Hoće li domaći ratari odustati od pšenice ako Ukrajina obori cenu?

Pored suše, visokih troškova proizvodnje i niske otkupne cene, srpski ratari bi uskoro mogli da se suoče sa još jednim problemom – cenom ukrajinske pšenice koja će, kako stoje stvari, biti još niža.

Ukrajina je objavila konačne detalje novog plana minimalnih izvoznih cena za ključne pošiljke žitarica i uljarica. Trgovci žitaricama saglasni su u stavu da bi ova odluka mogla da dovede do novih potresa na tržištu.

Bojan Šuljmanac, predstavnik Asocijacije poljoprivrednika Srbije, za Biznis.rs kaže da je cena pšenice već  izuzetno niska.

“Baš danas sam vozio pšenicu, cena je 20 dinara! Ukoliko dođe do snižavanja cene ukrajinske pšenice, kod nas će biti jako loše. Cene su nikakve”, kaže Šuljmanac za naš portal.

Na pitanje da li će ratari u slučaju velikog pada cene pšenice odustati od gajenja ove kulture, naš sagovornik kaže – „vrlo moguće“.

“Smanjićemo proizvodnju, svi će smanjiti površine, ali problem je što ne znamo šta bismo drugo posejali – ne možemo ni kukuruz, ni soju, isti je problem i sa tim kulturama. Ova godina je i inače jako loša, što zbog vremenskih uslova, što zbog uslova za gajenje, cene otkupa su loše. Mora malo i država da zaštiti svoje proizvođače, da podigne subvencije, napravi neki sistem – ako uopšte smatra da joj sistem treba”, kaže Šuljmanac.  

Govoreći o trenutnom problemu ratara, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Martinović istakao je nedavno da je za subvencije po hektaru podneto više od 316.000 zahteva, a da je broj nerešenih zahteva 6.790, što znači da je procenat realizacije gotovo 98 procenata. Kada je reč o refakcijama za gorivo, realizovano je skoro 94 odsto zahteva, kao i 99 odsto zahteva po pitanju kredita za registrovana poljoprivredna gazdinstva.

On je sa proizvođačima govorio i o otkupu i isplati merkantilne pšenice roda 2024. godine od strane Republičke direkcije za robne rezerve.

Ministar je tada naglasio da je Republička direkcija za robne rezerve predložila izmenu zaključka Vlade Srbije o kupovini merkantilne pšenice roda 2024. godine, na osnovu koje će biti predviđeno da se otkup izvrši proporcionalno na osnovu prijavljenih količina na navedenoj berzi, računato do 30.000 tona pšenice, kako bi sva poljoprivredna gazdinstva koja su se prijavila zaključila ugovor o kupoprodaji. Pomenute izmene biće na dnevnom redu naredne sednice Vlade Srbije, u četvrtak, 29. avgusta.

O situaciji na tržištu govori  i podatak da su tokom prošle nedelje na Produktnoj berzi cene svih primarnih poljoprivrednih proizvoda imale negativan cenovni trend. Ukupno je, tokom prethodne nedelje, prometovano 4.120 tona robe finansijske vrednosti 97.432.500 dinara. Najviše je trgovano upravo pšenicom, a sredinom sedmice došlo je do povećanja ponude ove žitarice u odnosu na prethodni period, ali je kraj nedelje ponovo doneo smanjenje aktivnosti na tržištu. Zaključenje berzanskih ugovora često je ometala razlika u paritetima nuđene i tražene robe, navodi se u nedeljnom izveštaju.

Hlebnim zrnom trgovalo se u cenovnom rasponu od 20 do 20,5 dinara po kilogramu bez PDV-a, u zavisnosti od parametara kvaliteta i pariteta. Ponder cena iznosila je 20,28 dinara po kilogramu bez PDV-a (22,30 dinara po kilogramu sa PDV-om), te je cena bila niža za 2,01 odsto u odnosu na prošlonedeljnu.

Pšenica je ove sedmice činila 80 odsto ukupnog obima prometa, te je tako bila najtrgovanija poljoprivredna kultura.