Javna preduzeća moraće da analiziraju poslovanje, izrade i objave programe rada

Sledeće godine bi, prema Akcionom planu Vlade Srbije, trebalo da se završi korporativizacija javnih preduzeća, odnosno njihovo pretvaranje u društva sa ograničenom odgovornošću ili akcionarska društva, a ovih dana napravljen je još jedan korak ka tom cilju – usvojena je Uredba o utvrđivanju godišnjeg plana poslovanja.

Taj podzakonski akt, usvojen na sednici Vlade 14. novembra, a na osnovu Zakona o javnim preduzećima, odnosi se na javna preduzeća i „druge oblike organizovanja koji obavljaju delatnost od opšteg interesa“ i zapravo propisuje kako treba izraditi program poslovanja za 2025. godinu, kao i za period od sledeće do 2027. godine.

Zajedno sa Uredbom, Vlada Srbije je na istoj sednici usvojila i „smernice“, odnosno konkretnu listu elemenata koje svaki program poslovanja mora da ima.

Tim smernicama propisana je obaveza javnim preduzećima da u pripremama godišnjih, odnosno trogodišnjih programa poslovanja:

• polaze od ciljeva i smernica ekonomske i fiskalne politike Vlade
• pridržavaju se strateških, zakonskih i podzakonskih akata koja primenjuju u svom poslovanju,
• izvrše sveobuhvatnu analizu poslovanja za 2024. godinu, kako bi godišnji program poslovanja za 2025. godinu, odnosno trogodišnji program poslovanja za period 2025 – 2027. godine, planirali na realnim osnovama

Elementi koje programi poslovanja moraju da imaju podeljeni su u 10 grupa, a između ostalog treba da navedu ciljeve koje žele da postignu u konkretnom periodu, analizu tržišta, planirane prihode, investicije, kao i planove zarada, odnosno zapošljavanja.

Moraće da prikažu i svoju kreditnu zaduženost, planirane nabavke, ali i kako će koristiti sredstva za posebne namene – za sponzorstva, donacije, humanitarne aktivnosti, sportske aktivnosti, reprezentaciju, reklamu i propagandu i ostalo.

„Planirati najviše do nivoa planiranih sredstava za 2024. godinu. Izuzetno, osnivač može, iz naročito opravdanih razloga, javnom preduzeću odobriti da planira veća sredstva u odnosu na planirana sredstva za 2024. godinu“, stoji u Smernicama usvojenim uz novu uredbu.

Rokove za objavljivanje programa poslovanja na internet stranici tih preduzeća propisuje Zakon o javnim preduzećima. Taj propis kaže da javna preduzeća koja se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, godišnji program poslovanja dostavljaju „najkasnije u roku od 15 dana od dana usvajanja akta o budžetu Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave“.

Podsetimo da je Vlada Srbije proletos usvojila Akcioni plan za sprovođenje Strategije državnog vlasništva i upravljanja preduzećima u vlasništvu Republike Srbije za ovu i sledeću godinu.

Plan predviđa da do kraja 2025. godine sva preduzeća u državnom vlasništvu imaju „efikasno i održivo“ upravljanje. Jedan od ciljeva navedenih u tom planu je da do poslednjeg kvartala sledeće godine broj javnih preduzeća koja nisu korporativizovana bude smanjen na nulu.

Predlog budžeta za 2025. godinu, međutim, otkriva nešto drugačije kriterijume koje je država sama sebi postavila kada je reč o korporativizaciji i poboljšanju upravljanja preduzećima u državnom vlasništvu.

Planira se, naime, povećanje broja preduzeća u portfelju Ministarstva privrede „u skladu sa definisanom centralizovanom vlasničkom funkcijom“. U objašnjenju se podseća da je Zakon o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije počeo da se primenjuje u septembru ove godine, kao i da će se primenjivati ne samo na javna, već i na sva društva kapitala u većinskom vlasništvu države.

Predlogom budžeta za 2025. godinu očekuje se da će broj od 44 preduzeća „sa definisanom vlasničkom funkcijom“ u 2024. godini porasti na 120 u 2025. godini, da bi potom porastao na 125 u 2026. i na ukupno 130 preduzeća u 2027. godini.

U septembru je, inače, objavljena i lista društava kapitala i manjinskih društava kapitala. Među njima su EPS, Srbijagas, BIO4 i Zavod za udžbenike, koji su stavljeni na spisak preduzeća od nacionalnog i strateškog značaja, na kome se inače nalaze 42 firme.

Ukupno 132 kompanije u većinskom ili manjinskom vlasništvu Srbije svrstane su među „značajna“ preduzeća, uključujući i FCA (Fiat) Srbija, Beograd na vodi, Air Serbia, Al Rawafed, ali i budući takozvani kineski industrijski park Mihajlo Pupin, kao i preduzeće Life Biotech – poznatije kao fabrika Sinofarm antikovid vakcina.

Tu je i grupa od 75 preduzeća, koja se nalazi na spisku društava kapitala od posebnog interesa, među kojima su Ložionica, DIPOS i kolubarski PRO TENT.