Ko ima pravo na duplu dnevnicu za rad na Dan državnosti?

Od ukupno 13 neradnih dana u 2025. godini, u februaru svi zaposleni imaju čak tri povodom Dana državnosti – 15, 16. i 17. februar. Ako državni praznik padne u nedelju, prvi naredni radni dan takođe se proglašava neradnim.

To znači da će mnogi iskoristiti priliku za produženi odmor, dok će oni koji budu radili moći da računaju na značajno uvećane dnevnice.

Zakon o radu jasno definiše da svaki zaposleni ima pravo da odsustvuje s posla tokom državnih i verskih praznika koji su zakonom proglašeni neradnim danima. U tom periodu radnici ostvaruju pravo na redovnu naknadu zarade, bez ikakvog umanjenja.

S druge strane, oni koji budu radili na dan praznika imaju pravo na dodatnu zaradu. Kako objašnjava advokat Branislav Vještica, zakon propisuje da svaki radnik koji radi tokom praznika mora da dobije uvećanu platu od najmanje 110 odsto na osnovnu zaradu. Drugim rečima, zaposleni će dobiti punu dnevnicu, plus dodatnih 110 procenata od osnovne zarade.

Međutim, postoji problem – nema konkretne zakonske kazne za poslodavce koji ne isplate uvećanu platu, što znači da se u nekim slučajevima može dogoditi da radnici ne dobiju ono što im po zakonu pripada.

Ukoliko se radno vreme zaposlenih ne može drugačije organizovati, poslodavci mogu ponuditi radnicima zamenski slobodan dan. Ovo je naročito uobičajena praksa u sektorima gde je rad tokom praznika neophodan, poput zdravstvenih ustanova, trgovine i ugostiteljstva.

Zamenski dan nije zakonska obaveza poslodavca, već je stvar dogovora između radnika i poslodavca. Zakon jasno kaže – ukoliko zaposleni radi na državni praznik mora mu se isplatiti dnevnica sa uvećanjem, čak i ako mu je ponuđen slobodan dan kao kompenzacija.

Važno je napomenuti da pravo na uvećanu zaradu imaju isključivo radnici koji su zaposleni na određeno ili neodređeno vreme, odnosno oni koji imaju ugovor o radu. Oni koji rade po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu ili autorskih ugovora nemaju pravo na duple dnevnice. Njihova primanja zavise isključivo od dogovora s poslodavcem, što znači da za njih ne postoji zakonski obavezna naknada za rad tokom praznika.

Prilikom obračuna uvećane zarade ne uzimaju se u obzir bonusi, nagrade, topli obrok, regres, minuli rad i druge dodatne naknade. Uvećanje od 110 odsto računa se isključivo na osnovnu ugovorenu satnicu.

Tako, na primer, ako je osnovna dnevnica radnika 5.000 dinara, on će za rad na praznik dobiti još dodatnih 5.500 dinara, što ukupno iznosi 10.500 dinara za taj dan.

Zakon takođe propisuje da, ako zaposleni radi tokom praznika i istovremeno ima pravo na druge dodatke (noćni rad, prekovremeni rad, rad u smenama), svi ti dodaci se sabiraju, što znači da se zarada može dodatno povećati.

Osim što će mnogi spojiti neradne dane sa vikendom, pojedini zaposleni planiraju da iskoriste i preostale dane godišnjeg odmora iz prošle godine. Međutim, treba imati na umu da je krajnji rok za korišćenje starog godišnjeg odmora 30. jun. Nakon tog datuma neiskorišćeni dani se gube.

Advokat objašnjava da zaposleni za punu kalendarsku godinu imaju pravo na najmanje 20 radnih dana odmora, ali da poslodavci mogu ugovorima ili pravilnicima predvideti i više dana odmora od zakonskog minimuma.

Kada poslodavac odobrava godišnji odmor za tekuću godinu trebalo bi da donese rešenje u kojem se precizira ukupan broj dana na koje radnik ima pravo. U taj broj ulaze i neiskorišćeni dani iz prethodne godine, ali samo oni koji su preneti u skladu sa zakonom.

Zakon pravi jedan izuzetak kada je reč o prenošenju godišnjeg odmora. Zaposlene žene koje su prošle godine bile na trudničkom ili porodiljskom bolovanju imaju pravo da iskoriste ceo prošlogodišnji odmor sve do 30. juna ove godine.