Kako stranci mogu kreditirati domaća preduzeća?

Interakcija između domaćih pravnih lica i inostranih poverilaca postaje sve češća, naročito u oblasti kreditnih poslova. Advokati kažu da je razumevanje pravnog okvira koji reguliše ove transakcije u Srbiji od ključnog značaja za preduzeća koja žele da se bave prekograničnim finansijskim poslovanjem.

Kreditni poslovi između domaćih pravnih lica (kao zajmoprimaca) i inostranih poverilaca (kao zajmodavaca) podležu specifičnim pravnim propisima u Srbiji.

Zakon o deviznom poslovanju definiše okvir za ove transakcije, osiguravajući da obe strane posluju u skladu sa propisima.

“Kreditni poslovi sa inostranstvom definišu se kao krediti koje odobravaju banke ili strane banke i zajmovi između rezidenata i nerezidenata. Rezidenti su dužni da o ovim poslovima izveštavaju Narodnu banku Srbije (NBS). Zakon precizira da kreditni poslovi obuhvataju finansijske kredite i zajmove u devizama. Ove zajmove odobravaju banke, strane banke i druge strane finansijske institucije. Važno je napomenuti da se ovi krediti mogu koristiti i za finansiranje trgovine ili pružanja usluga gde rezident nije ugovorna strana”, objašnjavaju iz advokatske kancelarije Stojković Advokati.

Propisano je da rezident – pravno lice može uzimati finansijske kredite i zajmove iz inostranstva u svoje ime i za svoj račun, kao i u svoje ime i za tuđ račun. Takođe, može pružati jemstva i druga sredstva obezbeđenja inostranim poveriocima.

Finansijski krediti uzeti iz inostranstva mogu se koristiti za različite svrhe, kao što je na primer plaćanje uvoza robe i usluga, zatim finansiranje izvođenja investicionih radova u inostranstvu ili refinansiranje ranije korišćenih kredita iz inostranstva. Rezidenti takođe mogu koristiti ove kredite za druge svrhe, pod uslovima koje odredi NBS.

“Krediti se mogu otplaćivati tek nakon isteka jedne godine od datuma korišćenja. Ako je korišćenje kredita ugovoreno u više tranši, rok otplate za svaku tranšu računa se od datuma korišćenja te tranše. Otplata u ratama može početi tek nakon isteka šest meseci od datuma svakog korišćenja kredita, a vrši se u srazmernim ratama do otplate ukupnog iznosa.

Krediti uzeti od nerezidenata sa sedištem u zemljama članicama EU mogu imati drugačije uslove otplate, omogućavajući raniju otplatu od one propisane u opštim odredbama”, navode advokati.

Rezidenti – pravna lica u Srbiji obavezni su da izveštavaju NBS o svojim kreditnim poslovima sa inostranstvom. To znači da su dužni da dostave ugovor o kreditu, takođe, ukoliko namena kredita nije navedena u ugovoru, potrebno je dostaviti i izjavu koja bliže određuje tu namenu.

Zakonom je propisano i da se platni promet po finansijskim kreditima može vršiti samo ukoliko su rezidenti prethodno izvestili NBS o tim poslovima. Ovo je dodatno regulisano Uputstvom za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom.

Takođe, i domaća pravna lica u Srbiji imaju pravo da pruže sredstva obezbeđenja, kao što su jemstva, inostranim poveriocima.

“Ovo je regulisano članom 23 Zakona o deviznom poslovanju, koji omogućava rezidentima da obezbede kreditne poslove sa inostranim subjektima, osiguravajući usklađenost sa međunarodnim finansijskim obavezama. Za preduzeća u Srbiji, angažovanje u kreditnim poslovima sa inostranim poveriocima zahteva pažljivo poštovanje pravnog okvira. Razumevanje suptilnosti Zakona o deviznom poslovanju i povezanih propisa ključno je za osiguranje glatkog i zakonitog finansijskog poslovanja”, zaključuju iz advokatske kancelarije Stojković Advokati.

Otvaranje računa u Srbiji

Stranci, odnosno nerezidenti, u Srbiji mogu posedovati bankovni račun bez obzira na to da li ga koriste kao fizičko ili pravno lice. Tu mogućnost imaju i privredna društva, ogranci, predstavništva stranih kompanija.

Prilikom otvaranja računa u banci nerezident je u obavezi da, pored lične isprave, priloži i dokument iz koga se može utvrditi mesto njegovog prebivališta ili boravišta u poslednjih godinu dana. Ako je nerezident prilikom otvaranja računa priložio pasoš koji ne sadrži podatak o mestu prebivališta, potrebno je da priloži kopiju nacionalne lične karte na kojoj se vidi podatak o mestu prebivališta (ako nacionalna lična karta ima podatke na engleskom jeziku nije potreban prevod) ili prijavu boravka iz MUP-a.

U slučaju da bankovni nerezidentni račun u Srbiji otvaraju pravna lica odnosno privredna društva, potrebno je da budući klijent dostavi neophodnu dokumentaciju kako bi banka mogla da proveri podatke o društvu i fizičkim zastupnicima. Takođe, banke, kao i sve institucije koje se bave pružanjem usluga javnom sektoru, imaju obavezu u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma da evidentiraju stvarne vlasnike.