Koji su sve rizici poslovanja sa firmom pred stečajem ili likvidacijom?

U velikim firmama koje dugo posluju proveravanje podataka poslovnih partnera smatra se obaveznim. Nije baš lako prevariti nekoga ko ima iskustva, jer obično takva preduzeća imaju svoje interne službe koje se bave upravo proverom finansijskih i administrativnih podataka.

Međutim, u praksi se dešava da početnici u biznisu uđu u poslovni odnos sa firmom koja je u procesu stečaja ili likvidacije.

Poslovni konsultant Aleksandra Marjanović kaže da postoji velika šansa da poslovni partner koji je u stečaju ne može ispuniti svoje finansijske obaveze.

“To preduzeće može izgubiti deo ili celokupna potraživanja, što negativno utiče na likvidnost, gotovinski tok i ukupnu finansijsku stabilnost. Takođe, može biti rizično za poslovanje ako partner koji se nalazi u stečaju ili likvidaciji obezbeđuje ključne inpute, sirovine ili usluge za preduzeće, to može dovesti do prekida u lancu snabdevanja. Poslovanje preduzeća može biti usporeno ili čak zaustavljeno, što utiče na proizvodnju, isporuku i prodaju”, naglašava Marjanović.

Ona dodaje da i sama saradnja sa poslovnim partnerom koji ulazi u stečaj ili likvidaciju može negativno uticati na reputaciju preduzeća.

“To može izazvati nepoverenje kod drugih partnera, klijenata ili investitora, što otežava dalje poslovanje i sklapanje novih poslova”, navodi naša sagovornica.

Ekonomista Milan Kovačević kaže da postoji dosta dobra mogućnost da se smanji poslovanje sa nelikvidnim partnerima, jer ima registara koji omogućavaju da se dođe do osnovnih podataka o nekom preduzeću.

On ocenjuje da je jedini problem to što dostupne informacije često nisu aktuelne, zbog predugih rokova za dostavljanje finansijskih izveštaja.

“Kada je reč o konsolidovanim izveštajima, prođe i po skoro godinu dana, odnosno devet meseci, dok se omogući da vidite kako je firma poslovala u prethodnom periodu. Krajnje je vreme da barem akcionarska društva ili neka veća preduzeća češće objavljuju podatke. Likvidnost je najbolji pokazatelj kako preduzeće sada stoji, ali je takođe važna i perspektiva, odnosno da znate kako će firma poslovati u budućnosti i onda na osnovu izveštaja odlučiti da li uopšte ulaziti u poslovni odnos”, savetuje Kovačević.

Provere su, prema rečima naših sagovornika, posebno bitne kada postoji neka vrsta ugovora po kojoj treba isporučiti robu, a sačekati novac.

Ako preduzeće odluči da potražuje svoja prava i dugovanja od partnera u stečaju, suočava se i sa potencijalno dugim i skupim sudskim procesima. Često je ishod neizvestan, a to stvara dodatne troškove i rizike.

“Ukoliko je preduzeće u velikoj meri zavisno od poslovanja sa partnerom koji je u stečaju, ono može imati problema sa isplatom svojih obaveza, plaćanjem zaposlenima, kreditima ili investicijama. Ovo može izazvati lančanu reakciju koja ugrožava celokupno poslovanje”, smatra poslovni konsultant Aleksandra Marjanović.

Ona savetuje početnike u biznisu da provere dostupne finansijske podatke kao što su ukupan promet, prihodi i rashodi. Proverava se koliko dugo postoji firma, ko su lica ovlašćena za zastupanje i predstavljanje. Takođe, u registru NBS može se na osnovu računa date firme proveriti da li je možda u blokadi. Ako neko ima sumnju može da ide i dalje, da preko interneta pronađe podatke o licima koja su vlasnici ili vode preduzeće i da vidi da li se o njima nešto negativno pisalo ili se eventualno protiv njih vodi neki spor.

Kada je reč o preduzetnicima, stečaj ove grupe poslovnih subjekata još uvek nije “zaživeo”. Stečaj je moguće sprovesti samo nad privrednim društvom, ali ne i nad preduzetnicima.

Ekonomista Milan Kovačević kaže da ako je privredni subjekt u lošem stanju bolje je da se skloni iz poslovanja da se ne bi na neki način širio taj problem i na druge.

“Svi oni koji posluju sa nekim ko je pred stečajem sebi naprave problem, a ponekad toga uopšte nisu ni svesni. Kada je reč o preduzetnicima, uvođenje stečaja je korisno, ali treba voditi računa da je preduzetnik odgovoran čitavom svojom imovinom, što znači da je to neko ko radi u svoje ime i nema pravno lice. Kada ne može da izmiruje svoje obaveze ide u stečaj i onda čitava njegova imovina može da se proda da bi se namirili poverioci”, zaključuje Kovačević.