Kako su se Rusi i Ukrajinci snašli u Srbiji?

Rat na istoku Evrope rezultirao je milionima izbeglica. Dok su stanovnici Ukrajine uglavnom bežali od ratnih dejstava, kod Rusa je situacija drugačija jer su najveći deo imigranata u Srbiju činili visokoobrazovani ljudi iz velikih gradova.

Istraživali smo kako je njihov dolazak uticao na srpsko tržište rada i domaću ekonomiju u celini.

Većina pridošlih Rusa i Ukrajinaca su visokoobrazovani i kvalifikovani stručnjaci, posebno u oblastima informacionih tehnologija, medicine i prava. Mnogi su nastavili svoje karijere u Srbiji, otvarajući firme ili se zapošljavajući u već postojećim kompanijama. Formirali su zajednice sa ruskim klubovima, prodavnicama i drugim ustanovama, ali se suočavaju sa izazovima u integraciji. Veliki deo njih čine frilenseri, a neke od njih možemo nazvati i „digitalnim nomadima“.

Cifre kažu sledeće: prema podacima granične policije, od februara 2022. do januara 2024. godine više od 300.000 ruskih državljana je ušlo u Srbiju, s tim što se procenjuje da je još par desetina hiljada stiglo u periodu od 15 meseci nakon toga. No, Srbija je za neke bila samo “protočni bojler”, te su nastavili dalje. Navodno je oko 50.000 njih ostalo da živi u našoj zemlji, iako je moguće da je ova procena netačna i mnogostruko umanjena jer se veliki deo njih registruje kao turisti i odlazi svaka tri meseca na „viza-ran” (izlazak iz zemlje na nekoliko sati kojim se „resetuje kalendar” i započinje novi period od 90 dana slobodnog boravka).

Do sredine 2023. godine, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, više od 30.000 Rusa je registrovalo privremeni boravak, a osnovano je u prvi mah 11.081 preduzeće u različitim sektorima, kako pokazuje evidencija Agencije za privredne registre. ​Ovaj broj se u međuvremenu uvećao, a firme uglavnom posluju u sektorima IT-a, trgovine i konsultantskih usluga.

S druge strane, tu su i Ukrajinci. Od početka rata granična policija je evidentirala oko 148.000 ukrajinskih državljana koji su prošli kroz Srbiju, a prema podacima MUP-a 26.000 je registrovalo boravak. Trenutno oko 4.500 Ukrajinaca boravi u privatnom smeštaju pod nadzorom Komesarijata za izbeglice. Među Ukrajincima su takođe prisutni visokoobrazovani pojedinci, ali postoji i broj ljudi sa manjim primanjima i nižom stručnom spremom.

Obrazovna i profesionalna struktura i ekonomski status

Oko 80 odsto ruskih emigranata ima univerzitetsko obrazovanje, a više od 85 odsto je mlađe od 45 godina, piše Reuters. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, ruski državljani su u 2023. godini uložili više od 180 miliona evra u nekretnine u Srbiji, što je jednako vrednosti ukupnog tržišta nepokretnosti na teritoriji Niša. Prema istom izvoru, u 2024. godini Rusi su kupili nekretnine u vrednosti od 85 miliona evra, najviše u Vojvodini.

Ukrajinci u Srbiji imaju pristup besplatnom obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i tržištu rada zahvaljujući privremenoj zaštiti. Mnogi su zaposleni u sektorima usluga, obrazovanja i IT, a s obzirom na sličan psihološki i obrazovni profil sa Rusima i njihova uloga u društvu je slična.

Iako ne postoje precizni podaci o njihovim prosečnim zaradama, mnogi od stručnjaka iz Rusije i Ukrajine dolaze iz sektora sa visokim primanjima, što sugeriše da doprinose lokalnoj ekonomiji kroz potrošnju i plaćanje poreza.​ Imajući sve ovo u vidu, može se reći da je Srbija doživela značajnu infuziju dobrostojećih i obrazovanih mladih ljudi u trenucima kada se dešava jedna od najtežih emigrantskih kriza.

S druge strane, uloga Rusa i Ukrajinaca u sektoru nekretnina je kontroverzna. Iako su kupili i iznajmili veliki broj kuća i stanova, ovo je negativno uticalo na rast cena i dovelo do „transnacionalne džentrifikacije”, pa je lokalcima postalo teško ili nemoguće da i sami pronađu svoje mesto. Povećana potražnja za stanovima, posebno u Beogradu i Novom Sadu, dovela je i do rasta kirija.

