Ko se prvo „namiruje“ u slučaju stečaja?

Odlaskom modnog lanca C&A iz Srbije, ali i najnovijim dešavanjima u vezi sa kragujevačkom fabrikom Fiat, ponovo je u žižu javnosti dospelo pitanje stečaja. Iako je za pokretanje stečaja neophodno ispuniti jedan od zahteva prema „slovu“ zakona, ono što većinu radnika najviše muči je na koji način mogu da naplate neisplaćene zarade i druga potraživanja.

„Stečaj se proglašava kada kod dužnika postoji jedan od alternativno propisanih stečajnih razloga – trajnija nesposobnost plaćanja, nemogućnost da odgovori svojim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti, ili potpuno obustavljanje svih plaćanja u neprekidnom trajanju od 30 dana. Drugi razlog može da bude preteća nesposobnost plaćanja, ako stečajni dužnik verovatno neće moći da ispunjava svoje obaveze o dospeću, a treći razlog je prezaduženost, tačnije kada je imovina stečajnog dužnika manja od njegovih obaveza“, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs poreski advokat dr Minja S. Đokić.

Četvrti razlog za proglašenje stečaja je i nepostupanje po unapred usvojenom planu reorganizacije, ili ako je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran li nezakonit način, dodaje on.

Naš sagovornik ukazuje da načelno postoje dve vrste stečajnog postupka – bankrotstvom i reorganizacijom. Stečaj bankrotstvom sprovodi se unovčavanjem imovine stečajnog dužnika i namirenjem stečajnih poverilaca iz nje, a stečaj reorganizacijom se sprovodi usvajanjem plana reorganizacije koji se pred sudom potvrđuje i postaje izvršna isprava u skladu sa kojom dužnik plaća svoje obaveze. Njime se definiše koja dugovanja se otpisuju i kojom dinamikom će se plaćati preostali dugovi.

„Postupak stečaja se pokreće predlogom poverioca, dužnika ili likvidacionog upravnika. Predlog se podnosi stečajnom sudu (privredni sud u mestu sedišta stečajnog dužnika), koji odlučuje da li se otvara stečajni postupak ili ne. Taj prethodni stečajni postupak može trajati najduže 30 dana. Ukoliko sud ustanovi da postoji stečajni razlog, otvara se stečajni postupak i imenuje stečajni upravnik. U trenutku kada sud donese rešenje o otvaranju stečajnog postupka, nastaje otkazni razlog za sve ugovore o radu. Stečajni upravnik zatim odlučuje o otkazu ugovora o radu“, ističe Đokić.

Gde su radnici u isplatnom redu?

Na pitanje ko se prvo namiruje u slučaju stečajnog postupka i na koji način, naš sagovornik objašnjava da svaki poverilac obavezno mora da podnese prijavu potraživanja sudu najkasnije u roku od 120 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u Službenom glasniku Republike Srbije.

„Sve prijave podnete po isteku roka od 120 dana biće odbačene kao neblagovremene i ti poverioci neće imati nikakve šanse da naplate svoja potraživanja. O svakom prijavljenom potraživanju odlučuje stečajni sud. Potraživanja koja stečajni upravnik ospori moraće da se dokazuju u parničnom postupku“, dodaje on.

Iz stečajne mase se, kako kaže, prioritetno namiruju troškovi stečajnog postupka, a tek zatim obaveze stečajne mase. Stečajni poverioci se svrstavaju u isplatne redove, pri čemu se stečajni poverioci nižeg isplatnog reda namiruju tek pošto se namire poverioci višeg isplatnog reda.

„Kada je reč o zaposlenima, u prvi isplatni red spadaju neisplaćene neto zarade zaposlenih i bivših zaposlenih, u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečajnog postupka sa kamatom od dana dospeća do dana otvaranja stečajnog postupka. U drugi isplatni red spadaju potraživanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre otvaranja stečajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, koji se namiruju u prvom isplatnom redu. U treći isplatni red spadaju potraživanja ostalih stečajnih poverilaca. U četvrti isplatni red spadaju potraživanja nastala dve godine pre dana otvaranja stečajnog postupka po osnovu zajmova i slično“, kaže poreski advokat Minja Đokić.

Naš sagovornik podseća da je važno imati u vidu da je cilj stečaja najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca ostvarivanjem najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine.

„Taj ‘kolektivni’ element je nauštrb individualnog u smislu da se sva prijavljena i utvrđena potraživanja pojedinačno stavljaju u odnos sa imovinom dužnika – tako da se poverioci namiruju procentualno srazmerno udelu svog potraživanja“, navodi on.

Đokić objašnjava da stečajni upravnik ima obavezu da tokom stečajnog postupka preduzima sve pravne radnje da očuva i uveća stečajnu masu. Tu spadaju, između ostalog, i pobijanje pravnih poslova stečajnog dužnika koji su prethodili otvaranju stečajnog postupka.

„Na primer, tužbama će stečajni upravnik pokušavati da poništi ugovore kojima se stvara obaveza stečajnom dužniku i pokušaće da naplati štetu koju je dužnik zbog toga trpeo. U slučaju kada je mesec dana pre otvaranja stečajnog postupka stečajni dužnik zaključio ugovor o nabavci konfekcije i platio po tom osnovu izvesnu novčanu sumu, stečajni upravnik će nastojati da tu sumu vrati u stečajnu masu kako bi se namirili stečajni poverioci. U svakom slučaju, ne treba da iznenadi činjenica ukoliko se stečajni poverioci ne naplate u celosti“, zaključuje on.