Da li bi minimalac trebalo da bude 55.000 dinara?

Udruženje „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ oglasilo se saopštenjem povodom sutrašnje sednice Socijalno-ekonomskog saveta, na kojoj će se nastaviti razgovori o minimalnoj ceni rada za 2023. godinu.

U saopštenju se navodi da su „svake godine u ovo vreme aktuelni pregovori oko minimalne cene rada koji se, po pravilu, svedu na jednostranu odluku državnog aparata, dok su razgovori puka forma bez suštine“.

„Smatramo da je ministarstvo finansija svojim potezima u prethodne dve godine dalo dobre smernice u kom pravcu treba da ide visina opterećenja na male zarade i ne vidimo razlog zašto se sistem ne bi odmah uskladio po njima“, ocenjuju iz Udruženja.

Oni podsećaju da su među navedenim smernicama oslobođenje od svih nameta na zaradu frilensera do 64.000 dinara mesečno, čime je određena granica između samozaposlenog i socijalnog slučaja, pa se ovaj iznos može uzeti kao minimum neophodan za preživljavanje, i to pre inflacije.

„Tu je i oslobođenje do 70 odsto poreza i doprinosa za zarade prethodno nezaposlenih lica, ako im je neto zarada minimum 55.000 dinara, čime je postavljen limit za minimalnu zaradu za preživljavanje koja uključuje plaćene doprinose. Dakle kad se uzme u obzir prethodna tačka, minimalni bruto iznos treba da iznosi 64.000 dinara, porezi i doprinosi do 9.000 dinara, a minimalac neto 55.000 dinara. Usklađivanje je neophodno i zato što se ovom poreskom smernicom diskriminišu zaposleni koji su vredno radili prethodnih godina, a čija zarada ne može da dobaci do 55.000 dinara zbog previsokih opterećenja od čak 58 odsto“, navode iz Udruženja.

Od ostalih smernica, tu su i oslobođenje za novonastanjene zaposlene koji imaju plate preko 300.000 dinara, što će reći da teret subvencija za razliku doprinosa snose oni sa najmanjim zaradama što je apsurdno.

Takođe, navodi se i opterećenje na paušalno oporezivanje ukoliko se koristi limit od šest miliona dinara godišnje, koje iznosi sedam do osam odsto, u zavisnosti od delatnosti, što je još jedan pokazatelj šta bi bilo realno opterećenje

„Smatramo da je potrebna reforma poreskog sistema na pravedan i sveobuhvatan, kao što je to u uređenim zemljama. Povećanje neto zarada na račun smanjenja poreza i doprinosa ne ide na ruku samo onima u državnom aparatu koji žele da se bave malverzacijama kroz subvencionisanje određenih lobi kategorija krupnog kapitala, na štetu domaćeg preduzetništva i zaposlenih u privatnom sektoru koji primaju male zarade (ispod prosečne potrošačke korpe)“, zaključuju iz Udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“.

Podsetimo, sličan predlog imao je i predsednik Centra za dostojanstven rad i naučni saradnik Instituta za radno pravo Mario Reljanović, koji je u razgovoru za Biznis.rs naveo da je najavljeno rasterećenje poslodavaca populistička mera kojoj se pristupa da bi se poslodavci ‘odobrovoljili’ na povećanje minimalne zarade.

„Nama je, međutim, potrebna temeljna reforma poreskog sistema kao i politike redistribucije javnih sredstava, da bi se zaista došlo do nekog konkretnog, dugoročnog i na realnim parametrima zasnovanog povećanja minimalne cene rada”, smatra on.

Prema njegovom mišljenju, preispitivanje ovog sistema uključuje sa jedne strane rešenja za koja bi se svakako zalagali i podržali ih i poslodavci (naročito mikro i mali) i radnici, kao što je potpuno izuzimanje minimalne zarade iz poreza na dohodak građana, uz značajno smanjenje stope doprinosa na najniže zarade.