Skoro 7.000 privrednih prestupa u 2022. godini

Ko je odgovoran za kršenje propisa o računovodstvu?

PoreziPoslovanjeSrbija

27.12.2023 08:01 Autor: Ljiljana Begović 3

Ko je odgovoran za kršenje propisa o računovodstvu? Ko je odgovoran za kršenje propisa o računovodstvu?
Među prijavljenim privrednim prestupima u prethodnoj godini najveći broj osuda je za povrede propisa o računovodstvu – 97,7 odsto kod odgovornih lica i 97,2... Ko je odgovoran za kršenje propisa o računovodstvu?

Među prijavljenim privrednim prestupima u prethodnoj godini najveći broj osuda je za povrede propisa o računovodstvu – 97,7 odsto kod odgovornih lica i 97,2 procenata kod pravnih lica, ukupno 6.866, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Najčešće prestupe pravili su oni privrednici koji nisu u zakonski propisanom roku dostavili finansijske izveštaje ili nisu prijavili prekid poslovanja nadležnim institucijama.

Poreski savetnik i član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije Aleksandar Vasić u razgovoru za Biznis.rs kaže da je prvi komentar, kada je objavljena informacija o broju privrednih prestupa za koje su osuđena pravna lica, bio da se u najvećem broju slučajeva radi o prekršajima iz oblasti računovodstva. To jeste tačno, ali se nikako ne sme izvući zaključak da su za to odgovorne računovođe.

“Naime, skoro svi privredni prestupi se odnose na nedostavljanje finansijskih izveštaja, a ta obaveza je na zakonskom zastupniku pravnog lica. Takođe, značajno je i pitanje da li ovu obavezu nisu ispunile firme koje posluju ili one koje su neaktivne. Smatram da u našem privrednom sistemu još uvek postoji veliki broj pravnih lica koja su potpuno neaktivna. Među njima su preduzeća koja su dugo neaktivna, ali i udruženja građana koja su osnovana, pa su se ili kratko bavila delatnošću za koju su osnovana ili čak nikada nisu ni počela da rade”, objašnjava Vasić.

Iako je zakon jasan, pa obavezu dostavljanja finansijskih izveštaja ili izjave o neaktivnosti imaju i firme koje ne posluju, ali su upisane u registar APR, naš sagovornik ističe da je veoma značajno da se utvrdi koji profili pravnih lica krše ovaj propis.

“Ako finansijske izveštaje nisu dostavila pravna lica koja ne posluju, radi se o kršenju zakona koje ima više administrativni nego suštinski karakter. Od ove godine prvi put se primenjuju i pravila da sastavljanje finansijskih izveštaja može biti povereno eksternim računovodstvenim firmama samo ako su one upisane u Registar pružalaca računovodstvenih poşlova”, kaže poreski savetnik.

Čovek piše pored laptopa
Foto: Pixabay.com

U Registar je upisano skoro duplo manje pružalaca računovodstvenih usluga u odnosu na broj firmi koje su pod tom šifrom delatnosti poslovale pre zakonskih promena. Tačnije, prema podacima sa sajta Agencije za privredne registre (APR) trenutno je upisano 5.577 pružalaca računovodstvenih usluga.

“Zanimljivo je da su u praksi retki slučajevi da se firmama koje su upisane u registar obrati nov klijent jer njegov dosadašnji računovođa nije upisan u registar. Nezvanično, računovođe smatraju da su neregistrovani pružaoci računovodstvenih usluga nastavili da rade, ali da kao lice koje sastavlja finansijske izveštaje potpisuju zakonskog zastupnika. Ovo je zakonom dozvoljeno, jer obaveza upisa u Registar je predviđena samo za firme koje se bave ovom delatnošću, ali ne i za zaposlene računovođe”, objašnjava naš sagovornik.

Ipak, prema dostupnim informacijama – 240 firmi je dostavilo finansijske izveštaje potpisane od strane agencija koje nisu upisane u Registar.

“Većina njih je ovu grešku ispravila, ali bi bilo veoma zanimljivo proveriti da li su njihove finansijske izveštaje naknadno potpisale računovođe koje ispunjavaju uslove za rad ili se koristila „prečica na tom putu“, pa je kao lice odgovorno za sastavljanje potpisan zakonski zastupnik”, zaključuje poreski savetnik i član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije Aleksandar Vasić.

Kazne za kršenje Zakona o računovodstvu

Privrednim prestupom, sa kaznom do tri miliona dinara, kazniće se pravno lice ako računovodstvene isprave ne kreira u roku od pet dana od nastanka poslovne promene i ne proknjiži računovodstvene isprave u roku od pet dana od datuma prijema isprave.

Takođe, ova kazna je predviđena za pravno lice ako vrši obradu podataka na računaru, a da nije obezbeđen računovodstveni softver koji omogućava funkcionisanje sistema računovodstvenih kontrola i onemogućava brisanje proknjiženih poslovnih promena, kao i ako ne čuva dokumentaciju, odnosno podatke u propisanom roku.

Kazna od tri miliona dinara propisana je i za pravno lice koje ne sastavlja i ne prikazuje finansijske izveštaje u skladu sa Zakonom o računovodstvu.

  • SABRINA

    27.12.2023 #1 Author

    Nema ni smisla da samo neko bude krivac za ovakve prekršaje.

    Odgovori

  • SHALIMAR

    27.12.2023 #2 Author

    Ovaj tekst treba da procita svaki vlasnik firme i sve knjigovodje.

    Odgovori

  • DUCA

    27.12.2023 #3 Author

    Zakon mora da se poštuje a ko ne poštuje i treba da slede kazne.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.