Habovi sve popularniji: Ko i zbog čega radi u coworking prostorima?

Koncept habova (hub) postaje sve popularniji u našoj zemlji. Sa dolaskom stranih kompanija, ali i sve većim brojem frilensera, kao i prilivom velikog broja stranaca, ovi prostori za zajednički rad postali su veoma rasprostranjeni.

Poznati i kao „coworking space“, habovi pored fizičkog prostora za rad pružaju fleksibilnost, socijalnu interakciju i mogućnosti za umrežavanje, posebno za frilensere i startap preduzeća.

Kosta Andrić, izvršni direktor ICT Hub-a, kaže u razgovoru za Biznis.rs da su u njihovim habovima prisutni uglavnom akteri digitalne ekonomije koji na ovakvim mestima vide mogućnost umrežavanja.

“U habu imamo razne vrste korisnika, od inovativnih kompanija koje su u nekoj ranjoj fazi razvoja, pa sve do timova iz velikih koroporacija koje razvijaju neki inovativni proizvod, a u poslednjih godinu dana čak i investitore, tako da se u tom kontekstu stvara jedan mali ekosistem koji čine učesnici digitalne ekonomije”, navodi on.

Andrić dodaje da, pored umrežavanja, njihovi korisnici vide vrednost habova i u tome što redovno imaju konsultacije, bilo da su u pitanju neka računovodstvena pitanja ili nešto drugo.

“Osim toga što pored vas sedi neko ko je investitor ili neka koroporacija koja može biti kupac vaših proizvoda, mi redovno organizujemo dolazak različitih eksperata i mentora, kako iz naše zemlje tako i iz inostranstva”, objašnjava naš sagovornik.

Milena Čolaković, šef poslovanja i prodaje Impact Hub Belgrade, ističe da je najčešći razlog da neko odluči da radi iz haba, pored umrežavanja, i “značajna ušteda troškova u poređenju sa iznajmljivanjem tradicionalnog poslovnog prostora”.

“Postoje neke standardne usluge koje korisnici očekuju i koje su manje-više karakteristične za ponude većine habova – brz i pouzdan internet, klimatizacija, prostorije za sastanke, kuhinja, printer, skener… Ono što bih posebno istakla kada je Impact Hub u pitanju su dodatne pogodnosti koje naši korisnici dobijaju, jer nisu primenjive samo lokalno, već i globalno: Impact Hub Global passport koji im omogućava da koriste i druge Impact Hub prostore na globalnom nivou; pristup događajima koje Impact Hub organizuje za svoju zajednicu, kao što su na primer: pitching gym, networking events i Western Balkan Demo-Days; „Tailored-curated“ konektovanje sa preduzetnicima, dizajnerima, remote zaposlenima, kompanijama i biznisima Impact Hub globalne mreže; jedan na jedan i grupne mentorske sesije; pristup lokalnim i međunarodnim uslugama akceleracije kao što su na primer: projekat Ona zna, ClimAccelerator i Payoneer powered online platform”, ističe Čolaković u razgovoru za Biznis.rs.

U habove najređe dolaze pojedinci, a najčešće su to razvojni timovi, bilo da su u pitanju startapovi ili zaposleni u nekoj korporaciji. Ono što je svima zajedničko je da traže “podržavajuće okruženje” za svoje poslove. Takođe, sve je više malih firmi koje biraju da rade iz habova, umesto da zakupe poslovni prostor u tradicionalnom smislu.

“Mnogi poslodavci se odlučuju za korišćenje naših usluga zbog fleksibilnosti, nižih troškova i dodatnih pogodnosti koje nudimo, kao što su briga o održavanju prostora, dostupnost svih potrebnih resursa i mogućnost brzog skaliranja prostora u skladu sa potrebama. Naš hab osim klasičnog coworking prostora nudi i nekoliko kancelarija koje su idealne za manje timove koji žele da u toku rada budu izdvojeni, ali isto tako i da budu deo veće zajednice sa kojom mogu da se povežu na dnevnom nivou”, ističe Čolaković.

Govoreći o tome kako će se se kretati ovo tržište, naši sagovornici su saglasni – nastaviće da raste.

“Sa porastom rada na daljinu i hibridnih radnih modela kompanija, možemo da  očekujemo da će se coworking usluge neminovno prilagođavati specifičnim potrebama različitih industrija i poslovanja targetiranih klijenata. Svedoci smo da coworking prostor koji u sebi ne sadrži i prostor za okupljanje zajednice, za povezivanje ili organizovanje nekog događaja i ne doprinosi novim idejama u društvu, sve će teže poslovati upravo zbog novog načina rada koji je zastupljen nakon covid epidemije”, ističe Milena Čolaković.

Kosta Andrić napominje da će u budućnosti sve veća potražnja biti za konceptom co-livinga koji podrazumeva da pored toga što u nekom prostoru radite “možete da obavite i sve druge stvari – da prespavate i negde blizu se rekreirate, idealno da imate i banku u blizini”.

“U pitanju je novi, širi koncept koji podrazumeva prostor za život uz zajednički rad”, zaključuje Andrić.