Italijanske kompanije u Srbiji izgubile desetine miliona evra zbog blokada graničnih prelaza

Ekonomije Zapadnog Balkana dnevno su trpele direktnu štetu od oko 100 miliona evra zbog blokade teretnih graničnih prelaza prošle nedelje, plus penali i kazne koje proizvodne kompanije plaćaju zbog neisporučene robe, a koji se kreću od 10.000 do 50.000 evra.

Štetu nisu trpele samo srpske firme, pa su se među najpogođenijim privredama našle nemačka i italijanska, najveći spoljnotrgovinski partneri Srbije.

Udruženje italijanskih industrijalaca – Konfindustrija Srbija aktivno je u prethodnom periodu učestvovalo u dijalogu sa ključnim akterima i institucijama, pripremajući predloge i inicijative usmerene ka konstruktivnom prevazilaženju problema izazvanih protestima autoprevoznika i blokadama graničnih prelaza.

Kao relevantan partner u industrijskom dijalogu, ovo udruženje ističe da je od ključnog značaja da se postojeći problemi rešavaju kroz institucionalne mehanizme i otvoreni dijalog, a ne radikalnim merama koje dodatno opterećuju privredu.

„Blokada autoprevoznika na graničnim prelazima imala je neposredan i značajan uticaj na svakodnevno poslovanje italijanskih kompanija aktivnih u Srbiji. Skoro sve ove firme zavise od drumskog transporta ka Evropskoj uniji po pitanju izvoza, snabdevanja komponentama i upravljanja zalihama, a kašnjenja su izazvala pomeranje rokova isporuka prema evropskim kupcima, prisilno nagomilavanje robe u magacinima i poteškoće u planiranju proizvodnje i organizaciji smena„, ističe u razgovoru za Biznis.rs Romano Rosi, predsednik Konfindustrije Srbija.

Dodaje i da su u mnogim slučajevima kompanije morale da reorganizuju već definisane proizvodne cikluse, što je negativno uticalo na efikasnost i troškove.

„Neke italijanske kompanije bile su prinuđene da uspore ili privremeno zaustave proizvodne linije, posebno u sektorima sa snažnom logističkom integracijom (automobilska industrija i komponentaši, prerađivačka industrija, agroprehrambeni sektor). Prekidi u snabdevanju sirovinama i komponentama, kao i nemogućnost isporuke gotovih proizvoda, učinili su tehničke zastoje neizbežnim, uz direktne posledice po produktivnost i pouzdanost prema međunarodnim klijentima“, napominje Rosi.

Preliminarne procene Konfindustrije Srbija ukazuju na značajne ekonomske gubitke povezane sa dodatnim troškovima skladištenja, ugovornim penalima zbog kašnjenja u isporukama, neefikasnim korišćenjem radne snage i postrojenja, kao i povećanom finansijskom izloženošću malih i srednjih preduzeća.

„Najviše pogođeni sektori su oni koji su orijentisani na izvoz i just-in-time proizvodnju, gde i samo nekoliko sati blokade može izazvati lančane efekte duž čitavog lanca snabdevanja. Iako je preciznija kvantifikacija još u toku, jasno je da ovaj uticaj nije bio ni marginalan ni sporadičan. Po prvim procenama našeg Udruženja, naše firme članice su izgubile kumulativno više desetina miliona evra„, ocenjuje Romano Rosi.

Sa investicione tačke gledišta ovakvi poremećaji u logistici mogu uticati na percepciju Srbije kao proizvodne baze za italijanske kompanije i promenu planova za nova ulaganja ili širenje postojećih kapaciteta.

„Ove kritične situacije negativno utiču na percepciju Srbije kao pouzdane, u smislu predvidljive, proizvodne platforme za evropsko tržište. Međunarodni investitori sa velikom pažnjom procenjuju stabilnost logističke infrastrukture i predvidivost trgovinskih tokova. Događaji poput onih od prošle nedelje povećavaju percipirani rizik, smanjuju konkurentnost zemlje i mogu uticati na odluke o novim investicijama ili proširenju proizvodnih kapaciteta“, zaključuje naš sagovornik.

Predsednik udruženja italijanskih industrijalaca podseća da je Srbija tokom godina izgradila pozitivnu reputaciju i da je od ključne važnosti da se ona ne dovede u pitanje situacijama koje deluju rešivo kroz bolje institucionalno usklađivanje.

Na pitanje šta italijanski privrednici očekuju kao konkretno rešenje u narednom periodu – od države Srbije, graničnih službi, regionalnih i EU partnera – kako bi se ovakve situacije sprečile u budućnosti, Romano Rosi kaže da to svakako nisu hitna rešenja, već konkretne i strukturisane mere, kroz efikasniju koordinaciju između graničnih vlasti i nadležnih službi.

„Ali pre svega kroz stabilne kanale dijaloga sa predstavnicima logističkog sektora i međunarodnom diplomatijom, kako bi se obezbedila trajna rešenja: profesionalni vozači trebalo bi da budu tretirani slično pilotima međunarodnog vazdušnog saobraćaja i da imaju posebne ulazne vize kako se ne bi ometalo obavljanje njihove delatnosti. Slobodan protok robe nije sporedno pitanje – to je suštinski preduslov za industrijsku konkurentnost i kredibilitet zemlje u očima stranih investitora“, smatra Rosi.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Može li registar profesionalnih vozača spasiti drumski transport Zapadnog Balkana?