Ko su domaći investitori na stranim berzama?

Bilo da traže najsigurniju opciju da uvećaju svoj kapital ili ulažu „na osećaj“, poput onih koji su u vreme pandemije pogurali vrednost akcija Gamestopa na neverovatne visine, jasno je da postoji značajna grupa domaćih investitora koji su okrenuti stranim berzama.

U razgovoru za Biznis.rs glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić ističe da se takvi investitori mogu grubo podeliti u dve grupe, a da im je zajedničko da raspolažu sa nekoliko desetina hiljada evra ušteđevine i da su odlučili da odu korak dalje od uobičajenog u Srbiji, odnosno ulaganja u nekretnine, štednju u bankama ili zlato.

Kada je reč o pomenute dve grupe investitora, Gujaničić jednu opisuje kao „izuzetno konzervativnu“.

„To su ulagači koji kupuju evroobveznice Republike Srbije na stranom tržištu, što je najbolja alternativa domaćoj štednji i trenutno donosi prinose koji su faktički duplo veći. Njima tržište akcija nije toliko blisko“, ocenjuje Gujaničić.

Oni koji su orijentisani na tržište akcija, kako ističe, pre svega ulažu u „blue chip“ odnosno akcije etabliranih, finansijski stabilnih i poznatnih kompanija, a među njima ima i onih koji se odlučuju za ulaganja u akcije ETF (Exchange Traded Fund). Te akcije, uprošćeno rečeno, „preslikavaju“ aktivu ETF-a, pa će njihov vlasnik imati onoliko koliko je ETF uložio u, recimo, kompanije u okviru indeksa S&P 500, u odgovarajućoj srazmeri.

„Grupa ‘srednjih ka manjim’ investitorima više je orijentisana na ETF-ove jer sa malom količinom novca ili znanja može se napraviti dobra diversifikacija i alternativa štednji“, kaže Gujaničić.

Na našu molbu da napravi foto-robot domaćeg investitora na stranim berzama, Gujaničić odgovara da se radi o osobi koja u proseku na raspolaganju ima nekoliko desetina hiljada evra. Dodaje da se i kod nas, kao i u svetu, tokom pandemije pojavilo dosta sitnijih investitora, koji su dobili nadimak „reddit investitori“ prema društvenoj mreži na kojoj su se okupljali.

„Za njih možemo reći da su njihove ‘opklade’ bile najpopularnije akcije koje su listom beležile rast tokom pandemije, da bi po njenom završetku beležile gubitke. Ta grupa investitora je maltene nestala, pošto su se pojavili na ‘balonu’ koji se kasnije izduvao i ulagali u tada popularne akcije koje su listom beležile gubitke po završetku pandemije“, kaže Gujaničić.

Ko je onda naš prosečni investitor na stranim berzama?

„Možemo reći da ta osoba na raspolaganju ima 20 do 30 hiljada evra i ulaže kao alternativu štednji jer ona, kao što znamo, u poslednjih desetak godina, ne računajući poslednjih godinu dana, nije donosila nikakvu kamatu“, rekao je Gujaničić.

Na domaćem tržištu investicionih opcija odavno su najpopularnije tri: štednja u bankama, kupovina nekretnina i ulaganje u zlato.

Na naše pitanje zašto se ta grupa investitora okreće stranim berzama i da li kombinuju takva ulaganja sa, recimo, nekretninama, Gujaničić u šali odgovara da su možda već kupili stanove, pa su im berze neka vrsta diversifikacije porfolija.

„Mislim da je to u suštini pitanje edukacije, opšte informisanosti, pa i logičkog razmišljanja, a potrebno je i da makar malo veruje u tržište akcija i da poseduje elementarno znanje koje može tu aktivnost da potkrepi. Jer ko to nema teško će se odvažiti na izlazak na berzu, osim upravo te grupe koja je za vreme pandemije išla hazarderski da investira, jer nisu ni bili spremni da se detaljnije upuštaju u mogućnosti trgovanja, s obzirom na malu količinu novca kojim su raspolagali“, zaključio je Gujaničić.