Investicija u modernizaciju pruge Beograd-Niš mogla bi da zaseni sve druge

Evropska investiciona banka (EIB) odobrila je 1,1 milijardu evra u okviru budžeta za modernizaciju pruge Beograd-Niš, a očekuje se da će uskoro biti potpisan i sporazum o zajmu.

U razgovoru za Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodan Aćimović ocenjuje da je ulaganje u tu prugu možda i najvažnija infrastrukturna investicija u narednom periodu, jer modernoj privredi treba moderan transport.

Železnica mora da bude kičma masovnog transporta, bilo putnika ili robe, naglasio je Aćimović koji smatra da je odluka države da uloži u modernizaciju pruge od Beograda do Subotice, kao i do Niša, upravo ono što je potrebno da se železnički prevoz vrati na mesto koje mu pripada.

Ukupni troškovi modernizacije oko 230 kilometara duge pruge do Niša procenjeni su na blizu 2,8 milijardi evra, a uz sredstva EIB Srbija će moći da računa i na 500 miliona evra kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, dok se očekuje obelodanjivanje drugih detalja, kao i kompletne finansijske konstrukcije projekta, s obzirom na to da će novac biti izdvojen i iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), kao i iz republičkog budžeta.

Povratak EU na velika vrata

Aćimović ističe da mu je drago što se EU vraća „na velika vrata“ u finansiranje infrastrukturnih projekata u Srbiji.

„Dobro je da imamo različite izvore finansiranja i što će se ubuduće voditi još ozbiljniji ‘rat’ za ulaganja u našu infrastrukturu„, dodaje i podseća da su pre 15 godina evropski krediti za puteve bili dominantni, da bi pre desetak godina primat na tom polju preuzeli kineski, pa i azerbejdžanski zajmovi, dok su se finansijeri i izvođači iz Rusije „specijalizovali“ za naše pruge, pa su tako obnovljene deonice Beograd- Pančevo i Stara Pazova – Novi Sad.

Kada je reč o pruzi Beograd-Niš, podseća je planirano da se 56 odsto deonica modernizuje tako da može da podrži saobraćaj velikih brzina do 200 kilometara na čas, a da se ostatak „podigne“ na brzine do 160 kilometara na čas, što bi trebalo da obezbedi ono što je Srbiji dugo nedostajalo – moderan transport za modernu privredu.

„Železnica se mora revitalizovati iz najmanje dva razloga. Prvi je taj što se radi o izuzetno značajnom vidu prevoza robe i putnika za udaljenosti preko 200 kilometara, a drugi je što jednostavno ne možemo i ne treba da budemo ‘crna rupa’ na evropskom tlu, kao što smo godinama bili zato što nismo završavali izgradnju putnog Koridora 10″, naglašava Aćimović za Biznis.rs.

Ukazuje i da podaci o saobraćaju na putnom koridoru mogu da nagoveste šta će se desiti sa železničkim prevozom posle modernizacije.

„Pre nego što smo završili našu deonicu putnog Koridora 10, imali smo 2014. godine 44 miliona vozila u tranzitu. Sa druge strane, 2019. godine smo imali 66 miliona vozila u tranzitu. Lepo je Jovan Cvijić govorio da imamo kuću na sred druma – treba to iskoristiti“, poručio je Aćimović.

Privreda traži brzi prevoz

U budžetu za 2023. godinu država je novac za investicije u železnicu podelila u tri grupe – sa jedne strane spremna je da ponudi garancije u iznosu od ukupno 173 miliona evra za rekonstrukciju depoa i pruga, kao i nabavku novih kompozicija, zatim da odobri projektne i programske zajmove ukupne vrednosti od 2,1 milijarde evra za rekonstrukciju pruge Beograd-Niš i od Valjeva do crnogorske granice, dok je za domaću železnicu planirala 180 miliona evra subvencija.

Državne investicije u železnicu, sa druge strane, privlače i privatna ulaganja.

„U Srbiji 2015. godine nije postojao nijedan multimodalni centar, odnosno mesto gde se susreću drumski i železnički saobraćaj. Sa državnim ulaganjima u poboljšanje putne i železničke infrastrukture došli smo do toga da danas posluju četiri privatna multimodalna centra, a država gradi još dva, u Batajnici i na Makišu. To je signal da privreda traži brži prevoz, a moderna privreda počiva na kontejnerskom prevozu, koji se transportuju brodovima ili vozovima na velikim daljinama, pa tek onda kamionima na bližim relacijama. A kod nas se kontejneri od Soluna ili Rijeke voze kamionima“, objašnjava profesor Aćimović značaj modernog transportnog „uvezivanja“.

Zato, uprkos visokim troškovima, smatra da bi modernizacija pruge na potezu koji se doskora zvao Koridor 10, a danas je deo Transevropske transportne mreže (TEN-T) odnosno Novog puta svile, mogla da zaseni sve druge investicije.

Kao primer navodi i podatak da je puštanje u saobraćaj samo dela pruge između Beograda i Novog Sada značajno povećao učešće železnice u putničkom prevozu u Srbiji sa „smešnih“ 3,3 na skoro pet odsto u prvoj polovini 2022. godine u odnosu na isti period 2021. godine, a procenjuje da bi ovu godinu mogla da završi sa učešćem između pet i šest odsto.

„Uveren sam da je cilj da učešće železnice u putničkom prevozu bude 15 odsto, a da bi učešće u robnom prevozu sa današnjih 18 odsto moglo da dostigne i 35 do 40 odsto učešća sa modernizacijom pruge do Niša i do Bara. Podizanje kvaliteta pruge Beograd-Bar trebalo bi da bude naredna ključna investicija u železnicu“, ocenio je Aćimović za Biznis.rs.