Standardi i oznake kvaliteta udruženja Donau Soja omogućavaju kompanijama izvoz robe na evropsko tržište

Koliko srpski ratari znaju o regenerativnoj poljoprivredi?

AgrobiznisEkologijaPoslovanjeSrbija

24.4.2024 16:18 Autor: Mirjana Vasić Adžić 4

Koliko srpski ratari znaju o regenerativnoj poljoprivredi? Koliko srpski ratari znaju o regenerativnoj poljoprivredi?
Održiva i proizvodnja bez genetski modifikovanih organizama (GMO), kao i regenerativna poljoprivreda, sve su aktuelnije teme u agraru. Međunarodno udruženje Donau Soja svesno je... Koliko srpski ratari znaju o regenerativnoj poljoprivredi?

Održiva i proizvodnja bez genetski modifikovanih organizama (GMO), kao i regenerativna poljoprivreda, sve su aktuelnije teme u agraru. Međunarodno udruženje Donau Soja svesno je značaja ovog pitanja i svojim aktivnostima još od 2014. godine daje podršku evropskoj proteinskoj tranziciji sa posebnim naglaskom na održivu proizvodnju soje, bez GMO.

Standardi prate evropske regulative i omogućavaju kompanijama izvoz na evropsko tržište. Donau Soja oznaka na jajima i drugim proizvodima garantuje potrošačima da su životinje hranjene domaćom „bez GMO sojom“, proizvedenom na ekološki i društveno odgovoran način. Pored toga, udruženje podstiče održivu proizvodnju i regenerativnu poljoprivredu, a dokaz su i nedavno održane radionice na ovu temu.

Za Biznis.rs razgovarali smo sa dr Mirjanom Lalošević, agro menadžerom u udruženju Donau Soja.

Šta znači ,,održiva proizvodnja’’ u okviru vašeg standarda i da li se ona odnosi i na nove regulative Evropske unije u vezi sa deforestacijom?

„Osnovni principi koji se odnose na održivu proizvodnju u okviru našeg standarda jesu najbolje prakse u upravljanju zemljištem, vodama, u zaštiti bilja, upravljanju otpadom, prakse koje se odnose na očuvanje biodiverziteta, kao i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Krčenje i degradacija šuma, poznato kao deforestacija, važni su faktori klimatskih promena i gubitka biodiverziteta – dva ključna ekološka izazova današnjice. Soja ima udeo od čak 31 odsto među poljoprivrednim proizvodima koji se uvoze u Evropsku uniju, a koji su povezani sa krčenjem šuma. Upravo to je razlog zašto je soja jedan od sedam proizvoda na koji se odnose najnovije uredbe EU o deforestaciji (EUDR) i čija puna primena kreće krajem ove godine.

Na osnovu desetogodišnjeg iskustva u kontroli, sertifikaciji i verifikaciji deforestacije i evropskog porekla bez GMO soje, Donau Soja je tu da pomogne svim našim proizvođačima, prerađivačima i izvoznicima da im kroz sistemsko rešenje omogući usklađenost sa ovom novom regulativom i izvoz na evropsko tržiste.“

Foto: Donau Soja

Pojam „regenerativna poljoprivreda“ se sve češće čuje na našim prostorima. Kako se koncept regenerativne poljoprivrede odnosi i na vaš standard? Šta ovaj koncept zapravo podrazumeva i koliko su naši proizvođači upoznati sa praksama koncepta?

„Donau Soja udruženje kroz svoje standarde kvaliteta podržava koncept regenerativne poljoprivrede i pruža podršku poljoprivrednim proizvođačima da slede njene principe u cilju održive i klimatski neutralne poljoprivrede. U okviru našeg vodiča ‘Proizvodnja soje prema Donau Soja standardu kvaliteta’ nalaze se i sve prakse koje imaju ‘regenerativni karakter’.

Kada govorimo o pojmu regenerativna poljoprivreda, važno je reći da ne postoji univerzalna definicija. Regenerativna poljoprivreda predstavlja koncept koji obuhvata prakse sa primarnim ciljem očuvanja zemljišta, voda, biodiverziteta i životne sredine. Ovaj koncept ističe važnost zdrave interakcije između biljaka, životinja i mikroorganizama, te teži postizanju ravnoteže između proizvodnje hrane i očuvanja prirodnih resursa.

Kao što nema univerzalne definicije, nema ni univerzalnog pristupa kada je u pitanju jedno gazdinstvo, odnosno njiva. Pristup regenerativne poljoprivrede treba da bude prilagođen specifičnim uslovima zemljišta, useva i mikroklimata jednog poljoprivrednog gazdinstva.

Kada govorimo o ovoj temi, značajno je spomenuti projekat pod nazivom ‘EIT Food program regenerativne poljoprivrede’ koji će u naredne tri godine Donau Soja udruženje u saradnji sa organizacijom EIT Food imati priliku da implementira u Srbiji sa našim poljoprivrednim proizvođačima. To je značajna prilika da unaprede produktivnost i profitabilnost svoje proizvodnje čuvajući zemljište i životnu sredinu, kao i da i naprave korak napred ka smanjenu emisije gasova koji prouzrokuju efekat staklene bašte“.

