Najnovije poslovne vesti Biznis.rs
Minimalac je zagarantovan bez obzira na iznos plate

Minimalna zarada u celosti mora da se isplaćuje i tokom bolovanja

AnalizaPoreziPreduzetnikU fokusu

20.9.2021 08:01 Autor: Marija Jovanović 1

Minimalna zarada u celosti mora da se isplaćuje i tokom bolovanja Minimalna zarada u celosti mora da se isplaćuje i tokom bolovanja
Iako je Vlada Srbije prošle godine svim poslodavcima izdala preporuku da Covid bolovanje isplaćuju 100, umesto 65 odsto, većina privatnih kompanija svojim radnicima isplaćivala... Minimalna zarada u celosti mora da se isplaćuje i tokom bolovanja

Iako je Vlada Srbije prošle godine svim poslodavcima izdala preporuku da Covid bolovanje isplaćuju 100, umesto 65 odsto, većina privatnih kompanija svojim radnicima isplaćivala je zakonski minimum – propisanih 65 odsto, dok su javna preduzeća u većini slučajeva ispoštovala ovu preporuku.

Ipak, kako bi podstakla kolektivnu imunizaciju, vlada je u maju ove godine usvojila Uredbu o podsticajnim merama za imunizaciju u kojoj se preporučuje da se naknada od 100 odsto zarade isplaćuje samo zaposlenima koji su vakcinisani.

Uprkos tome što mnogi ovu preporuku vide kao diskriminatornu, većina zaposlenih već je upućena u obračun bolovanja, dok mnogi koji rade za minimalac (koji ove godine iznosi oko 32.000 dinara) nisu sigurni kako se u slučaju najmanje propisane zarade ovaj iznos obračunava.

Minimalna zarada je zagarantovani iznos za sve zaposlene u Srbiji, bez obzira na iznos plate, ukazuju naši sagovornici.

“Minimalna plata je minimalan iznos koji se može isplatiti zaposlenima bez obzira da li je ili nije na bolovanju. Čak i onima koji imaju nešto veću platu od minimalne u slučaju bolovanja po zakonu može da se smanji plata, ali ne ispod minimalne zarade koja je oko 32.000 dinara. Znači, ako neko ima platu 45.000 dinara u slučaju bolovanja dobiće 32.000 dinara jer plata može da se smanji samo do iznosa minimalne propisane zarade i to je najmanje što može da se isplati, bez obzira na propisanih 65 odsto”, kaže za Biznis.rs počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

Prazan novčanik
Foto: Pixabay.com

Ovo za naš portal potvrđuje i viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja UGS “Nezavisnost” Zoran Ristić.

“Bolovanje se obračunava u visini od najmanje 65 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim što tako obračunata vrednost bolovanja ne može biti niža od minimalne zarade koja je definisana odlukom Socijalno-ekonomskog saveta, odnosno odlukom Vlade Srbije. Bez obzira da li je radnik na bolovanju ili nije, po zakonu, poslodavac je u obavezi da mu isplati minimalnu zaradu”, napominje Ristić.

Takođe, kako objašnjava, ukoliko se prilikom obračuna od 65 procenata dobije iznos koji je niži od minimalne zarade, svakako se mora isplatiti najmanja minimalna zarada. Što znači da ako je zaposleni bio na bolovanju i u prethodnih 12 meseci imao prosečnu zaradu 38.000, poslodavac je u obavezi da mu isplati 32.000 odnosno iznos minimalne zarade. Ne može da računa 65 procenata na 38.000 već mora da mu isplati iznos u visini minimalne zarade. To je definisano u članu 115. Zakona o radu.

Za one sa većim prosečnim primanjima, zarada se isplaćuje u skladu sa propisima, što znači da poslodavac nije u obavezi da isplati više od 65 procenata od prosečne zarade.

“Na primer, ako je nekome prosečna zarada u proteklih 12 meseci bila 100.000 poslodavac je u obavezi da mu isplati 65.000 ukoliko u tom mesecu bio na bolovanju”, napominje naš sagovornik.  

Kada poslodavci ne isplaćuju ni minimalnu zaradu?

Kada je reč o stanju “na terenu” i pravima radnika, savetnik za ekonomska i socijalna pitanja UGS “Nezavisnost” objašnjava da u praksi ima različitih slučajeva – počev od ekstremno lošeg odnosa poslodavaca prema zaposlenom, do situacija u kojima postoji saglasnost između zaposlenog i poslodavca da se minimalna zarada isplaćuje “na ruke”, bez plaćanja poreza i doprinosa.

“Generalno ono što je mnogo veći problem jesu poslodavci koji ne isplaćuju ni minimalnu zaradu zato što je ta minimalna zarada iznos koji je uslovljen standardnim radnim učinkom. Tako da, recimo, ako radnik radi u nekoj kompaniji i ostvaruje radni učinak 80 procenata u ovom mesecu, ukoliko je zarada na nivou minimalne, poslodavac nema obavezu da isplati minimalnu zaradu jer zaposleni nije ostvario standaradni radni učinak, odnosno dobiće 80 odsto te minimalne zarade. Znači minimalna zarada je iznos koji zaposleni dobija ukoliko je ostvario pun radni učinak koji je poslodavac potpisao”, kaže Ristić.

Isto tako 30.000 ili 32.000 dinara, u zavisnosti od meseca i radnih sati, zaposleni dobija pod uslovom da je sve vreme bio na poslu. Ukoliko u toku meseca nije bio na poslu neki dan njemu se srazmerno umanjuje minimalna zarada.

“Dakle, minimalna zarada se uređuje u odnosu na radni čas i ukoliko je neko u toku meseca izostajao sa posla iz bilo kog razloga, svakako ona može da se umanji po osnovu ostvarenog učinka, a drugi osnov je prisutnost na poslu. Imamo slučajeve da poslodavac isplaćuje 20.000-25.000 dinara minimalnu zaradu, a da je to u skladu sa zakonom”, zaključuje naš sagovornik.

  • strelac

    10.10.2021 #1 Author

    Sve je to lepo na papiru.A sta je sa radnicima,koji rade i vise od 8 sati dnevno,6 dana u nedelji,bez dana izostanka,a na kraju mesece dobiju 25000rsd?A takvih je mnogo!!!

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...