Integracija u društvo

Mnogi Rusi su formirali svoje zajednice u Beogradu, otvarajući ruske klubove, prodavnice i druge ustanove koje služe prvenstveno ruskoj klijenteli, što je dovelo do kulturnog šoka kod Rusa koji su izlazili u srpske restorane i kafiće. Ova tendencija ukazuje na izazove u integraciji, jer mnogi migranti preferiraju da ostanu unutar svojih kulturnih zajednica, a često je prepreka i jezik – Rusi su navikli da u mnogim zemljama ljudi imaju bar osnovno znanje ruskog, što u Srbiji nije tako čest slučaj.

Što se tiče pozitivne strane integracije, srpski jezik se pokazao kao lak za istočne Slovene, a posebno za Ukrajince koji ga nauče bez akcenta i brže od Rusa. U školama u Srbiji upisano je više od 530 ruskih i 66 ukrajinskih učenika, što pokazuje da se mnoge porodice nastanjuju dugoročno i savršeno se integrišu.

Pitali smo neke od Rusa kakva su im prva iskustva u Srbiji. Alina, programerka iz Sankt Peterburga, sada živi u Novom Sadu i u razgovoru za Biznis.rs kaže da u našoj zemlji nije imala nekih većih problema. Ipak, naglašava da postoji veliki kontrast u pogledu kulture u poređenju sa Sankt Peterburgom.

„Meni lično nedostaju pozorišta, muzeji i kulturni događaji, ali sunce skoro uvek sija i pozorišta i muzeje zamenjuje priroda. Najveće prednosti su priroda i vreme, kao i ljubazni ljudi i osećaj sigurnosti na ulicama. Što se tiče posla, nije moguće tako jednostavno poređenje jer ja ovde radim ono što nisam u Rusiji – tamo sam radila kao IT stručnjak u firmi, a ovde sam individualni preduzetnik. Svidelo mi se što je ovde lako otvoriti preduzetničku radnju, ali nije tako lako otvoriti račun”, napominje naša sagovornica.

Jelena, web programerka i web dizajnerka iz Novosibirska, kao mane života u Srbiji ističe to što joj je u početku za rešavanje svih problema – poput uvođenja interneta – trebalo mnogo vremena. Sada kaže da je situacija bolja.

„Sada su problemi za većinu Rusa finansijski, jer ruske kartice ne rade nigde osim u Ruskoj Federaciji i možda još nekoliko zemalja. Ali, kada smo se preselili – nakon početka ukrajinske krize, ali pre rata 2022. godine – to uopšte nije bio problem. Generalno je finansijski sistem (posebno za pravna lica i paušalce) prilično zbunjujuć i složen, a porezi su veoma visoki“, ističe Jelena u razgovoru za Biznis.rs.

Što se tiče prednosti, kaže da se u Srbiji više „unutrašnje opuštate” – manje je napeto i poslovno. A kada se prihvate lokalna pravila postaje lakše živeti i raditi.

„Tu je i ukusna hrana, ali i prijatni ljudi. Srbi su nas naučili da se osmehujemo strancima i da se toga ne plašimo. Opet, možda je to zato što sam iz Sibira, pa mi je u početku bilo čudno. Takođe, sasvim je jednostavna legalizacija boravka u zemlji“, zaključuje naša sagovornica.

Vladimir, frilenser u oblasti dizajna i audio-video produkcije, kaže da su glavni problemi za digitalne nomade skup internet, visok prag za ulazak u posao kod registracije za vizu digitalnih nomada, i velika skupoća u poslednje vreme.

„Često je sve skuplje nego u mnogim zemljama EU – komunalne usluge i računi, porezi, kućni aparati, veoma visoke carine na uvoz robe. Postalo je teško pronaći stan za iznajmljivanje ako imate kućne ljubimce, a većina Rusa ih ima. Tu su i problemi sa zapošljavanjem, a kulturni šok i neprijatnost je pušenje na javnim mestima. Sve je veoma sporo, postoji ponekad prekomerna i nepotrebna birokratija, a benzin je veoma skup. Sve to je nezgodno ako radite preko interneta jer morate konstantno naplaćivati veće sume u evrima i dolarima“, ocenjuje Vladimir za Biznis.rs.

Sa pozitivne strane nabraja aktivan i raznovrstan kulturni život, ljubazne, pozitivne i otvorene ljude, prelepu prirodu i bezvizni režim.

„Zemlja je otvorena za ulazak i lako je kretati se u njoj. Tu je i ukusna hrana, bezbednost na ulicama (posebno u poređenju sa Novosibirskom), pozitivan stav Srba prema Rusima, očuvanje kulture i tradicija koji nisu nametnuti od strane političara, već prirodni“, napominje naš sagovornik.

Sve u svemu, infuzija nove radne snage, kreativnosti i ljudskog potencijala donela je dosta benefita demografski oslabljenoj Srbiji, i svojevrsni kulturni preporod, ali i buru na tržištu nekretnina i kulturne šokove.