Hoće li trgovinski lanci krivičnim prijavama protiv organizatora uspeti da zaustave bojkot?

Bojkot trgovinskih lanaca nastavlja se i ove nedelje, a potrošači će na svakih sedam dana pojedinačno redom bojkotovati jedan po jedan trgovinski lanac za koji su glasali putem ankete koju je sprovelo Udruženje za zaštitu potrošača Efektiva.

Prva na toj listi je kompanija Delhaize, odnosno njihovi prodajni objekti Maxi i Shop&Go, čiji bojkot će trajati od 24. februara do 2. marta, za koji je glasalo 66,8 odsto potrošača. Drugi je Mercator sa 20,7 odsto, dok je Lidl treći sa 7,3 odsto glasova potrošača. Univerexport dobio je tri odsto, a DIS 2,2 odsto glasova.

Povodom bojkota oglasila se i kompanija Delhaize, koja se javnosti obratila zbog, kako navode, niza neistinitih podataka i konfuzije oko marži, prihoda, profita i cena, koji su u prethodnom periodu plasirani u javnosti i koji su doveli u zabludu deo građana.

Kompanija je saopštila da razume i deli nezadovoljstvo kupaca zbog rasta cena, ali da treba da se zna da su oni poslednja karika u lancu snabdevanja hranom i da u tom smislu imaju ograničenu mogućnost da na njih utiču.

“Za bolje razumevanje podele vrednosti u lancu, 94 odsto prosečne maloprodajne cene Delhaize isplaćuje drugima, i to dobavljačima (59 odsto), državi za PDV (14 odsto), zaposlenima za zarade (10 odsto) i za naknadu svih ostalih troškova (11 odsto)”, navodi se u njihovom saopštenju.

“Bez obzira na štetu koju trpimo, zbog neopravdanih optužbi, učinićemo sve da zaštitimo naše zaposlene i domaće dobavljače i poljoprivrednike čije proizvode nudimo na našim policima”, navode u Delhaize-u i dodaju da ova kompanija zapošljava 12.000 ljudi i uslužuje više od pola miliona kupaca dnevno.

Oni apeluju na odgovornost i istinitost u istupanju svih aktera u javnom životu.

“Mi smo gradili našu reputaciju decenijama, stalo nam je do nje i štitićemo je svim zakonitim sredstvima”, saopštila je kompanija.

Na koja zakonita sredstva se Delhaize poziva u saopštenju javnosti ostaje nepoznato, ali iz obraćanja organizatoru bojkota Udruženju za zaštitu potrošača Efektiva, objavljenom na njihovoj Facebook stranici, kompanija se poziva na narušavanje poslovnog ugleda i nanete materijalne štete.

“Iz vaših dosadašnjih izjava i postupaka, proističe nesumnjiva namera da se naruši poslovni ugled i nanese materijalna šteta društvu Delhaize, uz iznošenje netačnih podataka i prikazivanja poslovanja tog društva na neistinit način, a što je kažnjivo u smislu člana 239. Krivičnog zakonika (Narušavanja poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti)”, navodi se u obraćanju upućenom ovom udruženju.  

Šta kaže zakon?

U članu 239. Krivičnog zakonika, koji se odnosi na narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti, navode se precizne kazne za kršenje ovog zakona.

“Ko u nameri narušavanja poslovnog ugleda ili kreditne sposobnosti drugog, iznosi o njemu neistinite podatke ili neistinito prikazuje njegovo poslovanje, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Ako su usled dela iz stava 1. ovog člana nastupile teške posledice, učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine. Gonjenje za dela iz st. 1. i 2. ovog člana preduzima se po privatnoj tužbi”.

Advokat Đorđe Marković u razgovoru za Biznis.rs kaže da u ovom krivičnom delu postoje dva uslova koja kumulativno moraju da postoje – jedan je namera narušavanja poslovnog ugleda ili kreditne sposobnosti, a drugi iznošenje neistinitih podataka ili neistinito prikazivanje poslovanja.

“Suštinski, kako se moglo videti u medijima i na društvenim mrežama, bojkot trgovinskih lanaca organizovan je jer su trgovci duplirali marže, dok je njihov profit porastao 2,5 puta. Ako su to istiniti podaci krivičnog dela nema, ako su neistiniti – ima. Ipak, u ovom slučaju izgleda da nije tako i deluje da ovde nema elemenata krivičnog dela. Smatram da neće neko baš tako u javnost da izađe i pruži neistinite podatke, a da trgovinski lanci ćute mesec ili dva. Ovakvom stavu javnosti svakako doprinosi i činjenica da je Komisija za zaštitu konkurencije po službenoj dužnosti pokrenula postupak ispitivanja povrede konkurencije protiv društava Delhaize Serbia, Mercator-S, Univerexport i DIS”, napominje Marković.

Šta radi Komisija za zaštitu konkurencije?

Centar za evropske politike (CEP) nedavno je ukazao da su oblici samoorganizovanja potrošača, kao što je bojkot velikih trgovinskih lanaca, pokušaji da se utiče na krupne tržišne aktere u nedostatku akcije nadležnih institucija.

“Problem izuzetno visokih maloprodajnih cena određenih proizvoda, enormno velikih u odnosu na prosečna primanja naših potrošača ili čak u odnosu na mnogo razvijenija tržišta evropskih zemalja, posledica je pre svega nesumnjivo prisutnih poremećaja konkurencije na našem tržištu”, saopštio je CEP.

Kako su ukazali, Komisija za zaštitu konkurencije ne primenjuje nikakve mere iz svoje nadležnosti kojima bi se uticalo na kartelizaciju velikih trgovinskih lanaca i na druge oblike povrede konkurencije koje su prisutne u lancima nabavke i plasmana proizvoda.

“Jedina aktivnost Komisije na ovom planu je bila pokretanje postupka protiv četiri maloprodajna lanca, praćena medijski atraktivnom akcijom nenajavljenog uviđaja u njihovim prostorijama, u oktobru prošle godine. Nakon ovog događaja, koji se vremenski poklopio sa postupkom selekcije i ponovnog izbora predsednika Komisije za zaštitu konkurencije na novi mandat u Skupštini Srbije, do ovog momenta nema novih informacija o toku tog postupku niti mogućim odlukama i merama”, naveo je CEP u svom saopštenju.

Kako su istakli, zakonska ovlašćenja Komisije za zaštitu konkurencije, uključujući mogućnost određivanja mere zaštite konkurencije u vidu plaćanja novčanog iznosa u visini do deset odsto od ukupnog godišnjeg prihoda ostvarenog tržištu Srbije, izuzetno su velika i jedinstvena u našem pravnom i institucionalnom sistemu.

“Ova sankcija bi na primeru samo jednog od četiri trgovinska lanca u pomenutom postupku mogla da iznosi i do 15 milijardi dinara, što ukazuje na njenu težinu i mogućnost uticaja na sve aktere na tržištu, da prekinu postojeće oblike povrede konkurencije i da se suzdrže od takvih radnji u budućnosti. Takve korektivne mere su jedini efikasan način da se utiče na prekid aktuelne prakse beskonačnog rasta maloprodajnih cena u trgovinskim lancima, kojom se naši potrošači stavljaju u sve teži ekonomski položaj”, navodi se u saopštenju Centra za evropske politike.