Inflatorni pritisci ostaju, rizici po privredni rast iz domena monetarne politike

Najveći izazov u borbi protiv inflacije će biti određivanje stepena i dužine trajanja restriktivnosti monetarne politike. Sa stanovišta privrednog rasta, rizik se javlja u oba slučaja – i ako „zatezanje“ bude slabije, odnosno ukoliko kamatne stope budu niže nego što je optimalno u kraćem roku, kao i ukoliko se sa restriktivnošću pretera, kaže za Biznis.rs vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Molnar, koji je za naš portal prokomentarisao najvažnije pokazatelje iz prvog ovogodišnjeg Izveštaja o inflaciji Narodne banke Srbije (NBS).

NBS je danas objavila da je prosečna inflacija u 2022. iznosila 11,9 odsto, kao i da se njen značajniji pad očekuje u drugoj polovini godine. Analitičari NBS razradili su i tri scenarija projekcije prosečne inflacije za ovu godinu, koja bi, u zavisnosti od visine troškovnih pritisaka, mogla da se kreće od 11,3 do 13,4 odsto.

Molnar u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da bi inflacija u Srbiji u 2022. godini verovatno bila i veća da vlada nije vodila politiku ograničavanja rasta cena gasa i električne energije.

„Do ‘skromnog’ povećanja cena ovih energenata za oko 10 odsto došlo je tek u drugoj polovini 2022. godine, zbog čega su inflatorni pritisci bili slabiji u toku prethodog perioda. Inflatorni pritisci će u našoj zemlji u nastupajućem periodu biti prisutni iz više razloga. Najpre, cene struje i gasa koju plaćaju domaćinstva direktno ulaze u obračun inflacije. Osim toga, poskupljenje energije za privredne subjekte će izazvati rast troškova njihovog poslovanja što će se preliti na cene čitavog niza finalnih proizvoda i usluga koje građani kupuju. Кonačno, treba imati u vidu da će naša država i u toku 2023. godine morati dodatno da se zadužuje kako bi obezbedila jeftinu energiju, a cenu toga ćemo plaćati u budućnosti, kroz otplatu zajmova“, upozorio je Molnar, koji je i direktor Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN).

Povećanje cena struje i gasa za sektor domaćinstva će, kako ističe, predstavljati dodatni direktni udar na kućne budžete.

„Кorišćenje energije spada u kategoriju osnovnih potreba, kojih se potrošači ne mogu u potpunosti odreći. Ovo će posebno pogoditi porodice sa nižim prihodima, koje relativno veliki deo svojih primanja izdvajaju za ove namene“, kaže Molnar.

Sa druge strane, Izveštaj o inflaciji NBS doneo je i informaciju da je rast BDP u 2022. bio 2,3 odsto, dok centralna banka za sada ne menja svoju projekciju rasta za ovu godinu – u zavisnosti od scenarija i pomenutih troškovnih pritisaka, projektuju rast od dva do tri odsto BDP.

Milan Trajković, zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku istakao je na konferenciji za medije povodom predstavljanja Izveštaja o inflaciji da NBS „vidi značajno veću verovatnoću da će takav rast biti ostvaren“ nego kada su prvi put objavili tu projekciju u novembru prošle godine.

Na naše pitanje zašto NBS očekuje da će privatna potrošnja biti motor rasta i da li bi takva potrošnja u isto vreme mogla da deluje inflatorno, Trajković je odgovorio da u našoj zemlji godinama unazad lična potrošnja raste u skladu sa rastom BDP.

„Dakle, ne raste brže od BDP da bi mogla da ima značajan inflatorni uticaj. Može da se desi da u ovoj godini raste malo brže od BDP, ali to je mala razlika, i ne očekujemo veliki inflatorni efekat“, naglasio je Trajković.

„Ono što će biti ključni motor rasta je izvoz – ne neto izvoz, jer ćemo imati i dalje veliki uvoz energenata, ali očekujemo da u nekom realnom iznosu ostvarimo rast od pet do odsto, odnosno nominalno verovatno između 15 i 20 odsto“, precizirao je Trajković.

Profesor Molnar, međutim, smatra da glavni rizik po privredni rast predstavlja određivanje stepena i dužine trajanja restriktivnosti monetarne politike.

„Slaba reakcija monetarnih vlasti neće prigušiti inflatorne pritiske, kredibilitet centralne banke može biti ugrožen, a to bi dodatno ‘raspirilo’ inflaciju. Suprotno, ukoliko se kamatne stope predugo zadrže na nivou koji je veći od optimalnog, to će izazvati nepotrebnu recesiju, odnosno period u kojem BDP opada, kao i mogući pad zaposlenosti, jer visoke kamate destimulišu investicije privatnog sektora“, upozorio je Molnar.

Naglašava da bi nas u Srbiji posebno trebalo da zabrine to što se očekuje da će na području evrozone ovogodišnji rast BDP-a iznositi svega oko 0,5 odsto, što predstavlja stagnaciju, dok će privrede nekih od naših najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera biti u recesiji – poput Nemačke i Italije, kod kojih se očeuje pad BDP od 0,3, odnosno 0,2 odsto.

„To bi moglo da se odrazi i na dinamiku priliva stranih direktnih investicija iz EU u našu zemlju“, ukazao je Molnar za Biznis.rs.

Trajković iz NBS, međutim, napominje da su njihova očekivanja da će ukupne investicije ostati na sličnom nivou kao prošle godine. U 2022. godini su, inače, strane direktne investicije dostigle rekordne 4,4 milijarde evra.

„Kada je reč o stranim direktnim investicijama (SDI), sasvim je realno da se očekuje mesečni priliv od 300 do 350 miliona evra, a s obzirom na to sa kakvim smo trendovima završili prošlu godinu, lako može da se desi da to bude i više. Nije nemoguće da ostvarimo novi rekord, ali je prerano da izađemo sa takvom projekcijom“, rekao je Trajković.

Molnar podseća da je tokom poslednjih pet godina prosečan iznos stranih direktnih investicija bio oko 3,3 milijarde evra na godišnjem nivou.

„Prosečna stopa SDI (udeo SDI u BDP-u) u istom razdoblju je bila oko 7,1 odsto. Cena radne snage i energenata (struje i gasa) je u našoj zemlji još uvek niža nego u zemljama u okruženju, tako da ima osnova za pretpostavku da će SDI u Srbiji zadržati visok nivo“, istakao je Molnar za Biznis.rs.

Skrenuo je, takođe, pažnju na to da će priliv stranih direktnih investicija zavisiti i od geopolitičkih uslova i okolnosti, koji se ne mogu oceniti kao najpovoljniji, kao i od ekonomskih kretanja u EU, odakle u našu zemlju dolazi najveći broj stranih investitora.