Koji su najveći izazovi sa kojima se suočavaju mame preduzetnice?

Prema propisima Republike Srbije, žene u radnom odnosu koje planiraju da postanu majke imaju pravo na odsustvo s posla zbog trudnoće i porođaja u ukupnom trajanju od godinu dana. Osim toga, one imaju pravo na posebnu zaštitu na radu, kao i posebnu podršku pre i posle porođaja.

Međutim, ostvarivanje ovih prava u nekim slučajevima može biti veoma komplikovano, pa se buduće majke mogu naći u situaciji da novog člana porodice dočekuju prikupljajući dokumentaciju za rešavanje svog radnog statusa. Kada su u pitanju žene preduzetnice, situacija može biti još zamršenija.

“Sve preduzetnice koje još nisu majke, a planiraju u narednom periodu da postanu, suočiće se sa izazovom prikupljanja i predaje dokumentacije”, započinje priču za Biznis.rs glavni istraživač Instituta za razvoj i inovacije Marija Suzić.

Prema njenim rečima, preduzetnica pred odlazak na porodiljsko odsustvo ima tri mogućnosti – da imenuje poslovođu, da privremeno prestane da obavlja delatnost ili da obriše preduzetničku radnju iz registra.

“Sve tri mogućnosti započinju odlaskom u Agenciju za privredne registre (APR). Međutim, najveće komplikacije mogu nastati prilikom zatvaranja preduzetničke radnje. Ukoliko preduzetnica nema izmirene sve obaveze prema Poreskoj upravi, potrebno ih je izmiriti. Kada su izmirene navedene obaveze, preduzetnica u APR podnosi registracionu prijavu brisanja preduzetnika, uz koju je potrebno podneti dva uverenja/potvrde nadležne filijale Poreske uprave kojima se potvrđuje da preduzetnica nema postojećih neizmirenih dugovanja prema Poreskoj upravi po osnovu poreza i doprinosa za PIO, niti lokalnih komunalnih taksi i sličnih nameta. Navedena uverenja, odnosno potvrde, ne smeju biti starija od pet dana u momentu podnošenja prijave za brisanje iz registra. Ukoliko je preduzetnica obveznik PDV-a, potrebno je da dostavi i potvrdu o brisanju iz registra PDV”, objašnjava Suzić.

Moguće komplikacije procedure proističu iz mogućnosti zastarevanja uverenja ili potvrda iz Poreske uprave. Zahtevi za dobijanje ovih poreskih uverenja se podnose Poreskoj upravi u pisanoj formi, što znači da preduzetnica mora fizički da ode do šaltera filijale Poreske uprave i podnese dva zahteva za navedena uverenja/potvrde.

Zakasneli odgovori Poreske uprave predstavljaju jednu od komplikacija

Poreska uprava ima rok za obradu zahteva do osam dana od podnošenja zahteva.

“Upravo ovaj rok predstavlja izazov u procesu, jer postoji mogućnost da izdavanje uverenja ili potvrda bude u razmaku od više od pet dana, što jedno od njih čini nevažećim, i posledično ostavlja mogućnost ponovnog prolaska kroz istu proceduru”, navodi Suzić.

Ako se uzme u obzir da se državne institucije kao što je APR nalaze u procesu digitalizacije, samo se nameće pitanje šta bi kompletno prebacivanje usluga u digitalnu sferu značilo i preduzetnicama koje planiraju da postanu majke.

Marija Suzić navodi da bi se time, pre svega, izbegao odlazak u APR, odnosno prvi korak u svakoj od navedenih opcija.

“Kako bi se olakšalo trudnicama, ali i ostalim preduzetnicima koji žele da imenuju poslovođu u svojoj preduzetničkoj radnji, da privremeno prestanu da obavljaju delatnost ili da je ugase, Institut za razvoj i inovacije predlaže da se omogući elektronsko podnošenje sva tri zahteva za one preduzetnike koji imaju elektronski potpis. S obzirom na to da je APR upoznat sa elektronskim potpisom u smislu tehničkih zahteva, uvođenje dodatne opcije na portalu eRegistracija ne bi trebalo da iziskuje dodatne napore i značajne troškove. Nakon elektronski podnetog zahteva, nema potrebe da preduzetnice dolaze u APR kako bi podigle svoja rešenja”, kaže Suzić.

Ona navodi da u slučajevima zamrzavanja i gašenja radnje, APR može poslati rešenje nadležnoj Poreskoj upravi, što je već praksa u slučaju osnivanja preduzetničke radnje. U slučaju brisanja preduzetnice iz registra, Agencija za privredne registre bi mogla po službenoj dužnosti da dobije tražena uverenja ili potvrde od Poreske uprave.

“Uvođenjem dvosmerne elektronske komunikacije između ove dve institucije, eliminisala bi se potreba da preduzetnice fizički odlaze do Poreske uprave. Na taj način bi se javna uprava dodatno digitalizovala, olakšao bi se posao administraciji i dodatno bi se umanjio rizik da preduzetnica koja podnosi zahtev za brisanje iz registra u momentu podnošenja prijave ima tražena uverenja ili potvrde koje su starije od pet dana”, kaže naša sagovornica.

Kako objašnjava, iskustvo stečeno tokom pandemije korona virusa, kada se dokumentacija slala poštom, što je nesiguran i materijalno zahtevan proces, pokazalo je da nije neophodno da se fizički ode do institucije kako bi se dostavili potrebni papiri. Takođe, u aktuelnom sistemu često dolazi do pojave nepotrebne i preterane papirologije.

“Iz tih razloga je bolje rešenje uvođenje nove opcije na portalu eRegistracija na sajtu APR, koja bi obuhvatila navedene tri situacije. Tokom pandemije korona virusa nije bilo dovoljno vremena za unapređenje APR portala i iznenada se javila vanredna situacija. Međutim, sada ne postoji pritisak velikog broja preduzetnika koji žele da se na njih primeni neka od tri opcije, te smatramo da je pravi trenutak za unapređenje portala eRegistracija. Takođe, treba iskoristiti trenutak za unapređenje komunikacije između APR i Poreske uprave, odnosno uvesti dvosmernu komunikaciju između institucija, što bi ubrzalo i olakšalo procedure, kako za korisnike usluga tako i za zaposlene”, kaže Marija Suzić, dodajući da bi ovo unapređenje značajno olakšao jedan deo procedura koje preduzetnice moraju da prođu u procesu otvaranja porodiljskog odsustva.

Ovaj tekst objavljen je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovoran Institut za razvoj i inovacije (IRI) i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.