Bez dogovora sa sindikatima, privrednike očekuju olakšice

Minimalna zarada sledeće godine ipak 35.012 dinara

SrbijaVesti

2.9.2021 14:28 Autor: Marija Jovanović 1

Minimalna zarada sledeće godine ipak 35.012 dinara Minimalna zarada sledeće godine ipak 35.012 dinara
Minimalna zarada od 1. januara sledeće godine iznosiće 35.012 dinara, što je povećanje od 9,4 odsto, kazala je premijerka Srbije Ana Brnabić nakon sednice... Minimalna zarada sledeće godine ipak 35.012 dinara

Minimalna zarada od 1. januara sledeće godine iznosiće 35.012 dinara, što je povećanje od 9,4 odsto, kazala je premijerka Srbije Ana Brnabić nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta na kojoj nije postignut dogovor sa predstavnicima sindikata o visini minimalne cene rada za sledeću godinu.

„Time dolazimo na 89 odsto pokrivenosti minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom“, rekla je Brnabić i dodala da razume zašto su sindikati nezadovoljni. Kako je najavila, na kraju 2023. godine biće doneta odluka da minimalna zarada od 1. januara 2024. izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom.

„Mislim da smo dali smo sve od sebe i da smo došli do najboljeg mogućeg rezultata. Ovi razgovori se nastavljaju pošto je veliki posao pred nama, da mi 2023. godine donesemo odluku na jednom ovakvom sastanku koja će dovesti minimalnu zaradu na 100 odsto pokrivenosti minimalne potrošačke korpe“, naglasila je premijerka.

Dva reprezentativna sindikata UGS „Nezavisnost“ i Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) nisu zadovoljni najavljenim povećanjem. Oni su ostali pri svojim prvobitnim stavovima da minimalna cena rada mora da bude izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom, tačnije 39.000 dinara.

Ministar finansija Siniša Mali najavio je da će, pored povećanja minimalca za 9,4 odsto, u narednoj godini biti uvedene olakšice za privredu. Biće povećan neoporezivi deo zarade sa 18.300 dinara na 19.300 dinara, dok će stopa doprinosa za PIO biti smanjena za 0,5 odsto.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević rekla je da je vlada radila u punom kapacitetu po pitanju pregovora o povećanju minimalne cene rada za 2022. godinu i istakla da je jasno da svi partneri u Socijalno ekonomskom savetu imaju isti cilj, da se poboljša socijalno-ekonomski status građana.

Poslodavci zadovoljni olakšicama

Na konferenciji za medije predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić naglasio je da su na ovoj sednici socijalni partneri bili najpribližniji u stavovima u poslednjih deset godina, da je predlog Vlade Srbije ipak naišao na visok stepen odobravanja učesnika i da nezadovoljnih nema.   

Prema njegovim rečima, sa predloženim povećanjem minimalne cene rada i olakšicama koje prate privredu, vlada je pokazala da konstruktivno misli o privredi, ali i građanima Srbije.

“Za poslednje tri godine Unija poslodavaca uspela je preko Socijalno-ekonomskog saveta, a uz blagonaklonost vlade, da smanji doprinose za dva odsto. Takođe, neoporezivi deo zarade se povećao za 4.300 dinara”, kazao je predsednik UPS i dodao da neoporezivi deo zarade nije benefit samo za ona preduzeća koja isplaćuju minimalne zarade već za sve privredne subjekte u Srbiji.

Sindikati ne prihvataju predlog vlade

Savez samostalnih sindikata Srbije nije mogao da prihvati predlog vlade jer je zahtev sindikata bio da se ona izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom, što je ujedno bio predlog Socijalno-ekonomskog saveta od pre nekoliko godina.

“Povećanje od 9,4 odsto vrlo je povoljno, a poslednje četiri godine imalo smo povećanje od 52 odsto minimalne cene rada, što daje veliki prostor jer je ona bila mnogo veća nego što je rast potrošačke korpe, ali i pored svega minimalna zarada došla je na iznos ispod minimalne potrošačke korpe što nas nije zadovoljilo”, kazao je predsednik SSSS Ljubisav Orbović.

Ono što sindikate naročito zabrinjava, kako je naglasio, jeste pitanje smanjivanja dela doprinosa poslodavaca kada je u pitanju penzijsko i invalidsko osiguranje.

“Tih 0,5 odsto i smanjenje doprinosa na PIO za nas je prosto neprihvatljivo uz sva uveravanja ministra, premijerke i ministarke rada da je fond stabilan. Ne kažemo da nije stabilan momentalno, ali treba razmišljati šta može da se dešava u budućnosti jer su penzije i onako problematičan deo”, rekao je Orbović.

On je podsetio da nije prihvaćen njihov predlog o ukidanju kaznenih poena za prevremenu penziju jer nema sredstava, dok sada dolazi do smanjenja opterećenja za poslodavce.

Predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković naglasio je da je zbog celokupne situacije ozbiljno doveden u pitanje kvaltet socijalno-ekonomskog dijaloga, što je neophodno prevazići.

“Mi tražimo ono što smo se dogovorili pre tri godine. Sa ovim i sličnim povećanjem sledeće godine ni za dve godine nećemo dostići da minimalna zarada bude izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom”, ocenio je Stojiljković.

Prema njegovim rečima, da je ovo zemlja sa normalnim platama povećanje od 9,4 odsto bilo bi u redu, ali sa ovakvim nejednakostima i siromaštvom prirodno je da minimalne zarade rastu brže od prosečnih plata.

  • Anna

    2.9.2021 #1 Author

    Dok oni minimalac dignu na 40000 pptrošačka korpa će otići na 50000. I opet ćemo biti na istom. Ljudi nam gladuju a pojedinci koji odlučuju o njihovim životima nemaju predstavu o čemu pričaju

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...