Ističe rok za dostavljanje izveštaja o transfernim cenama

Rok za dostavljanje dokumentacije o transfernim cenama za pravna lica ističe 180 dana nakon završetka poslovne godine, što za većinu kompanija znači da je krajnji datum za 2025. godinu 30. jun tekuće. Izveštaj se Poreskoj upravi podnosi isključivo kao prateća dokumentacija i sastavni je deo poreske prijave poreza na dobit.

Prema rečima poreskih savetnika, neispunjavanje obaveza može skupo da košta. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisuje kazne koje mogu dostići pet odsto vrednosti sporne transakcije ili jedan odsto ukupnog godišnjeg prihoda poreskog obveznika, u zavisnosti od toga koji je iznos veći.

Poreski stručnjaci upozoravaju da je jedna od najčešćih grešaka domaćih privrednika shvatanje izveštaja o transfernim cenama kao obične formalnosti koja se priprema tek pred predaju poreske prijave. Sa novim pravilima takva praksa više nije prihvatljiva.

Za nepostojanje ili neažurnost lokalnog dosijea predviđene su novčane kazne od 100.000 do dva miliona dinara za pravno lice, dok odgovorno lice može biti kažnjeno iznosom od 10.000 do 100.000 dinara.

„Nedostavljanje master fajla takođe povlači kaznu do dva miliona dinara, uz pretpostavku da su povezane transakcije obavljene po netržišnim cenama. Ukoliko Poreska uprava utvrdi razliku između prijavljenih i tržišnih cena, poreska osnovica biće korigovana, uz obračun zatezne kamate od 12 odsto godišnje. Kod ponovljenih prekršaja u istom poreskom periodu kazne mogu biti udvostručene, dok za nedostavljanje izveštaja po zemljama preti posebna kazna do dva miliona dinara“, navodi poreski savetnik Jovan Pavlović.

Obavezu sastavljanja izveštaja imaju svi preduzetnici i pravna lica koja tokom poreskog perioda obavljaju transakcije sa povezanim licima koje se odnose na sredstva ili stvaranje obaveza. Već i jedna takva transakcija može značiti obavezu izrade dokumentacije o transfernim cenama.

Propisani su i određeni izuzeci. Oni se, između ostalog, odnose na slučajeve kada je jedina transakcija sa povezanim licem primanje beskamatne pozajmice ili prodaja nepokretnosti povezanom licu.

Izveštaj o transfernim cenama može se podneti u punom ili skraćenom obliku, u zavisnosti od ispunjenosti zakonskih uslova.

Kontrola transfernih cena poslednjih godina dobija sve veći značaj. Tokom 2025. godine Poreska uprava je reviziju transfernih cena sprovela u 38 odsto svih kontrola velikih poreskih obveznika, što predstavlja rast od gotovo 60 odsto u odnosu na 2023. godinu. Razlog za pojačan nadzor leži u izmenama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, kojima je domaći sistem usklađen sa smernicama OECD iz 2022. godine i inicijativom BEPS 2.0, kao i u novom Pravilniku o transfernim cenama koji se primenjuje na poreske periode započete od 1. januara 2026. godine.

Poreski savetnik kaže da novi regulatorni okvir uvodi trostepenu dokumentaciju po uzoru na OECD standarde.

Prvi nivo čini lokalni dosije, koji sadrži detaljne podatke o domaćem obvezniku, transakcijama sa povezanim licima i analizi uporedivosti. Njegovo sastavljanje obavezno je za sve obveznike koji imaju transakcije sa povezanim licima veće od osam miliona dinara godišnje, dok je raniji prag iznosio 50 miliona dinara.

Drugi nivo predstavlja master fajl, koji obuhvata pregled poslovanja cele grupe, organizacionu strukturu, ključne izvore stvaranja vrednosti i finansijske aktivnosti. Ova dokumentacija obavezna je za grupe čiji konsolidovani prihodi premašuju šest milijardi dinara.

Treći nivo je izveštaj po zemljama, namenjen grupama sa godišnjim konsolidovanim prihodom većim od 50 milijardi dinara, odnosno oko 425 miliona evra. Ovaj izveštaj dostavlja se elektronski Poreskoj upravi najkasnije do 31. decembra za prethodni poreski period.

Izveštaj u punom obliku obuhvata podatke o poreskom obvezniku i njegovom poslovanju, informacije o grupi kojoj pripada, finansijske izveštaje, ključne poslovne politike, detaljan opis transakcija sa povezanim licima, način formiranja cena, kao i analizu usklađenosti transfernih cena sa principom „van dohvata ruke“.

„Ukoliko se utvrdi da transferna cena u transakciji sa povezanim licem odstupa od cene koja bi bila postignuta između nepovezanih lica, poreski obveznik je dužan da izvrši korekciju poreske osnovice. To podrazumeva uključivanje pozitivne razlike između prihoda ili rashoda obračunatih po transfernoj ceni i iznosa utvrđenog primenom principa ‘van dohvata ruke’“, zaključuje poreski savetnik Jovan Pavlović.