Brojni izazovi u prihvatanju novih praksi

„Slabo je prepoznavanje koncepta regenerativne poljoprivrede kod naših proizvođača. Postoje brojni izazovi u prihvatanju ovih praksi, kako sociološki tako i finansijski, kao i nedostatak sistemskog pristupa. Takođe, edukacija je veoma bitan i ograničavajuć faktor u širenju regenerativnih praksi.

Naše udruženje godinama unazad sprovodi edukativne aktivnosti u domenu održive poljoprivredne proizvodnje i doprinosi promociji mera koje smanjuju emisije gasova sa efektom staklene bašte i povećavaju vezivanje ugljenika, odnosno sadržaj humusa/organske materije u zemljištu“, naglašava Mirjana Lalošević.

Nedavno ste održali i obuku za poljoprivredne proizvođače na temu regenerativne poljoprivrede. Kakva je bila posećenost i šta su poljoprivrednici imali priliku da nauče na radionicama?

„Obuka ‘Tranzicija ka regenerativnoj poljoprivredi’ održana je 15. i 16. aprila na Paliću. Interesovanje je bilo veliko, a među prijavljenim proizvođačima izabrali smo 35 koji su prisustvovali obuci. Obuku su održali profesori i eminentni stručnjaci iz oblasti održive poljoprivredne proizvodnje.

Drugog dana obuke obišli smo poljoprivrednu proizvodnju kompanije ‘Geneza’ u Kanjiži koja nekoliko godina unazad na svojim njivama primenjuje principe regenerativne poljoprivrede. Ova poseta ostavila je utisak na poljoprivredne proizvođače, jer su imali priliku da vide kako se zemlja obnavlja i kako biljke napreduju uz minimalan uticaj na životnu sredinu. Uvereni smo da je ovo pravi put ka održivoj poljoprivredi i radujemo se što smo deo ove transformacije.“

Foto: Donau Soja

Koje aktivnosti su predviđene u nastavku ovog projekta?

„Šest izabranih poljoprivrednih proizvođača koji su prošli obuku nastavljaju učešće u ovom projektu. Oni će tokom naredne tri godine imati pristup besplatnoj podršci koja obuhvata analizu zemljišta (hemijsku, mikrobiološku i fizičku), analizu rezultata i plan primene regenerativnih praksi prilagođenih njihovom gazdinstvu, kao i sveobuhvatnu podršku od strane savetodavaca u oblasti regenerativne poljoprivrede. Svake naredne godine organizovaćemo obuku za novih 30 proizvođača i uključivati u program šest izabranih, motivisanih poljoprivrednika.

Program će biti predstavljen i promovisan na seminarima i konferencijama, kako bi se širila svest o važnosti primene regenerativnih praksi za našu životnu sredinu, a u oktobru je planiran i javni događaj, koji će pored poljoprivrednih proizvođača okupiti i vladin i nevladin sektor, kompanije zainteresovane za proizvode koje dolaze iz regenerativne poljoprivrede, i generalno sve aktere poljoprivredno-prehrambenog sektora u cilju širenja svesti o značaju održive poljoprivredne proizvodnje.“

S obzirom na to da se za vaše udruženje vezuje usev soje, kako se u vaše aktivnosti uklapaju i druge poljoprivredne kulture?

„Pored podrške od strane EU, koju je naš regionalni centar dobio sada kroz ‘EIT Food projekat’, naš regionalni centar je prepoznat i od strane vlade Austrije i razvojne podrške. Naime još od 2017. mi učestvujemo u projektu Strateškog partnerstva koji sufinansira Austrijska razvojna agencija (ADA) u okviru koga podržavamo razvoj proizvodnje soje, ali od ove godine i drugih kultura iz plodoreda na održiv način, poštujući „bez GMO“ kvalitet.

Projekat Strateškog Partnerstva sa ADA je izuzetno značajan za rad našeg regionalnog centra koji je aktivan i na prostorima Bosne i Hercegovine i u drugim zemljama regiona, a omugućio nam je osnivanje takvog centra i u Ukrajini i Moldaviji.“

  • gagica

    28.4.2024 #1 Author

    Svakako treba vise educirati i ulagati

    Odgovori

  • SUNCICA

    28.4.2024 #2 Author

    Nasim ratarima treba edukacija

    Odgovori

    • BIJUTI27

      6.5.2024 #3 Author

      Jedini cilj ovakvih „održivih“priča i sertifikatora je pljačkanje seljaka troškovima sertifikacije i smanjenje konkurentosti agrara koji je van granica EU..

      Odgovori

  • BIJUTI27

    20.5.2024 #4 Author

    Još im samo ovo fali. Sa svim ostalim su ih već opljačkali…

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...