Koji zanati su najplaćeniji u Srbiji?

Godinama unazad u Srbiji se o zanatima govori kao o deficitarnim zanimanjima. Pažnju najčešće privlače mnogobrojni oglasi za različite pozicije u kojima se licitiraju zarade od 1.000 pa do više hiljada evra.

Poslednji takav oglas koji je osvanuo na stranici Poslovi Infostud jeste oglas za vodoinstalatera u kojem poslodavac nudi platu od čak 240.000 dinara. U moru oglašenih poslova mogu se naći ponude za različite vrste zanimanja, sa još širim spektrom zarada, pa se tako na poziciji magacionera pruža prilika za zaradu od 500 evra mesečno, za spremačice – koje je naročito u Beogradu teško naći – i do 100.000 dinara, a za zavarivače i do 4.000 evra.

Koliko su zaista plaćene zanatlije, zbog čega ih nema na tržištu rada i da li je tačno da samostalnim radom mogu da zarade mnogo više, za Biznis.rs objašnjava Miloš Turinski iz Infostuda.

“Svi zanati su visoko plaćeni jer je reč o visoko deficitarnim pozicijama na našem tržištu. Taj deficit nije od juče, on postoji još od 2015. godine, ali je naročito došao do izražaja tokom pandemije. Sve više nam nedostaje stručnih kadrova koji mogu da zadovolje potrebe poslodavaca i da se zaposle na ovim pozicijama”, navodi naš sagovornik.

I dok sa jedne strane nedostaju kadrovi poput ugostitelja, kuvara ili konobara, sa druge strane sve prisutniji je deficit automehaničara, frizera, vozača, a potom i profila kao što su vodoinstalateri, stolari, zavarivači i slično.

“To su zaista pozicije koje nedostaju i zato je tolika borba na našem tržištu rada od strane poslodavaca koji se trude da im poboljšaju radne uslove, ali i visinu plate koju mogu da zarade”, ističe Turinski i dodaje da zato ne čudi podatak da je jedan poslodavac nudio platu za poziciju vodoinstalatera od čak 240.000 dinara.

“Reč je o mesečnoj zaradi od oko 2.000 evra. Da stvar bude još bolja, taj poslodavac je nudio i mogućnost stanovanja, odnosno pokrivanja troškova za stan, ukoliko kandidat nije iz Beograda”, kaže on.

Iako većini ljudi u Srbiji ta plata zvuči nerealno, naš sagovornik objašnjava da se na ovoj poziciji samostalno može zaraditi i mnogo više jer je potražnja za majstorima u Beogradu neverovatna. Vodoinstalateri rade po učinku i upravo tada najviše zarađuju.

“Ako pitate bilo kog vodoinstalatera, koji je samostalni preduzetnik, on će vam reći da taj iznos od 2.000 evra, naročito u Beogradu, on može da zaradi u mnogo kraćem vremenskom periodu jer je tolika potražnja od strane klijenata, tako da za sve zanatske struke tako visoke plate koje se nude u oglasima za posao i nisu toliko velike, koliko možda zvuče ostalim ljudima na našem tržištu rada. Jedan njihov izlazak na teren zna da košta 20-30 evra, a u zavisnosti od veličine kvara nekada i 60-70 evra. Računica je jasna, u zavisnosti od broja izlazaka na teren može da se izračuna koliko zapravo oni mogu da zarade”, ističe Turinski.

Komentarišući enromne razlike u zaradama zanatskih profila u odnosu na visokoobrazovane kadrove, naš sagovornik objašnjava da je činjenica da zanatlije izuzetno dobro zarađuju i mnogo više nego, primera radi, lekari, ali da je to do sistema.

“Uvek je tržište diktiralo plate, odnosno sistem ponude i potražnje. Što manje bude bilo zanatskih profila u ponudi, biće veća borba za kadrovima koji mogu da se zaposle, a poslodavaci će se na sve moguće načine truditi da ih privuku”, navodi Turinski.

Zavarivači mogu da zarade i do 4.000 evra

Kada je reč o platama u različitim zanatskim delatnostima, naš sagovornik objašnjava da su zarade šarenolike. U zavisnosti da li je reč o poslovima koji se rade za dnevnicu, periodično, po projektima i slično.

“I zavarivači su zanatlije koje su takođe traženi, tako da se i oni ubrajaju na listu visokoplaćenih poslova. Kod zavarivača je simptomatično jer oni rade po projektima i njihove zarade znaju da se kreću, verovali ili ne, u rasponu od 2.000 pa 4.000 evra, u zavisnosti kojim tehnologijama rade. No, oni su mahom vezani za projekte i njihov posao se obavlja periodično. Rade sva meseca, pa mesec dana ne rade, tako da je u tom slučaju situacija malo drugačija”, ističe Turinski.

Kolike su zaista plate dostavljača i radnika u ugostiteljstvu?

Iako se neretko može čuti da su plate dostavljača i radnika u ugostiteljstvu bolje od prosečnih zarada, situacija je ipak malo drugačija. U ugostiteljstvu ljudi uglavnom rade za dnevnice, koje tokom sezone rastu zbog migracija ovih kadrova ka turističkim destinacijama.  

“Konobari mahom rade na dnevnice, koje su negde oko 10-15 evra, ali preko leta kada krenu migracije radno sposobnog stanovništva, najviše konobara i ugostitelja, ka primorju u Crnu Goru, Hrvatsku, onda i kod nas rastu cene dnevnica da bi privukli ljude koji žele da se bave tim poslom, pa dnevnica zna da bude 20-25 evra, plus bakšiš”, kaže on.

Kada je reč o kuvarima i pomoćnim radnicima u kuhinji kod njih postoji nivelacija u zaradama. Slična situacija je sa dostavljačima, koji da bi zaradili platu iznad proseka moraju da rade znatno duže od proseka.

“Početnik, pomoćnik u kuhinji ima najnižu zaradu od 35.000 do 40.000 dinara, stručniji kuvar može da zaradi i do 80.000 dinara, a plata šefa kuhinje ide i preko 1.000 evra. Slična situacija je i sa dostavljačima. Mnogi komentarišu da oni imaju platu i do 1.000 evra, ali u njihovom slučaju važi da koliko radiš-toliko zaradiš, a na njima je da izaberu”, napominje Turinski.