Koliko košta „ulaznica“ za najatraktivnije investicije u Mapi investicionih prilika?

U godišnjem izveštaju Svetske banke za srpsku privredu se očekuje da će nakon 2024. godine usporiti i vratiti se na nivoe rasta pre pandemije. Kao veliki izazov navodi se nedostatak strukturnih reformi kako bi se ekonomija vratila na održivi rast, povećala broj radnih mesta i ojačala otpornost na eksterne šokove – dok se postepeno prelazi na “zeleniju” putanju razvoja.

Upravo ta zelena putanja razvoja poslednjih godina postala je neizostavni deo kalkulacija za sve buduće investicije, kako u razvijenim državama, tako sve više i na ovim prostorima.

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (United Nations Development Programme, UNDP) na svojoj Investicionoj platformi Ciljeva održivog razvoja (Sustainable Development Goals Investor Platform) od ove godine među tridesetak zemalja uvrstio je i Srbiju, istakavši 13 oblasti kao posebno privlačne za održiva ulaganja u našoj zemlji.

Ova Mapa investicionih prilika identifikuje modele za ulaganje u posmatranim oblastima, u skladu sa Ciljevima održivog razvoja UN, a između ostalog potencijalni investitori u njoj mogu da pronađu informacije o tome koliko je novca potrebno uložiti u pojedinačne projekte, koliki povraćaj investicije mogu da očekuju i u kom vremenskom roku.

Kao tri prioritetne oblasti u kojima je potrebno ulagati u Srbiji, prema smernicama SDG, UNDP izdvaja infrastrukturu, zdravstvenu zaštitu i proizvodnju hrane i pića.

Kada se posmatraju preporuke za svih 13 oblasti, iz ugla potencijalnih ulagača u lukrativnije opcije spada investiranje u energetski sektor, konkretno u obnovljive izvore energije kroz gradnju solarnih ili vetroelektrana. UNDP za merenje moguće profitabilnosti koristi povraćaj investicije (ROI) u opsegu 15-20 procenata na dugi rok (deset godina ili više). Međutim, drugu stranu medalje predstavlja činjenica da se u ovim sektorima praktično podrazumevaju velika ulaganja, od najmanje deset miliona dolara.

Isto košta “ulaznica” i za oblast gradnje energetski efikasnih zgrada, s tim da je očekivani period za ROI u opsegu 15-20 odsto između pet i deset godina. Ovaj poslovni model opisan je kao “atraktivan za klijente sa ekološkom svešću koji traže isplativa stambena rešenja u Srbiji u poluurbanim sredinama”.

Iz čitave Mape investicionih prilika UNDP za Srbiju sa najvećim i najbržim povraćajem uloženih sredstava izdvaja se oblast proizvodnje sofisticiranih softverskih rešenja, za koje se konstatuje da su uglavnom izvozno orijentisana i da kreiraju nova radna mesta.

Ipak, da bi se uspelo na ovom sve zahtevnijem tržištu takođe je potrebno uložiti dosta novca – minimalno ulaganje od deset miliona dolara u najkraćem roku do pet godina može da donese ROI od čak 25 odsto.  

Gore navedene prilike očigledno su namenjene za ulagače sa dubljim džepom. S druge strane, mikro ili malim preduzećima sigurno su bliže investicije u pametne tehnologije u poljoprivredi ili organskoj proizvodnji hrane, gde očekivano početno ulaganje iznosi između 500.000 i milion dolara.

Kao pozitivne uticaje ovakvih projekata UNDP navodi “obezbeđivanje sigurnih izvora hrane uz promovisanje zdravog tla i dobrobit ljudi i životne sredine”, kao i poboljšavanje prinosa useva i njihove održivosti, uz otvaranje novih radna mesta i inkluzivan pristup tehnologiji.

No, manja ulaganja donose i manji prinos (5-15 odsto), i to uz duži period čekanja (srednji ili dugi rok).

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Mapa za male i velike investitore – isplativa i održiva ulaganja u Srbiji