Kafa u Srbiji sigurno poskupljuje ako porastu cene na svetskom tržištu

Cena sirove kafe na svetskom tržištu doživela je dramatičan skok u poslednjih nekoliko meseci, udvostručivši se u rekordno kratkom roku. Ovaj nagli rast cena rezultat je kombinacije više nepovoljnih faktora, među kojima prednjače loši vremenski uslovi u zemljama koje su ključni proizvođači, kao i najava američkih carina koje bi mogle dodatno uzdrmati tržište.

Brazil i Vijetnam, koji važe za najveće proizvođače kafe na svetu, suočili su se sa ozbiljnim problemima u proizvodnji usled suše i visokih temperatura. Povećana tražnja za kafom u regionima poput Evrope, Sjedinjenih Američkih Država i Kine takođe doprinosi rastu cena.

Cene kafe dostigle su svoj vrhunac u februaru, kada su zabeležene najviše vrednosti još od 1977. godine – kada je snažan mraz uništio veliki deo brazilske proizvodnje. U martu je sirova kafa srednjeg kvaliteta koštala više nego dvostruko u odnosu na cene iz septembra prethodne godine. Kada je reč o specijalnim vrstama kafe, koje se uzgajaju u specifičnim klimatskim uslovima kako bi dobile jedinstveni ukus, cene su bile još više.

Situaciju dodatno komplikuje trgovinska politika SAD. Naime, predsednik Donald Tramp (Trump) najavio je carine od deset odsto na robu koja dolazi iz gotovo svih zemalja koje izvoze kafu – uključujući Brazil, Kolumbiju i Etiopiju. Američke pržionice i distributeri su zbog toga počeli da preispituju svoje lance snabdevanja, jer ne znaju u kom pravcu će se politika kretati.

Tramp je u jednom trenutku zapretio carinama i do 46 odsto na uvoz iz Vijetnama, te 32 odsto na uvoz iz Indonezije, ali je potom privremeno odložio njihovu primenu.

Uvoznici iz SAD, ne želeći da rizikuju, počeli su da gomilaju zalihe pre nego što nove carinske stope stupe na snagu. Taj nagli rast tražnje takođe je dodatno podigao cene sirove kafe na svetskom nivou.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs da se oko kafe dešava klasična priča u kojoj politika vodi glavnu reč.

“Kada je reč o tržištu kafe, situacija je naročito osetljiva zbog razlika u kvalitetu, poreklu i vrstama kafe. Sve to ima uticaj na političke odluke zemalja koje su uključene u uvoz i izvoz. Nijedna odluka do sada nije izazvala toliko pažnje kao uvođenje carina koje su donele značajnu pometnju na svetskom tržištu – ne samo kafe, već i šire, na globalnom tržištu hrane. Na početku su carine bile usmerene pre svega na prehrambeni sektor, uključujući i kafu. SAD, kao jedan od najvećih uvoznika i potrošača kafe, posebno su bile pogođene ovom politikom”, objašnjava Galetin.

On ističe da ne može neka pojava da se desi u jednoj Americi, Kini ili EU, a da se to ne oseti u drugim zemljama.

“To je jedan aksiom kojeg moramo biti svesni. Najbolje to možemo videti na primeru energenata, jer kada se dogodi kriza ona može da bude generisana od strane Rusije ili SAD, ali mi u Srbiji svakako osetimo. U početku uvođenja carina imali smo situaciju da su cene kafe naglo skočile gore, da su svi indeksi na berzama otišli gore, da je ojačao dolar, a da bismo onda imali kontraefekat da je sve krenulo u drugom smeru, nadole. Kada su uvedene carine sve države koje su bile pogođene tim merama, pogotovo one koje su proizvođači kafe, morali su da snize primarnu cenu neopterećenu porezima da bi ostale konkurentne na svetskom tržištu”, pojašnjava naš sagovornik.

Takođe, treba naglasiti da je tržište kafe specifično – to nisu žitarice ili uljarice koje se proizvode u celom svetu, jer u proizvodnji učestvuje samo nekoliko zemalja i ako one tako odreaguju na promenu onda se to odrazi na celokupno tržište.

“Kada je reč o domaćim uvoznicima, kafa je berzanski proizvod i kada se ugovara cena ona je onakva kakva je dogovorena pre dva-tri meseca, pa može ostati ista uprkos globalnim poremećajima, ali ne zadugo. Takođe, postoji i sistem hedžinga, gde veliki uvoznici hedžiraju cenu tako što se štite tržišnim operacijama na samim berzama”, navodi agroekonomski analitičar Žarko Galetin.

Atana Škalko, izvršna direktorka kategorije Kafe kompanije Nestlé za tržište južne i istočne Evrope (SEE), u razgovoru za Biznis.rs kaže da cene kafe u svetu mogu biti pod uticajem više faktora, a na prvom mestu su klima i vremenski uslovi, pa tako suše, poplave i druge nepogode u zemljama koje su glavni proizvođači, poput Brazila i Kolumbije, mogu značajno da utiču na prinose, a posredno i na cene.

