Kada programeri i društvene mreže krenu u pomoć malim proizvođačima

Samo u proteklih mesec i po dana zaživele su dve inicijative koje spajaju male proizvođače hrane sa kupcima – prvo je proradila platforma Mlekomap, na kojoj se mogu naći kontakt podaci domaćinstava koje prodaju mleko na flašu, a pre nekoliko dana na sajtu ekološke grupe Eko straža funkcioniše odeljak „Spasimo voćare“ čiji je cilj da pomogne onima kojima preti propadanje roda.

Oba portala pojavila su se u trenucima kada su se mali proizvođači suočili sa teškoćama – proizvođači mleka sa niskom otkupnom cenom i otkazima saradnje od strane mlekara, a voćari sa niskim otkupnim cenama – i spojili ih sa kupcima iz velikih gradova.

Agroekonomista Milan Prostran u razgovoru za Biznis.rs upozorava, međutim, da pored svake hvale vredne inicijative poput ovih mora postojati i institucionalni napor da se sistemski poboljša položaj malih proizvođača, a posebno primarnih poljoprivrednih proizvođača.

Na Instagram profilu Eko straže snimak pokazuje kako su kupci u Beogradu pre dva dana preuzeli oko 500 kilograma borovnice gazdinstva Golubović sa Zlatibora po ceni od 500 dinara po kilogramu, a zadovoljni mali proizvođači najavili su barem još dve isporuke.

Eko straža, koja samo na Fejsbuku ima 95.000, a na Instagramu 85.000 pratilaca, najavila je da će svakoga dana promovisati tri do četiri gazdinstva i njihove proizvode, a prijava gazdinstava kao i kupaca obavlja se preko Google formulara.

„Oglašavanje preko ove stranice ne košta ništa, nije potrebna nikakva nadoknada, ovo radimo isključivo iz patriotskih ubeđenja. Od svih tražimo samo da poštuju fer pravila igre“, poručili su administratori sajta spasimovocare.com, i istakli da u ta pravila spada i da se odgovori svima koji se prijave za kupovinu i dostavu voća.

Besplatna platforma „Mlekomap“ prva je svojevrsna „hitna pomoć“ napravljena za male proizvođače, i to za one čije mleko odjednom nije bilo potrebno mlekarama koje su otkazale otkup, ili su otkupne cene postale neizdrživo niske. Na toj mapi nalaze se lokacije i kontakt podaci gazdinstava koja prodaju mleko „na flašu“. Iza platforme stoje programeri Miloš Jovanov i Aleksandar Džavrić, a za oko mesec i po dana na platformu se uključilo više od 300 malih proizvođača. Prijava se obavlja preko profila na društvenim mrežama, mejla i Google formulara.

„Radimo potpuno neprofitno i žrtvujemo svoje slobodno vreme kako bismo pomogli našim proizvođačima mleka koji kubure sa plasmanom, pa vas molimo da se uzdržite od oštrih kritika. Na ovo nas je naterala muka prouzrokovana gledanjem kako naša najbolja grla idu u klanice, dok se naše domaće mleko prosipa u kanalizaciju“, poručili su autori platforme u okviru odeljka za često postavljana pitanja.

Komentarišući činjenicu da se onlajn zajednica itekako pomučila da malim proizvođačima ponudi alat za veću vidljivost i pristup kupcima, agroekonomista Milan Prostran za Biznis.rs kaže da podržava svaki iskorak koji u centru ima dobrobit primarnog proizvođača.

„Neće se ovako rešiti sudbina naših dominantno sitnih i srednjih gazdinstava, ali može da im uštedi neke troškove koje bi imali poslujući sa posrednicima i nakupcima“, ocenjuje Prostran i podseća da je u našoj poljoprivredi dominantno učešće sitnijih proizvođača, kojih je prema prošlom popisu bilo oko 80 odsto.

„Uvek sam za to da se ide na dugoročne, ugovorne aranžmane između primarnih proizvođača, prerađivača i trgovaca, ali podržavam svaki model koji može da zaživi i koji će doneti prosperitet i ekonomsku šansu malim proizvođačima koji ulažu trud, rad i novac u svoja gazdinstva. Da li će, međutim, ovakva vrsta online posredovanja između malih proizvođača i kupaca kod nas uzeti većeg zamaha ili će ostati u fazi eksperimenta – to ćemo videti“, kaže Prostran za Biznis.rs.

Njegovo mišljenje je da bi domaći mali proizvođači trebalo da razmisle o udruživanju u zadruge evropskog tipa, odnosno kooperative sa kapacitetima za primarnu proizvodnju i preradu, što bi moglo da im obezbedi dovoljno „sigurnu luku“ da bi mogli da planiraju, šire proizvodnju i investiraju u nju.