Koja su prava zaposlenog ako nakon otkaza želi da se vrati na posao?

Za razliku od poslodavca koji mora striktno da poštuje proceduru davanja otkaza radniku, zaposleni može pisanim putem bez obzira na razloge da otkaže svoj ugovor o radu, u zakonski propisanom roku.

Međutim, ukoliko se radnik nakon datog otkaza predomisli, vraćanje na posao zavisi isključivo samo od volje poslodavca. Sa druge strane, ukoliko je radnik na nezakonit način dobio otkaz poslodavac je dužan da ga na posao i vrati.

Ukoliko zaposleni smatra da mu je otkaz dat bez zakonskih razloga ili u nezakonitom postupku, ima pravo da podnese tužbu za poništaj takvog otkaza u roku od 60 dana od prijema rešenja o otkazu. Nakon što sud poništi takvo rešenje o otkazu, nastupaju posledice nezakonitog otkaza, na štetu poslodavca.

Advokat Dragana Vidaković Janković kaže da se posledice ogledaju u pravu (bivšeg) zaposlenog da podnese sudu tužbu. Predmet te tužbe može biti vraćanje na rad i naknada štete.

Postoje četiri mogućnosti da se zaposlenom nadoknadi šteta zbog nezakonitog otkaza, gde je prva vraćanje na rad uz naknadu štete u visini izgubljenih zarada za sve vreme koje zaposleni nije radio.

“Ukoliko radnik želi da se vrati na rad kod poslodavca, tužbom će tražiti da sud poslodavca obaveže da ga vrati. Uslov za ovo je i to da poslodavac tokom postupka, ne dokaže da je vraćanje na rad nemoguće”, navodi naša sagovornica i dodaje da se u tom slučaju često postavlja pitanje na koje radno mesto se vraća zaposleni?

To bi trebalo da bude isto radno mesto odnosno poslovi koje je zaposleni obavljao do momenta nezakonitog otkaza.

“Međutim, ukoliko je konkretno radno mesto ukinuto, sud može da obaveže poslodavca da zaposlenog vrati na slične poslove, odnosno na poslove za koje se zahtevaju ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu. Moguće je da za te poslove bude određena i niža zarada”, ističe Vidaković Janković.

Druga stvar koju zaposleni može da traži jeste naknada štete u visini zarada koje bi ostvario kod poslodavca da nije bilo nezakonitog otkaza.

Zarada koju bi poslodavac bio dužan da isplati zaposlenom nakon nezakonitog otkaza kao nadoknadu štete nije samo neto iznos.

“Neto zarada koju je primao zaposleni umanjuje se za iznos prihoda koji je zaposleni ostvario po osnovu rada kod drugog poslodavca ili od samostalne delatnosti u tom periodu. U ovu naknadu ne ulaze druga primanja koja bi pripala zaposlenom da je radio, kao što su jubilarna nagrada, otpremnina zbog odlaska u penziju, poklon deci za Novu godinu i dr. Takođe, zaposlenom ne pripadaju prava koja su uslovljena dolaskom na rad, kao što su troškovi prevoza za dolazak i odlazak sa posla, topli obrok”, objašnjava advokat.

Takođe, poslodavac je dužan da obračuna, prijavi i uplati iznos poreza na zaradu i doprinose za zaposlenog (time i staž) za ceo period.

“Postoje još tri varijante za zaposlenog koji traži naknadu. A to su da ne zahteva vraćanje na rad, ali ima pravo na naknadu štete u visini do 18 zarada. Ili u slučaju da ne postoje uslovi za vraćanje na rad pri čemu zaposleni ima pravo na naknadu štete u visini do 36 zarada. Poslednja varijanta je da u slučaju da je otkaz nezakonit samo iz formalnih razloga, zaposleni se ne vraća na rad ali ima pravo na naknadu štete u visini do šest zarada”, objašnjava advokat Vidaković Janković.

Ako zaposleni ne želi da se vrati na rad pa tužbom traži samo naknadu štete u visini do 18 zarada, u tom slučaju, dosuđuje se samo naknada štete u jedinstvenom iznosu. Bivši poslodavac nije u obavezi da obračuna, prijavi i plati porez i doprinose. Zarada, u ovom slučaju, odnosi se na platu koju je bivši zaposleni ostvario u mesecu pre otkaza. I to bez ikakvih umanjenja po osnovu poreskih obaveza, dakle bruto zarada.

Iznos od 18 plata je maksimum koji se može dosuditi.

“Ako zaposleni zbog nezakonitog otkaza, tužbom zahteva vraćanje na rad, međutim u toku postupka poslodavac dokaže da postoje okolnosti koje opravdano ukazuju na to da nastavak radnog odnosa kod njega nije moguć, sud će, u tom slučaju, odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad, ali će mu dosuditi naknadu štete u visini do najviše 36 zarada”, navodi advokat Dragana Vidaković Janković.

Pod zaradom se podrazumeva iznos koji je bivši zaposleni ostvario u mesecu pre otkaza.

“Takođe, i u ovom slučaju poslodavac nema obavezu plaćanja poreza i doprinosa. Treba napomenuti da se ovaj iznos naknade štete umanjuje za iznos prihoda koji je zaposleni ostvario po drugim osnovama, po prestanku radnog odnosa” ističe naša sagovornica.

Kada je otkaz nezakonit samo iz formalnih razloga, zaposleni nema pravo na vraćanje na rad, ali ima na naknadu štete u visini do šest zarada.

“Ovo je takođe slučaj kada zaposleni tužbom zahteva vraćanje na rad, međutim sud može u toku postupka da utvrdi da je otkaz nezakonit samo iz formalnih razloga. Dakle, ukoliko je postojao zakonski osnov za otkaz ali nije ispoštovana procedura. Sud će odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime naknade štete dosudiće zaposlenom iznos do šest zarada”, zaključuje advokat Dragana Vidaković Janković.