“Poljoprivredne prakse, odnosno promene u uzgoju i berbi kafe, kao i korišćenje novih tehnologija, još jedan su od uticaja na krajnje cene. Pored ovih prirodnih faktora, tržište je to koje značajno uslovljava cene, a tu mislim na globalnu potražnju, trgovinske politike i valutne kurseve. Dakle, carine, kvote i druge trgovinske mere, kao i fluktuacije u vrednosti valuta, posebno u zemljama izvoznicama kafe, direktno utiču na cene na međunarodnom tržištu”, ocenjuje Škalko.

Kada je reč o cenama kafe na domaćem tržištu, naša sagovornica ističe da cene kafe u svetu direktno utiču i na tržište Srbije, jer se većina kafe uvozi.

“Ako globalne cene kafe rastu, to se obično odražava na maloprodajne cene u Srbiji. U proteklim godinama, inflacija sirove kafe na svetskom tržištu doveo je do poskupljenja u lokalnim prodavnicama. Takođe, inflacija i troškovi transporta dodatno povećavaju cene. Teško je precizno prognozirati buduće vrednosti, jer zavise od mnogih faktora, uključujući globalne cene kafe, ekonomsku situaciju, inflaciju, kao i lokalne tržišne uslove. Ako globalne cene nastave da se povećavaju rapidno kao u prethodnom periodu, izvesno je da će i cene kafe u Srbiji rasti”, zaključuje Atana Škalko, izvršna direktorka kategorije Kafe kompanije Nestlé za tržište južne i istočne Evrope (SEE).

Iz Atlantic Grupe takođe kao razlog poskupljenja kafe navode rast cena na svetskom tržištu od više od 100 odsto za godinu dana.

“Poskupljenje se dogodilo zbog klimatskih promena koje su smanjile prinose u Brazilu i Vijetnamu, logističkih problema u Crvenom moru, rastuće globalne potražnje, te špekulacija investicionih fondova. Kao posledica, kompanije u Srbiji su bile primorane da podignu veleprodajne cene, dok se i dalje trudе da očuvaju kvalitet i minimalno prenesu troškove na potrošače”, navode.

Da bi održale kontinuitet poslovanja i snabdevanja tržišta kafom, zbog visokog nivoa troškova nastalih pod uticajem navedenih faktora, kompanije iz industrije kafe u Srbiji primorane su da koriguju veleprodajne cene.

“Kao i do sada, Atlantic Grupa negativan uticaj troškova na poslovanje u najmanjoj mogućoj meri prenosi na potrošače i potpuno smo posvećeni tome da svi naši proizvodi zadrže visoke standarde kvaliteta. Trenutno vidimo konkretne posledice dugotrajnih poskupljenja kafe na svetskom tržištu, a s obzirom na to da situacija na berzama sirove kafe i dalje ne pokazuje u kontinuitetu znake oporavka, nezahvalno je predviđati kretanje cena kafe na našem tržištu u narednom periodu”, ocenjuju naši sagovornici.

Početak godine podigao cene kafe i u EU

Od početka 2025. godine šoljica omiljenog napitka sve je skuplja i za građane Evropske unije. Prema najnovijim podacima portala TradingPedia, prosečna cena kafe, čaja i kakaa porasla je za 5,26 odsto, a iza ovog procenta krije se mnogo veća i neravnomerna slika rasta cena u različitim delovima Evrope – naročito u nordijskim zemljama, kao što su Finska i Švedska.

Zanimljivo je da Hrvatska, iako i dalje ima jednu od najpovoljnijih cena kapućina u restoranima, beleži najveći rast cene na godišnjem nivou. Prema portalu Numbeo, cena šoljice kapućina u toj zemlji porasla je sa 1,82 evra u januaru 2024. na 2,15 evra u aprilu 2025. – rast od čak 18,12 odsto. Odmah iza Hrvatske je Slovenija sa skokom od 17,88 odsto.

Regionalni proizvođači, poput onih u Hrvatskoj, pokušavaju da se nose sa ovom situacijom ugovaranjem isporuka sirove kafe unapred, ali to ih ne spašava – novi ugovori zaključuju se po znatno višim cenama nego ranije, što dodatno opterećuje njihove bilanse. Osim toga, u Hrvatskoj cenu šoljice dodatno podiže i visoko poresko opterećenje, pišu Financije.hr.

Prema podacima Atlantic Grupe, u Hrvatskoj se na kafu primenjuje poseban porez, koji zajedno sa PDV-om formira poresko opterećenje od oko 35 odsto po jednoj šoljici. Proizvođači i poslodavci već godinama apeluju na Ministarstvo finansija da se ovaj namet smanji.

U svom obrazloženju navode da bi niži porezi mogli podstaći veću potrošnju, što bi dugoročno moglo čak povećati prihode države, kao što se pokazalo u mnogim drugim zemljama. Čak 20 država EU ne primenjuje trošarinu na kafu, a većina koristi sniženu stopu PDV-a u odnosu na opštu.

Sutra: Klimatske nepogode ključni faktor slabe proizvodnje kafe