Ističe rok za dostavljanje finansijskih izveštaja za 2022. godinu

Računovođama, odnosno pravnim licima i preduzetnicima u Srbiji, danas u ponoć (31. mart) ističe rok za podnošenje godišnjih finansijskih izveštaja za prethodnu godinu.

Iako je pre nekoliko dana sajt Agencije za privredne registre bio na meti hakerskih napada, koji su pokušali da onemoguće redovno korišćenje usluga ove institucije, iz APR-a za Biznis.rs kažu da je od 27. marta omogućen pristup svim web-servisima Agencije. Naši sagovornici napominju da nema razloga za pomeranje roka za predaju godišnjih finansijskih izveštaja zbog njihovih servisa, osim ukoliko Ministarstvo finansija ne donese drugačiju odluku.

Zaključno sa 29. martom, Agencija za privredne registre primila je finansijske izveštaje približno 213.000 pravnih lica i preduzetnika, što je oko 4.000 izveštaja više u odnosu na isti dan prethodne godine.

S obzirom na to da se očekuje prijem još oko 65.000 izveštaja, odnosno da veliki broj obveznika svoje izveštaje priprema i dostavlja poslednjeg dana roka, Agencija je za petak, 31. mart, obezbedila dežurstva u Registru finansijskih izveštaja i Servis desku do ponoći, kako bi pružila stručnu pomoć u vezi sa sastavljanjem i dostavljanjem izveštaja, kao i tehničku podršku obveznicima, koja je i inače redovno dostupna radnim danima u Agenciji.

Kontakt putem telefona biće moguć do 15 časova, a posle toga samo putem e-maila.

Novina od 2021. godine je da se redovan finansijski izveštaj dostavlja samo jednom, putem posebnog informacionog sistema, u registar Agencije za privredne registre na javno objavljivanje, najkasnije do 31. marta. Novi propis je donet sa ciljem da se računovođama olakša posao i da ne moraju da dostavljaju, kao prethodnih godina, obrasce statističkog izveštaja najkasnije do 28. februara za prethodnu godinu i redovnog finansijskog izveštaja najkasnije do 30. juna, već da to rade samo jednom u godini.

Pre dostavljanja u APR redovne godišnje finansijske izveštaje usvaja skupština ili drugi organ pravnog lica, odnosno preduzetnika.

Obaveza računovođa je da za pravna lica ili preduzetnika vode poslovne knjige i sastavljaju finansijske izveštaje u skladu sa zakonskim i podzakonskim propisima, međunarodnom profesionalnom regulativom, ali pre svega da osnov bude obavezujući interni akt računovodstvene politike, koje će kreirati stručno lice u saradnji sa menadžmentom, a koje će usvojiti i potpisati zakonski zastupnik.

Računovođe naglašavaju da je u obavezujućem internom aktu računovodstvenim politikama neophodno definisati pravila i principe za početno i naknadno odmeravanje imovine, obaveza, priznavanje prihoda i rashoda i druga pravila koja će doprineti utvrđivanju pozitivnog finansijskog rezultata u skladu sa adekvatnim vođenjem poslovanja. Interni akt računovodstvene politike usvaja i potpisuje zakonski zastupnik pravnog lica, odnosno preduzetnik.

Kada se sastavi, usvoji i dostavi redovan godišnji finansijski izveštaj, elektronskim putem u registar APR najkasnije do 31. marta, ponovljen postupak dostavljanja redovnog finansijskog izveštaja u istoj godini do 31. decembra može biti tražen zbog potrebne zamene već dostavljenog redovnog finansijskog izveštaja.

“Razlozi zamene već dostavljenog redovnog finansijskog izveštaja jesu naknadno otkrivena materijalno značajna greška, gde iskazani podaci u prethodno dostaljenom izveštaju ne odražavaju realne i tačne vrednosti. Treba imati na umu, bez obzira na to što se vrši zamena finansijskog izveštaja, da prethodno dostavljen redovan finansijski izveštaj ostaje javno objavljen u registru APR”, rekla je ranije za Biznis.rs predsednica Računovodstvene komore Srbije Snežana Mitrović.

Još jedna novina od ove godine je da finansijske izveštaje mogu da predaju samo računovođe sa licencom, odnosno upisani u Registar pružalaca računovodstvenih usluga APR-a.

Prema rečima računovođa, propisane su visoke kazne za privrednika koji sastavljanje finansijskih izveštaja poveri agenciji koja ne poseduje licencu i nije upisana u odgovarajući registar.

Novčanom kaznom od 100.000 do tri miliona dinara za privredni prestup kazniće se pravno lice, a od 20.000 do 150.000 dinara platiće za privredni prestup odgovorno lice u pravnom licu. Takođe, kazne od 100.000 do 500.000 dinara predviđene su zakonom ukoliko propise prekrši preduzetnik.