Ko kontroliše cene lekova i apotekarske marže?

Država će pokrenuti kontrolu marži i u apotekama, kao što je to uradila sa velikim trgovinskim lancima, najavio je predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević. On je napomenuo da će otvoriti pitanje oko farmaceutske priče i apoteka da bi se videlo kako se tu formiraju cene.

“Nije sporno, možete da zaradite, ali ne pet ili deset puta više”, rekao je Vučević.

I zaista, sve češće se od pacijenata može čuti da lekovi u Srbiji nisu jeftini i da je za prepisanu terapiju, bilo da je reč o sezonskim prehladama ili ozbiljnijim bolestima, neophodno izdvojiti pozamašnu sumu novca. Ipak, postavlja se pitanje kako će država da kontroliše marže kada ih upravo ona i određuje, kao i cene lekova, makar onih koji se izdaju na recept.

“Cene lekova, kao i marže, već su regulisane jer mi nismo isto što i trgovinski lanci. U trgovinama vlada slobodno formiranje cena, a u apotekama je država ta koja određuje ne samo cenu leka, nego i maržu, tako da zaista ne znam šta bi kontrolisala. Možda će se baviti cenom neleka i dijetetike, gde je slobodno formiranje cena”, kaže za Biznis.rs farmaceut i vlasnik apoteke.

U Srbiji se apoteke otvaraju na svakom koraku, pa se čini da je ovaj “biznis” postao unosan. Ipak, na pitanje kako posluju, naš sagovornik ističe da je upravo ovo i najveći problem.

“Katastrofalno poslujemo zato što je dozvoljeno da se na svakom mestu otvori apoteka i što to više nije zdravstvena ustanova nego trgovina. To je za mene kao farmaceuta i vlasnika apoteke strašno”, dodaje.

Šta kaže zakon?

Kada je reč o utvrđivanju cene lekova, zakon je jasan.

“Vlada utvrđuje kriterijume za formiranje cena lekova koji su dobili dozvolu za lek i koji se upotrebljavaju u humanoj medicini, a čiji je režim izdavanja na recept, kao i najviše cene tih lekova, na osnovu zajedničkog predloga ministra nadležnog za poslove zdravlja i ministra nadležnog za poslove trgovine”, navodi se u Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima.

Što se tiče lekova koji se ne izdaju na recept, situacija je nešto drugačija. Naime, u tom slučaju, nosilac dozvole za lek formira cene lekova za upotrebu u humanoj medicini i dužan je da ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja dostavlja podatke o cenama tih lekova najmanje jednom u toku kalendarske godine, najkasnije do 1. marta za prethodnu godinu na obrascu izveštaja koji propisuje ministar nadležan za poslove zdravlja.

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije dužna je da ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja dostavi podatke o prometu i potrošnji lekova koje prikuplja i obrađuje u skladu sa ovim zakonom, najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu, kao i sve druge potrebne podatke po zahtevu ministarstva nadležnog za poslove zdravlja.

“Zabranjen je promet leka u Republici Srbiji za koji Vlada nije propisala cenu u skladu sa stavom 1. ovog člana. Izuzetno od stava 4. ovog člana, u slučaju neodložne potrebe za primenom leka koji je dobio dozvolu za lek, odnosno zaštite javno-zdravstvenog interesa i sprečavanja nastanka štetnih posledica po život i zdravlje pacijenta ili grupe pacijenata, ministarstvo nadležno za poslove zdravlja na zahtev nosioca dozvole za lek može da donese odluku o utvrđivanju najviše cene tog leka na osnovu kriterijuma iz stava 1. ovog člana koji važe u momentu podnošenja zahteva”, navodi se u Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima.

Zdravstvena ustanova u čijoj je galenskoj laboratoriji apoteke izrađen galenski lek sama utvrđuje cenu ovog leka, a ista situacija je i kada je u pitanju magistralni lek.

Kako je definisano u pomenutom zakonu, galenski lek je lek izrađen na osnovu važećih farmakopeja ili važećih magistralnih formula u galenskoj laboratoriji i namenjen je za pacijente apoteke, odnosno druge zdravstvene ustanove, odnosno drugog oblika zdravstvene službe (privatna praksa) kada ne postoji ili nije dostupan lek za koji je izdata dozvola za lek pod uslovima propisanim ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim za sprovođenje ovog zakona. Magistralni lek je izrađen u apoteci po receptu (formuli) za određenog pacijenta, odnosno korisnika.