Kad Amerikanac i Rus dođu iz Argentine u Srbiju po „holivudski osmeh“

Amerikanac Džejms Mahan (James Mahan) i Rus Jurij Plotnikov (Yury Plotnikov), prijatelji koji žive u Argentini, u Srbiju su došli iz privatnih razloga. Zbog zdravstvenih tegoba nedavno su posetili jednu stomatološku ordinaciju u centru Beograda, a iskustva su im više nego pozitivna.

„U Argentini stomatološke usluge nisu napredovale, već je sve kao u Rusiji pre 20 godina. Iskreno, mi nemamo poverenja u taj sistem. Ovde sam došao prvenstveno da posetim porodicu, a pošto sam čuo da je stomatološka usluga dobra i po veoma pristupačnim cenama, rešio sam da ugradim krunicu. Neverovatno je da u Srbiji svi odlično govore engleski, možete da objasnite u čemu je problem i šta vas muči, a da doktori razumeju, veoma su ljubazni i trude se da vas u sve upute do detalja”, objašnjava Plotnikov i dodaje da se u ruskim i argentinskim ordinacijama sve radi mnogo grublje, dok se u Srbiji više obraća pažnja na to koliko je pacijentu ugodno tokom procedure.

„Takođe mi se dopada što ordinacije ne žele da vam izvuku novac po svaku cenu. Objasne vam kakvo je zdravlje vaših zuba i koje opcije su vam na raspolaganju, a na pacijentu je da donese konačnu odluku. Nema pritiska po tom pitanju. Celokupno iskustvo je izvrsno”, zaključuje Plotnikov u razgovoru za Biznis.rs.

Slično mišljenje deli i njegov prijatelj Džejms Mahan.

„Išao sam u školu za stomatologe i slobodno mogu da kažem da je usluga u Srbiji čak na boljem nivou nego u SAD. Sve je komforno, po razumnoj ceni, i ono što treba napomenuti – procedure se obavljaju veoma brzo. Niko ne pokušava da vam proda više od onoga što vam je stvarno potrebno. Veoma sam impresioniran onim što sam video u ordinaciji”, kaže Mahan.

Kako stranci dolaze do srpskih ordinacija?

Kada na internetu ukucate sintagmu „dentalni turizam“, naići ćete na pregršt stomatoloških ordinacija koje nude svoje usluge pacijentima iz inostranstva – uglavnom uz besplatan transfer, smeštaj, čak i organizovano razgledanje grada. Vrhunska stomatološka usluga se podrazumeva, a neki čak daju i garanciju da ćete uštedeti. Da li pacijenti u Srbiji dobijaju isti kvalitet usluge kao u inostranstvu i ko dolazi da radi zube u našoj zemlji?

Na ovu temu pričali smo sa Markom Cvijićem, vlasnikom portala WhatClinicSerbia (WCS), koji selektira najbolje dentalne klinike u Srbiji.

„Dentalnim turizmom se bavimo od 2015. godine. Bili smo među prvima koji su ovom delatnošću počeli da se bave na ovom nivou. Nakon dve-tri godine posao se razvio i uvećao se broj pacijenata. Najviše zainteresovanih za usluge naših stomatologa dolazi iz Austrije, Nemačke i Švajcarske, kao i iz Velike Britanije, Italije i Francuske, ali dolaze i pacijenti iz Amerike, Kanade i Australije“, objašnjava Marko Cvijić u razgovoru za Biznis.rs.

On dodaje da njihov posao podrazumeva da dolaze do pacijenata iz inostranstva kojima su potrebne dentalne usluge i povezuju ih sa stomatološkim ordinacijama koje su u WCS sistemu.

„Lanac agencija sa kojima sarađujemo i preko kojih dolazimo do klijenata nalazi se po celom svetu. Imamo i naše agente koji nam šalju pacijente. U pitanju je već razrađen i razgranat posao koji funkcioniše”, ističe Cvijić.

Prema njegovim rečima, da bi se neka stomatološka ordinacija našla na sajtu WCS-a potrebno je da postoji najmanje deset godina. Dalji kriterijumi se procenjuju kroz razgovor sa vlasnicima, a kada je u pitanju stručnost i profesionalnost u obavljanju posla Cvijić ima dobra iskustva sa našim klinikama i kaže da je u Srbiji taj standard na veoma visokom nivou, zbog čega se pacijenti i odlučuju da dođu, ali razlog su i značajno niže cene i u odnosu na region i Zapadnu Evropu, Ameriku i Australiju.

Portal WCS navodi da za jedan implantat u SAD treba izdvojiti 6.000 evra, u Nemačkoj 2.500 evra, u Hrvatskoj 1.000, a u Srbiji „samo“ 400 evra. Nameće se pitanje – da li u Srbiji usluga i kvalitet materijala mogu da se mere sa svetskim standardima i kako je moguće da je ista procedura u toj meri jeftinija. 

Prema rečima našeg sagovornika, u pitanju su isti materijali koji se koriste i u Nemačkoj ili Francuskoj, kvalitet usluge je često i na višem nivou, ali deo koji doktori naplaćuju je značajno manji. Jednom rečju, za isti posao u svetu i kod nas „ruke“ naših doktora su jeftinije, što je, naravno, uslovljeno standardom i prosečnim zaradama naših građana.

„Vraćamo se na vreme kao što je bilo pre pandemije. Korona je usporila rast koji je bio očigledan pre 2020. godine i nadamo se još boljim rezultatima, jer Srbija ima veliki potencijal za razvoj dentalnog turizma“, kaže Marko Cvijić.

Potencijal u dentalnom turizmu prepoznalo je i Ministarstvo zdravlja. Na njihovom sajtu, u odeljku Zdravstveni turizam, može se naći poziv za sve zdravstvene ustanove i privatne prakse kojima će, ako ispune određene kriterijume, biti omogućena promocija na svim nastupima naše države u inostranstvu, a u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija, Privrednom komorom Srbije, Turističkom organizacijom Srbije, Nacionalnom asocijacijom turističkih agencija Srbije (YUTA), osiguravajućim kućama i svima koji mogu da doprinesu razvoju zdravstvenog turizma u našoj zemlji.