Koliko košta srednje i fakultetsko obrazovanje u inostranstvu?

Školovanje u inostranstvu za učenike iz Srbije, odnosno za njihove roditelje, može da bude pravi finansijski izazov, ukoliko se fokusiramo na one koji zarađuju prosečnu srpsku platu. U tom slučaju, ogromna većina dece može samo da sanja o pohađanju srednje škole ili fakulteta u inostranstvu, jer platežna moć njihovih roditelja ne može da priđe cenovniku obrazovanja za strane đake ili studente.

Naime, prema podacima koje smo dobili od centra za edukativni turizam Egida iz Beograda, u zavisnosti od države, srednje obrazovanje, u čiju cenu ulaze školarina i smeštaj kreću se od 30.000 do čak 120.000 evra za godinu.

„Učenici iz Srbije koji se odluče da pohađaju privatne srednje škole u različitim državama u Evropi ili u Sjedinjenim Američkim Državama, imaju mogućnost da se školuju više školskih godina i da dobiju srednjoškolsku diplomu. Nastava u ovim školama se odvija na engleskom jeziku (bez obzira u kojoj državi se nalaze), a nastavni program je britanski (GCSE i A level), američki (High School Diploma Programe) iIi internacionalni (IB – International Baccalaureate)“, kažu za naš portal iz Egide.

Odmah da rešimo prvobitni šok cene od 120.000 evra – ona je rezervisana za najbogatije. U svega nekoliko internatskih privatnih škola u Švajcarskoj, koje inače pohađaju deca šeika iz Emirata, ruskih oligarha, raznih premijera, ministara, industrijalaca iz različitih delova sveta, ali i učenici iz Srbije. Naš sagovornici naglasili su da to nije uobičajena cena za veliki broj škola sirom sveta. Na primer, najskuplje bording škole u Sjedinjenim Američkim Državama su od 60.000 do 70.000 dolara po godini.

Osim kompletnog srednjoškolskog obrazovanja, učenici mogu da se odluče i za programe kulturne razmene, a oni podrazumevaju pohađanje državnih škola, i nacionalni školski program, što je znatno finansijski povoljnije.

Ova opcija pruža učenicima boravak u određenoj zemlji od nekoliko meseci do jedne školske godine, i oni su za to vreme smešteni u lokalnim porodicama, te na taj način se upoznaju i sa lokalnim običajima i kulturom.

„U zavisnosti od nivoa znanja jezika na kome će se školovati, određuje se i u koji razred će biti upisani. Ovo su izuzetno dobri programi za mlade ljude koji su ekstrovertni, snalažljivi i prilagodljivi. S obzirom na činjenicu da ne postoji mogućnost odabira ni grada, ni škole, akcenat ovih programa nije na akademskom programu (dobija se samo svedočanstvo o pohađanju nastave), već na usavršavanju jezika, upoznavanju nacije i kulture države u kojoj će boraviti i ličnom sazrevanju i osamostaljivanju. U Evopi, u zavisnosti od države i trajanja programa, cene za školarinu i smeštaj se kreću od 3.000 evra za par meseci do 12.000 evra za celu godinu. U SAD, cena ovakvog programa je oko 7.000 dolara (škola i smeštaj). Za ove programe nema stipendija“, navode iz Egide i dodaju da srednjoškolci najčešće biraju Veliku Britaniju i SAD, kao i zemlje nemačkog govornog područja.

Cene studija nekoliko puta više nego na srpskim fakultetima

Kada su u pitanju studije, i tu su cene znatno više od onih u Srbiji, i one se razlikuju na privatnim i državnim fakultetima.

„Cene nastave na državnim fakultetima, u zavisnosti od države, fakulteta i samog smera, kreću se od oko 1.500 evra (Italija, Austrija) do oko 15.000 evra. Na privatnim fakultetima u Evropi se cene nastave kreću od 5.000 evra do 25.000 evra po godini. U velikoj Britaniji cene osnovnih studija se kreću od 10.000 do 40.000 funti po godini. U SAD cene studija idu od 18.000 do 65.000 dolara“, kažu naši sagovornici iz edukativnog centra i ističu da ove cene ne uključuju smeštaj, ishranu, knjige…

Naravno, za one najbolje među najboljima postoje stipendije i to u iznosu od 100 odsto. Studenti koji ih dobiju su vrhunski u oblasti interesovanja i po svojim rezultatima i dostignućima. Oni se, naravno, znatno izdvajaju od vršnjaka iz sredine u kojoj su se školovali.

Iz Egide za Biznis.rs kažu da se cene nastave u srednjim školama i fakultetima menjaju iz godine u godinu, i one beleže blagi rast. Pandemija korona virusa je uticala i na rast cena u ovom sektoru,mada su neke privatne škole ostavile nepromenjene cenovnike za upis u prvu školsku godinu i nakon pandemije.

Kada su u pitanju studije, za učenike iz Srbije primamljivi su fakulteti u Italiji i Austriji, dok je standardno interesovanje za studiranje u SAD i Velikoj Britaniji.

„Veoma je važno da učenik i student imaju realna očekivanja pre odlaska na program, te se stručni savetnici u Egidi izuzetno trude da ih dobro pripreme. Promena koja će nastupiti je velika (drugačije okruženje, jezik, pristup nastavi, samostalan život ili život u nepoznatoj porodici…) i ukoliko nisu adekvatno spremni mogu da se u samom početku razočaraju, uplaše i povuku. Nijednom nismo čuli da se neko pokajao što se upustio u izazov školovanja u inostranstvu“, ističu naši sagovornici.

Prednosti studija u inostranstvu su velike, usavršava se jezik, većina počinje samostalno da živi, razvijaju nove veštine, upoznaju drugačije kulture i ljude, i sklapaju buduće poslovne kontakte, ali i prijateljstva.

Evidentno je da za obrazovanje u inostranstvu treba izdvoji priličnu sumu novca, za mnoge pravo bogatstvo. S druge strane, u Srbiji je srednje obrazovanje besplatno (plaća se jedino u privatnim srednjim školama kojih je relativno malo), dok i na fakultetima postoji kvota za studiranje o trošku države, i zbog toga je finansijska razlika znatno velika.

„Nezahvalno je i nemoguće dati opšte poređenje kvaliteta obrazovanja u različitim državama. Nastavni planovi se razlikuju, pristup nastavi, ocenjivanju… Da li je veći kvalitet kada učenici u poslednje dve godine srednje škole imaju 12 do 14 predmeta, kao na primer u SAD i Srbiji ili samo tri predmeta kao u Velikoj Britaniji? U suštini, kvalitetno obrazovanje se može dobiti kako na mnogim obrazovnim institucijama u Srbiji, tako i u školama i fakultetima van granica naše zemlje“, ističu iz Egide i dodaju da školovanje u inostranstvu ima dodatnu vrednost u odnosu na školovanje u matičnoj zemlji zbog iskustva koje će učenik ili student da stekne.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Inflacija utiče na troškove, ali i dostupnost visokog obrazovanja