Kako kupovina dela biznisa United Grupe utiče na vrednost Telekoma Srbija?

Najsvežija akvizicija Telekoma Srbija u fokus vraća pitanje strategije širenja te kompanije i njenog pozicioniranja na našem i stranim tržištima, kao i jednostavnu dilemu – da li preuzimanje dela biznisa United Grupe doprinosi rastu vrednosti jedinog telco operatera u vlasništvu države i građana ili stvara dodatni pritisak za novo zaduživanje?

Pri tome, kako nije listiran na berzi, ne može se sa sigurnošću tvrditi kolika je zapravo vrednost Telekoma Srbija, iako se spekuliše o „više od četiri milijarde evra“. Ono što je, međutim, sigurno je da je globalna rejting agencija S&P uoči emitovanja Telekomove evroobveznice njegov bruto dug procenila na oko tri milijarde evra.

„Nama je cilj da postanemo multinacionalna kompanija. Iako deluje daleko, to nije neostvarivo“, rekao je u intervjuu za Biznis.rs prošlog oktobra generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić , uz ocenu da su na vreme shvatili da su klasični telco operateri u krizi.

„Izvor njihove krize je da se najveći izvor prihoda nalazi na digitalnim platformama, ali ono što ni najveći među njima nisu videli je da ne treba da budu skoncentrisani samo na sopstvene korisnike. Velike platforme poput Amazona ili Netflixa su shvatile da su potencijalni korisnici svi na svetu koji imaju internet, a mi se vodimo njihovom logikom“, pojasnio je tada Lučić, a njegove reči danas itekako dobijaju na težini sa vešću da je Telekom Srbija kupio „digitalni biznis“ United Grupe, sa sve Sport Klubom.

Telekom je za EON TV, Total TV i Sport Klub platio 652 miliona evra – cifru koja sigurno budi sećanja na oštru debatu oko toga da je, kako se čulo u domaćoj javnosti, „preplatio“ prava na prenose Premijer lige koji su do tada „pripadali“ Sport Klubu. Spekulisalo se da je u te svrhe izdvojio 600 miliona evra, i to za prava prenosa svih utakmica tokom šest godina, počev od sezone 2022/23. i to za šest zemalja na teritoriji nekadašnje Jugoslavije.

Kada je reč o aktuelnoj akviziciji, Telekom Srbija podseća da su krajem prošle godine uspešno emitovali evroobveznicu u iznosu od 900 miliona dolara, i naglašava da ne očekuju da će preuzimanje platforme EON TV, Sport Kluba i Total TV u Severnoj Makedoniji povećati trenutne nivoe zaduženosti kompanije.

Kako je S&P procenio zaduženost i performanse Telekoma Srbija?

Treba se, međutim, podsetiti upravo emisije obveznice i kreditnog rejtinga koji je uoči te operacije Telekomu Srbija dala globalna rejting agencija S&P. U analizi odluke da Telekomu dodeli BB- rejting sa stabilnim očekivanjima, S&P je 16. oktobra prošle godine upozorio da je profitabilnost jedne od najvećih domaćih kompanija ograničena „skupom strategijom“ usmerenom na sadržaj, a čiji je cilj podsticanje ekspanzije i rasta.

„Telekom Srbija, takođe, ima manji obim poslovanja u poređenju sa mnogim konkurentima zbog ograničenih tržišnih područja grupe, dok njegova poslovna struktura i dalje u velikoj meri zavisi od prihoda od mobilnih usluga“, ukazao je S&P, uz podatak da je ukupan prijavljeni bruto dug grupe ekvivalentan iznosu od „skoro tri milijarde evra“ do kraja 2024. godine.

„Očekujemo da će odnos duga i EBITDA Telekom Srbija, prilagođen prema S&P Global Ratings metodologiji, iznositi oko 5,2x u 2024. godini, pre nego što se značajno smanji na 4,2x do 2025. godine, uz negativan slobodan tok gotovine (FOCF) tokom tog perioda“, istakli su iz S&P u oktobru.

Tada su procenili i da je likvidnost domaće kompanije „adekvatna“, ali i napomenuli da će Telekom Srbija morati da obezbedi novo finansiranje kako bi pokrio dospele obaveze nakon juna 2025. godine, iako se očekuje pad nivoa zaduženosti.

Udeo u medijskoj sferi raste, ali da li je isplativ?

Glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić, koji godinama pažljivo prati poslovanje Telekoma Srbija, na pitanje kako bi akvizicija EON TV, Sport Kluba i Total TV, odnosno „digitalnog biznisa“ United Media, mogla da utiče na vrednost domaćeg telco operatera odgovara da Telekom nije kotiran na berzi, pa da samim tim možemo samo da spekulišemo o njegovoj tržišnoj vrednosti.

„Ono što je takođe poznato jeste da je kompanija previše zadužena, sa razmerama duga koje bi opredeljujuće uticale na vrednovanje kompanije da je listirana na berzi. Sa čisto biznis aspekta, dobro je da Telekom širi tržišni udeo u medijskoj sferi ali veliko je pitanje koliko mogu biti lukrativni ovi poslovi na ograničenom tržištu sa prosečnim potrošačem koji ima prilično slabu kupovnu moć“, upozorava Gujaničić.

On, takođe, nije ubeđen tvrdnjama Telekoma da se ne očekuje povećanje trenutnih nivoa zaduženosti – štaviše, smatra da je aktuelna transakcija dodatno pogoršala nivo zaduženosti kompanije.

„Kreditni rejting koji je dobijen prilikom emitovanja obveznica svakako je uslovljen poboljšanjem profitabilnosti u tekućoj i narednoj godini. Na ovu kreditnu ocenu treba gledati i kroz prizmu vlasničke strukture kompanije jer je jasno da bi u slučaju neispunjavanja finansijskih obaveza kompanije država pritrčala u pomoć parama poreskih obveznika. Viđali smo takve situacije mnogo puta u prošlosti, pa je to dodatno obezbeđenje poveriocima ove kompanije„, zaključio je Gujaničić u izjavi za Biznis.rs.

Ono što ipak ide u korist Telekoma Srbija je upravo jaka pozicija na ključnim tržištima, što je istakao i S&P.

„Kada se uzme u obzir poređenje sa konkurentima u pogledu penetracije paketnih usluga, sa ukupno 51 odsto u Srbiji, 43 odsto u BiH i 48 odsto u Crnoj Gori, kompanija ima priliku da dodatno poveže svoju bazu mobilnih korisnika i poveća broj pretplata na širokopojasne i multimedijalne pakete u BiH i Crnoj Gori“, istakao je S&P u analizi i podsetio da Telekom Srbija takođe planira dalje unovčavanje svojih investicija u sadržaj, šireći svoje prisustvo ka srpskoj dijaspori širom sveta, što je već započeto u pojedinim evropskim zemljama i Turskoj.

„Smatramo da će ova strategija, u kombinaciji sa stalnim fokusom na poboljšanje zadovoljstva korisnika i povećanje cena, podržati prognozirani rast prihoda od oko 15 odsto godišnje u 2024. i 2025. godini, kao i poboljšanje S&P Global Ratings prilagođene EBITDA marže na približno 38 odsto u 2025, u odnosu na 27,4 odsto u 2023. godini“, zaključila je ta globalna rejting agencija.