Koliko će poslodavce koštati minimalna zarada u 2023. godini?

Vlada Srbije usvojila je odluku o visini minimalne cene rada za 2023. godinu, prema kojoj će minimalac u narednoj godini biti veći za 14,3 odsto, a cena radnog časa umesto 201,22 dinara iznosiće 230 dinara. To znači da će prosečna minimalna mesečna zarada sa 35.012 dinara biti povećana na 40.020 dinara.

U okviru pregovora o minimalcu, privrednici su tražili određene olakšice i država je izašla u susret njihovim zahtevima, pa će povećanje minimalne cene rada u 2023. godini za poslodavce biti apsorbovano kroz smanjenje izdataka za PIO i povećanje neoporezivog dela dohotka.

Privreda će biti rasterećena kroz povećanje neoporezivog dela zarada sa 19.300 na 21.712 dinara i smanjenjem doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje na teret poslodavca za jedan odsto.

“Prema ovom predlogu, minimalna zarada u 2023. godini će se kretati u rasponu od 36.800 do 42.320 dinara, dok će se ukupni troškovi zarada kretati u rasponu od 56.883,11 do 65.950,56 dinara”, kaže u razgovoru za Biznis.rs Aleksandar Trifunović, poreski konsultant i vlasnik računovodstvene agencije TYB Consulting.

Minimalnu zaradu čini propisana minimalna cena rada pomnožena sa brojem radnih sati u mesecu i u nju, kako ističe naš sagovornik, ne ulaze topli obrok, regres za godišnji odmor, minuli rad, prekovremeni rad, noćni rad i rad za vreme državnog praznika.

Poslodavce očekuju određene olakšice, a poreski konsultant Aleksandar Trifunović objašnjava i koliko će one smanjiti namete na zarade od sledeće godine.

“Prema aktuelnom predlogu, neoporezivi iznos zarade bi trebalo da se poveća sa 19.300 na 21.712 dinara, dok bi doprinosi za PIO na teret poslodavca bili umanjeni za jedan procentni poen – sa 11 na 10 odsto. U tom slučaju ako posmatramo neto zaradu od 60.000 dinara, u odnosu na 2022. godinu opterećenje neto zarada porezima i doprinosima bi u 2023. godini bilo smanjeno za 2,04 odsto. Sa druge strane, poslodavci koji isplaćuju minimalne zarade imaće nominalno povećanje troškova poreza i doprinosa za oko 13 odsto usled rasta minimalne zarade, pa je na primer za 168 časova u 2022. godini minimalna neto zarada iznosila 33.804,96 dinara, a prema ovom predlogu od 1. januara 2023. godine će iznositi 38.640 dinara za isto radno vreme dok će opterećenje ovih zarada porezima i doprinosima biti manje za 1,20 odsto”, navodi on.

Iako u Vladi Srbije smatraju da je aktuelno povećanje minimalca rekordno i da je naročito važno to što ove zarade realno rastu više nego što raste inflacija, sindikati su ipak ostali nezadovoljni.

Podsetimo, sindikati su zahtevali da se zarade zbog rastuće inflacije povećaju pre 1. januara i da se minimalna cena rada utvrđuje dva puta godišnje. Glavni zahtev bio je da minimalac bude povećan 25 odsto, odnosno da bude izjednačen sa minimalnom potrošačkom korpom koja je u trenutku započetih pregovora iznosila 43.000 dinara.

Na pitanje da li je prema aktuelnim pokazateljima koji dolaze od strane privrednika bilo prostora da minimalac u sledećoj godini bude veći, Trifunović kaže da je zbog političke i ekonomske nestabilnosti veoma nezahvalno komentarisati ovu temu, ali da je prateći različite delatnosti klijenata primetno da je osim rasta cena ulaznih sirovina prisutan i nedostatak radne snage i da bi određivanje minimalne cene rada u narednom periodu trebalo prilagoditi ovim parametrima.