Koje sve troškove ima firma u toku likvidacije?

Zatvaranje radnje, odnosno likvidacija društva sa ograničenom odgovornošću, najčešće znači da su ovi subjekti završili sa privrednim aktivnostima. Ipak, odluka o prekidu poslovanja donosi nove obaveze vlasniku, odnosno likvidacionom upravniku u slučaju obustave rada d.o.o.

Likvidacija firme traje u redovnom postupku nešto više od 120 dana.

Poreska savetnica Marija Đorđić iz agencije Experta kaže da je prva stvar koju bi trebalo uraditi pri postupku likvidacije – angažovanje pravnika.

“Pravnik će pripremiti dokumentaciju o otvaranju postupka likvidacije i registrovaće je u Agenciji za privredne registre. Otvaranjem likvidacije u naziv firme dodaju se reči “u likvidaciji”. Zbog promene naziva firme, zakonski zastupnik firme treba da ode u banku i potpiše novi karton deponovanih potpisa. Ovo je procedura u većini banaka“, navodi Đorđić.

Nakon što APR donese rešenje o pokretanju (otvaranju) postupka likvidacije, knjigovođa će pripremiti vanredne bilanse i obračunati porez na dobit za period od početka tekuće godine do dana otvaranja postupka likvidacije.

Bilansi se predaju Agenciji za privredne registre u roku od 60 dana, a poreska prijava Poreskoj upravi u roku od 30 dana.

“Nakon što knjigovođa obračuna porez na dobit, a pre nego što preda poresku prijavu, treba platiti porez na profit koji ste ostvarili od početka poslovne godine do otvaranja postupka likvidacije. Ukoliko niste generisali dobit u ovom periodu, neće biti ni poreza za plaćanje. Nakon otvaranja likvidacije, ne plaćaju se (nadalje) akontacije poreza na dobit”, naglašava Đorđić.

Firme u postupku likvidacije ne plaćaju ni članarinu Privrednoj komori Srbije.

Otvaranjem likvidacije firma više nema direktora već likvidacionog upravnika. Obično se na tu funkciju imenuje dosadašnji direktor.

“Poreske obaveze za likvidacionog upravnika plaćaju se do okončanja likvidacije, svakog meseca na isti način kao što se to čini i za direktora. Koji porezi će biti plaćeni zavisi od načina angažovanja likvidacionog upravnika. Tokom postupka likvidacije firma ne treba da ugovara nove poslove, već samo da naplaćuje potraživanja i prodaje imovinu kako bi prikupila sredstva iz kojih će izmiriti eventualne obaveze prema dobavljačima, zaposlenima, državi i ostalim poveriocima”, savetuje naša sagovornica.

Kada je reč o svakodnevnim aktivnostima, one se nastavljaju normalno – firma naplaćuje postojeća potraživanja i plaća svoje obaveze (zakup poslovnog prostora, mesečne režije, račune advokatu i računovođi, poreske obaveze) do okončanja likvidacije.

Do kraja postupka likvidacije, firma treba da izmiri sva svoja dugovanja. Tek nakon toga, postupak likvidacije može da se okonča.

“U dugovanja, odnosno obaveze, spadaju i pozajmice osnivača. Ukoliko postoje, moraju pre kraja likvidacije biti zatvorene, bilo isplatom, ako za to postoji dovoljno novca, bilo konverzijom u kapital. Ovo poslednje registruje se u Agenciji za privredne registre. Pravnik priprema dokumentaciju za okončanje postupka likvidacije, a firma o tome donosi odluku”, kaže Marija Đorđić.

Na dan donošenja odluke o okončanju postupka likvidacije knjigovođa priprema poreski bilans i obračunava porez na dobit. Uobičajeno, u ovom periodu firma ne ostvaruje profit i ne plaća porez na dobit, mada se izuzetno može desiti i drugačije. Poreska prijava za porez na dobit podnosi se u roku od 30 dana od dana okončanja likvidacije.

Obračunavaju se i ostale poreske obaveze, najčešće porez i doprinosi na rad likvidacionog upravnika za poslednji mesec poslovanja.

Kada su predate sve poreske prijave i plaćene sve poreske obaveze, predaje se i zahtev za izdavanje uverenja da je firma izmirila sve poreske obaveze (Poreskoj upravi), kao i zahtev za izdavanje uverenja da su izmireni svi lokalni javni prihodi (lokalnoj samoupravi).

Nakon predaje zahteva, poreski inspektor proverava da li je firma izmirila uredno sve svoje obaveze. On može tražiti dodatnu dokumentaciju kako bi proverio da li je firma izmirila poreze i doprinose za rad osnivača i direktora i zakup poslovnog prostora i nekoliko godina unazad.

“Ukoliko je sve uredno, poreski inspektor će izdati uverenje. Nakon toga, uverenje treba ishodovati i u lokalnoj samoupravi. Izdavanje ova dva uverenja treba sinhronizovati, jer važe samo pet dana od izdavanja i u tom roku oba treba predati u Agenciju za privredne registre, zajedno sa dokumentacijom koju će pripremiti pravnik. Nakon toga APR izdaje rešenje o brisanju firme, a računovođa će pripremiti vanredne finansijske bilanse na dan brisanja firme i iste će predati Agenciji za privredne registre u roku od 60 dana”, objašnjava postupak naša sagovornica.

Novac koji preostane na tekućem računu firme nakon likvidacije pripada osnivačima. Ovaj novac naziva se likvidacioni ostatak. Ostatak iznad vrednosti osnivačkog uloga ima poreski tretman dividende. To znači da je firma dužna da (pre brisanja) izmiri porez u iznosu od 15 odsto na likvidacioni ostatak (iznos novca i imovine iznad visine kapitala koji pripada osnivačima). Ukoliko se osnivaču raspodeljuje novac koji je manji od vrednosti njegovog upisanog osnivačkog uloga, porez na dividendu se ne plaća.