Ko su najveći poverioci Srbije?

Ministar finansija Siniša Mali je pre nešto manje od nedelju dana na društvenim mrežama objavio da učešće spoljnog duga u BDP-u trenutno iznosi 50,5 odsto, dok su na portalu Uprave za javni dug dostupni podaci o njegovoj strukturi zaključno sa junom ove godine, kada je nivo javnog duga bio 51,7 odsto.

Prema izveštaju Uprave, krajem juna ukupan javni dug iznosio je 35,74 milijarde evra, a najveći poverioci Srbije bili su kupci evroobveznica i dugoročnih hartija države u dinarima. Na osnovu evroobveznica država duguje 8,93 milijarde evra, a na ime dugoročnih hartija 7,79 milijardi evra.

Svojevrsnu „top listu“ najvećih poverilaca Srbije godinama čine iste institucije, samo im se menja pozicija na tabeli. Poređenjem sa podacima iz juna prošle godine, međutim, primetno je da je došlo do rasta zaduženja za značajne svote.

Do juna prošle godine, recimo, dug prema Međunarodnom monetarnom fondu iznosio je 1,22 milijarde evra, da bi na polovini 2023. porastao na 2,4 milijarde evra, pa je MMF trenutno treći po veličini poverilac Srbije.

Razlog leži u sklapanju novog standbaj aranžmana u decembru 2022. godine, ukupne vrednosti 2,4 milijarde evra, na osnovu koga Srbija može da povlači sredstva, uz redovne revizije Fonda, od kojih je prva okončana u aprilu.

Značajan rast zaduženja beleži se i kod stranih vlada, koje su trenutno na trećem mestu liste poverilaca Srbije. U junu prošle godine, vrednost kredita koje su Srbiji odobrile strane vlade iznosila je 2,83 milijarde evra, da bi ove godine dostigla 3,375 milijardi evra. Podsetimo da je Fond za razvoj Abu Dabija prošle godine Srbiji odobrio novu pozajmicu u vrednosti od milijardu dolara za podršku budžetu.

Na četvrtom mestu među poveriocima u junu ove godine našla se velika kineska banka, Export – Import Bank Of China, kojoj Srbija trenutno duguje 2,37 milijarde evra, kažu podaci Uprave za javni dug.

Sa tom bankom, kako se vidi iz ovogodišnjeg budžeta, naša zemlja ima ugovorenih 13 projekata od kojih neke već otplaćuje, poput kredita za izgradnju mosta Zemun – Borča, auto-puteva Obrenovac – Ljig i Surčin – Obrenovac , zajma za modernizaciju pruge od Beograda do Budimpešte ili izgradnje novog bloka Kostolca B.

Samo stotinak miliona evra manje nego kineskoj banci Srbija duguje Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj – tačno 2,21 milijardu evra.

Značajan rast zaduženja, od čak 1,4 milijarde evra, primetan je kod kredita poslovnih banaka. Polovinom prošle godine, dugovanja toj grupi poverilaca vredela su 704 miliona evra, da bi presek na datum 30. jun 2023. godine pokazao da poslovne banke trenutno potražuju 2,1 milijardu evra – što znači da je dug danas tri puta veći nego prošle godine.

Kada je reč o aranžmanima sa stranim i domaćim poslovnim bankama, budžetom za 2023. je planirano da se ove godine mogu izdati garancije u iznosu od nešto manje od dve milijarde evra, i to za projekte Srbijagasa, EPS-a i Elektrodistribucije, kao i železničke kompanije Srbija Kargo.

Od oktobra prošle godine takva mogućnost iskorišćena je za Srbijagas, i to za 225 miliona evra vredne obaveze tog preduzeća kod OTP i DSK Bank, kao i za još 105 miliona evra kod Unicredit banke, AIK i NLB Komercijalne banke.

Budžet je predvideo i mogućnost da se kod poslovnih banaka ugovore projektni i programski zajmovi u vrednosti od 71,4 miliona evra za izgradnju saobraćajnica Ruma – Šabac – Loznica, Požarevac – Golubac, kao i za projekte u oblasti komunalno-ekološkog uređenja, sistema prečišćavanja otpadnih voda i vodosnabdevanja, putne i rečne infrastrukture.