koje ona utiče i na ljude dovoljno govori to što u vanrednim situacijama doktori veterine mogu da budu uključeni i u direktno pomaganje ljudima, takozvanu humanu medicinu, dok same veterinarske institucije otvaraju svoja vrata i za pregled, dijagnostiku, a ponekad i lečenje samih ljudi.
Njihov značaj posebno raste u pandemijama, kao što je to bio slučaj sa Covidom-19, a glavni cilj je sprečavanje širenja zaraznih bolesti među životinjama, pa samim tim i ljudima.
Direktor firme „Mijatović-Kotraža“ Ivan Mijatović tvrdi da situacije kao što je pandemija ne utiču negativno na samu veterinarsku delatnost, pa ni rat u Ukrajini, već njen uspeh narušava starosna populacija ljudi.
„U Srbiji je loša situacija u veterini. Smanjuje se broj životinja, tako da svake godine nestaje njih 10 do 15 odsto, ljudi prestaju da se bave njima, nemaju interes i rade neke druge stvari. Pogotovo mlađi, a i stariji. Mi se u našoj firmi najviše bavimo govedima i ovcama, krupnijim i sitnijim preživarima“, istakao je naš sagovornik.
U okviru veterinarske delatnosti, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u Srbiji trenutno posluje ukupno 1.012 firmi, a veterinari su 2021. godine poslovali lošije nego pre pandemije. Naime, ukupna dobit je tokom 2019. godine bila 392,3 miliona dinara (392.306.000). Situacija se popravila u 2020. godini, kada su preduzeća u ovoj delatnosti ostvarila dobit od 438,9 miliona dinara (438.942.000), da bi 2021. godine doživela pad na 341,6 miliona dinara (341.642.000).
Veterinarska stanica Mijatović-Kotraža osnovana je 2007. godine u Kotraži (Opština Lučani) i u 2021. godini imala je osmoro zaposlenih. Njena neto dobit (6.067.000 dinara) bila je nakon 2019. godine u blagom padu, pa je u 2020. iznosila 5,064 miliona dinara, da bi u 2021. godini zabeležila čak šest puta veći profit – 32.831.000 dinara.
„Naš uspeh nije samo zasluga veterine, pošto imamo i ogranak, odnosno poddelatnost, gde se bavimo preradom voća i povrća“, objasnio je Mijatović za Biznis.rs.
Veterinarski specijalistički institut Niš učestvovao u borbi protiv pandemije
Drugi na listi najuspešnijih u okviru veterinarske delatnosti našao se Veterinarski specijalistički institut Niš, koji obavlja svoje aktivnosti na teritoriji niškog i južnomoravskog epizootiološkog područja. Osnovan 1941. godine, ovaj institut je najstarija specijalistička veterinarsko-medicinska organizacija u Srbiji, a jedna je od najstarijih i u bivšoj Jugoslaviji.
„Veterinarski institut aktivno je radio tokom pandemije korona virusa, rame uz rame sa Zavodom za javno zdravlje Niš, u dijagnostici bolesti Covid-19 i pomagao humanoj medicini, kao što su radili i ostali veterinarski instutiti sa PCR metodama za dijagnostiku. Kod nas je dnevno rađeno na hiljade pregleda na korona virus“, podsetila je rukovodilac sektora za laboratorijska ispitivanja i zamenica direktora Sonja Nikolić.
Ona je naglasila da institut ima svoje laboratorije, a one godišnje uvek imaju proširenje obima akreditacije što, kako kaže, znači uvođenje novih metoda za dijagnostiku bolesti, za ispitivanje hrane, hrane za životinje i tako dalje.
Pročitajte još:
„Mi sada uspešno radimo na dijagnostici i suzbijanju afričke i klasične kuge svinja, koje su aktuelne još od 2021. godine. Lane smo bili prilično angažovani, a i u ovoj godini ima mnogo kuge u Pirotskom Pčinjskom okrugu. Afrička kuga je bila zastupljena i kod domaćih svinja, tako da uspešno radimo i na dijagnostici i na suzbijanju bolesti. Unapređenje je i to što smo akreditovali te metode, a imamo u planu da akreditujemo još 21 novu metodu“, obrazložila je naša sagovornica.
Veterinarski specijalistički institut Niš iz godine u godinu imao je sve veće ukupne prihode, ali se sama neto dobit kretala od 475.000 dinara u 2019. godini, preko 21 milion dinara u 2020. do 16,52 miliona dinara u 2021. godini.
Emilija
30.1.2023 #1 AuthorBravo za Institut!
MIŠKOVIĆ
30.1.2023 #2 AuthorImamo vrhunske stručnjake trebalo je sačuvati stočni fond
Anna
30.1.2023 #3 AuthorBroj krupne stoke i preživara se drastično smanjuje ali broj kućnih ljubimaca teško da se smanjuje.
Milisavka
30.1.2023 #4 AuthorBravo za ove divne ljude. Životinjama uvek treba pomoći.
GOCA BG
31.1.2023 #5 AuthorBroj se smanjuje,na kraju ce da lece samo kucne ljubimce. .
Dea
5.2.2023 #6 AuthorSjajan rast prihoda od 2019.do sada…
STRAHINJA
18.2.2023 #7 AuthorOblast na koju svakako treba obratiti vise paznje kroz investicije i strategije