Šta obuhvata minimalna potrošačka korpa i koliko zaostaje za najnižim zaradama?

Iako još uvek nema informacija da li će se na sledećoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta (SES) na dnevnom redu naći minimalna cena rada, predstavnici dva reperezentativna sinidikata insistiraće da u drugoj polovini godine dođe do podizanja minimalne zarade u Srbiji.

Naime, Zakonom o radu je za utvrđivanje visine minimalne cene rada po radnom času, bez poreza i doprinosa, nadležan Socijalno-ekonomski savet koji u pregovorima sa predstavnicima sindikata, poslodavaca i Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja najkasnije do 15. septembra donosi odluku o „minimalcu“ za narednu godinu. Ako SES ne donese odluku u roku od 15 dana od početka pregovora, o visini minimalne cene rada odlučuje Vlada Srbije u narednih 15 dana.

Pri utvrđivanju minimalca polazi se naročito od egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta bruto domaćeg proizvoda, kretanja potrošačkih cena, produktivnosti i prosečne zarade u Srbiji.

Ipak, Zakon o radu pruža mogućnost da, ukoliko se jedan od navedenih parametara poremeti, poput rasta troškova života koji se uzima kao osnovni kriterijum pri utvrđivanju minimalne zarade, otvaraju se pregovori o korekciji i eventualnom povećanju.

“Osnovni kriterijum koji pruža mogućnost za pregovore o minimalnoj zaradi su neophodna sredstva za egzistenciju svake porodice, koja su izražena kroz rast cena hrane i troškova života. Ako uzmemo u obzir iskustvo u svim dosadašnjim pregovorima nemam velika očekivanja, imajući u vidu neuvažavanje osnovnog parametra da minimalna zarada treba da bude izuzetak a ne pravilo, i da Vlada Srbije uvek prelomi sopstvenom odlukom kolika će biti visina minimalne zarade, koja upravo ne uvažava osnovni kriterijum – koliko je nekoj porodici u Srbiji neophodno da bi mogla da preživi”, kaže u razgovoru za Biznis.rs potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Duško Vuković.

Komentarišući visinu minimalne potrošačke korpe, koju na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku obračunava i objavljuje Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, a za koju su poslednji raspoloživi podaci dostupni za februar, naš sagovornik kaže da je neredovno ažuriranje poseban problem sistema koji namerno zaostaje i vodi ka tome da se u septembru pregovara o minimalnoj zaradi na osnovu raspoloživih podataka iz maja, a da se ne zna tačan iznos potrošačke korpe makar za avgust.

“Mogu da razumem statistiku koja u maju ne može da ‘izbaci’ majsku prosečnu zaradu, ali ne i onu koja tokom maja, iako su podaci relativno poznati, ne može da objavi kolika je potrošačka korpa za april. Svi znamo cene, a i plate na osnovu poreza, što implicira da bi neko samo trebalo da ode u nekoliko prodavnica i utvrdi kolike su bile cene hrane, pa da građani već 5. maja imaju podatke o visini potrošačke korpe za prethodni mesec”, ocenjuje Vuković.

Iako je prošle godine minimalna zarada za 2022. godinu podignuta za 9,6 odsto, ona ni u tom momentu nije pokrivala minimalni iznos potrošačke korpe. Zarada iznosi 35.012 dinara, dok je minimalna korpa, prema podacima iz februara 42.154,63 dinara. Sindikati upravo zahtevaju da se ona podigne za iznos od 7.000 dinara, jer je praktično prošlogodišnje povećanje već anulirano rastom troškova života i inflacijom.

Za obrazovanje samo 128 dinara mesečno

Najveći udeo u minimalnoj potrošačkoj korpi zauzimaju hrana i bezalkoholna pića – čak 46,10 odsto, pa je tako u februaru ove godine za ove kategorije proizvoda na mesečnom nivou bilo potrebno izdvojiti 19.431,97 dinara. Za stanovanje, vodu, struju, gas i druga goriva neophodno je 8.010,86 dinara ili 19 procenata ukupne potrošačke korpe. Za zdravstvo ide 3,61 odsto ili 1.520,29 dinara, dok na odeću i obuću prema minimalnom obračunu za februar bilo predviđeno 1.166 dinara.

Najmanji udeo u celokupnom minimalnom potrošačkom budžetu ide na obrazovanje, svega 0,30 odsto, tačnije 128,02 dinara.

Vuković kaže da se sadržaj potrošačke korpe, koju je sačinilo ministarstvo trgovine, ne odnosi na ono što je neophodno, da je sadržaj slab u smislu namirnica i količina koje se mogu koristiti.

“I mi to navodimo kao mizernu, siromašnu korpu, koja opet sa minimalnom zaradom ne pokriva osnovnu, minimalnu potrošačku korpu. Čak ni do takve korpe ne možete da „dobacite“ sa minimalnom zaradom”, ističe potpredsednik SSSS i dodaje da je to decenijski trend, da se ljudi privikavaju na niske zarade i vrednosti.

“Poslednju deceniju mi naglašavamo da ako postoji institut minimalne potrošačke korpe i institut minimalne zarade onda bi trebalo da ga izjednačite i tu ne bi trebalo da imate nekih velikih pregovora. Ako neko, pa čak i država, kaže da je minimalna potrošačka korpa 42.000 dinara zašto bismo pregovarali o minimalnoj zaradi na nivou od 33.000, 34.000 ili 35.000 dinara. Ukoliko poslodavac ne može da isplati normalnu zaradu, neka prati statističke podatke i isplaćuje u skladu sa njima”, navodi Vuković.

On smatra da više nema ekonomske logike i da onaj ko poveća cenu svojih proizvoda mora da “preturi“ i deo povećanja zarada zaposlenih u tom sektoru.

“U 21. veku civilizacijskog napretka svode nas na nivo pukog preživljavanja, da je dovoljno da imamo za hleb, ulje – kog sve manje ima, šećer – koji ne možete da kupite, i svinjski but. Znači, svode vas na minimum i na to da bi trebalo da budemo srećni ako uopšte nešto možemo da pojedemo. Protiv takvih poruka društvo, građani i sindikati moraju da se bore jer ne možemo u kriznim vremenima da očekujemo da rastu sve cene, a da ne rastu zarade”, zaključuje potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Duško Vuković.