Kako bi mogao da izgleda „džentlmenski sporazum“ između države i trgovačkih lanaca?

Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović sastaće se danas sa predstavnicima maloprodajnih trgovinskih lanaca povodom, kako je najavljeno, „akcije koja će učiniti pristupačnijim cene proizvoda koje građani svakodnevno koriste“.

I dok se u javnosti spekuliše da bi na pomolu mogao da bude dogovor o ograničenju visine trgovinske marže, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić u razgovoru sa Biznis.rs kaže da je pitanje da li ćemo zaista plaćati niže cene proizvoda sve i da takav „džentlmenski sporazum“ bude postignut.

Još nije poznato koji maloprodajni lanci će učestvovati na sastanku sa ministrom Momirovićem, ali se zato zna da je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković nedavno skrenula pažnju na to da su trgovinske marže pet „značajnih“ trgovinskih lanaca na našem tržištu bile nominalno veće u 2022. u odnosu na 2019. godinu za 36,6 odsto, a da je stopa trgovinskih marži u istom periodu porasla za dva procentna poena.

Savić, međutim, ukazuje da tih pet lanaca ne predstavljaju celokupnu trgovačku branšu, da ne pokrivaju celokupnu teritoriju zemlje, kao i da je pitanje da li bi smanjenje marže dogovoreno sa njima obavezivalo sve trgovce u zemlji.

„Takođe, smanjenje marže ne znači da će proizvodi u tim lancima biti jeftiniji nego u nekim drugim prodavnicama, pogotovo imajući u vidu da marže nisu jedini element kada se formira cena proizvoda u rafovima, već da postoji čitav niz troškova sa kojima treba kalkulisati“, rekao je Savić.

Kada je reč o intervencijama države u pogledu cena u maloprodaji, naš sagovornik podseća na iskustvo sa „zamrzavanjem“ koje je uvedeno krajem 2021. godine, kada su cene šećera, brašna (tip 400), suncokretovog ulja, svinjskog mesa (od buta) i dugotrajnog mleka od 2,8 odsto masti „vraćene“ na nivo od 15. novembra te godine, a u svetlu najavljenih poskupljenja zbog inflacije koja je sve više uzimala maha, kao i cena sirovina koje su brzo rasle na svetskim berzama.

„Danas je situacija drugačija, ali se opet svodi na to da se radi o akciji države, a ne privrede, odnosno trgovaca i proizvođača. Ideja je i tada bila da se smanji inflacija i pomogne građanima, ali cela akcija nije dala posebno značajne efekte. Ipak, očekujem da će i ovoga puta neki trgovački lanci izaći u susret državi i prihvatiti da spuste marže, pošto se verovatno radi o privremenom dogovoru“, kaže Savić.

Podseća da država može da interveniše kod proizvoda koje ona kontroliše – ali i napominje da je to već urađeno pa su, recimo, u našoj zemlji cene struje i gasa niže od evropskog proseka.

„Država, međutim, nema formalni mehanizam da ‘pritisne’ trgovačke lance, tako da očekujem da će sve ići na ‘časnu pionirsku reč’ ili kao ‘džentlmenski sporazum’, a u takvoj situaciji će možda neki očekivati ili tražiti da im država pomogne u nekoj budućnosti ukoliko izađu u susret i spuste marže“, smatra Savić.

Dodaje i da nekakvom „mehanizmu pritiska“ koji bi terao aktere da rade nešto što nije u njihovom interesu i inače nije mesto u tržišnoj privredi.

Na naše pitanje očekuje li da se naša država, poput nekih evropskih zemalja, odrekne dela PDV-a kako bi uticala na pad cena, Savić odgovara da u tom slučaju ne postoji razlog da se uopšte ide na dogovor sa trgovcima.

„Kada bi smanjila stopu PDV-a, kao što su neke države tokom pandemije tu stopu spuštale na nulu, cene bi mogle da budu niže za isti procenat, ali se opet postavlja pitanje zašto bi se država, a to znači i građani, odricali nečega u korist onih koji jesu ostvarili visoku zaradu u aktuelnim okolnostima„, kaže Savić.

Prema podacima Agencije za privredne registre, u 2022. godini se kao sektor sa najvećim pozitivnim neto rezultatom izdvojila trgovina na veliko i malo, koja je zabeležila dobitak od 214 milijardi dinara. Taj dobitak bio je veći za 26,4 odsto nego u prethodnoj godini.

Guvernerka Tabaković je, iznoseći podatke o visini marže, pozvala trgovačke lance da „mimo pokrića troškova i normalne zarade, ne idu u iskorišćavanje trenutka u kakvom se nalazimo“.

„Inflacija ne može nekome da bude rat, a nekome brat – protiv nje moramo da se borimo svi i to organizovano“, istakla je guvernerka sredinom avgusta.

Na tvrdnje o prevelikom rastu marži i ostvarenoj dobiti odgovorila je Grupacija trgovaca prehrambenim proizvodima na veliko i malo Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije.

Oni su u saopštenju istakli da je rast marži u trgovinama niži od rasta troškova poslovanja, kao i da je prosečna stopa neto dobiti sektora maloprodaje u Srbiji od oko 2,8 odsto višestruko niža u odnosu na ostale učesnike u lancu snabdevanja do maloprodaje, kao i u odnosu na značajan rast operativnih troškova poslovanja, u koje spadaju zarade, struja, gorivo, zakup ili održavanje objekata.