Koliko novca je potrebno ostaviti „sa strane“ da bi se uštedelo?

Rezultati istraživanja Erste grupe o štednji pokazali su zabrinjavajuće podatke o finansijskoj percepciji građana Srbije. Naime, kako pokazuje izveštaj za 2024. godinu, znanje građana Srbije o investicionim fondovima vrlo je ograničeno. Mnogo ljudi nije dovoljno informisano o vrstama fondova. Čak 45 odsto njih kaže da ne razumeju osnovne koncepte koji su u vezi sa investicionim fondovima.

Dobra vest je da je u odnosu na 2023. godinu porastao broj građana koji su čuli za održive investicione proizvode, odnosno ulaganja kod kojih su odlučujući ekološki, društveni i etički kriterijumi – sa 35 na 41 odsto.

S druge strane, čak 73 odsto je odgovorilo sa „ne“ na pitanje da li mogu da zamisle da ulažu u održive akcije, hartije od vrednosti, obveznice, fondove i slično. 

Istraživanje je pokazalo i da 24 odsto građana izražava potpunu nesigurnost u poznavanju finansijskih tema i bankarskih proizvoda, pri čemu ova cifra iz godine u godinu varira za oko jedan-dva odsto. Nažalost, većina ispitanika ne planira svesno da radi na poboljšanju svoje finansijske pismenosti.

Kada je reč o izvorima informacija na temu finansija, ispitanici smatraju da su mediji na prvom mestu (njih 76 odsto), dok banke i štedionice zauzimaju drugo mesto (72 odsto), a roditelji i članovi porodice su na trećem mestu (68 odsto).

Mesečno uštedimo 6.500 dinara

Prosečna mesečna ušteđevina građana Srbije u 2024. godini je iznosila 6.579 dinara, što je za 489 dinara viši iznos nego u prethodnoj godini, odnosno za 1.063 dinara viši nego 2022. Tokom poslednjih nekoliko godina iznos štednje rastao je za oko 500 dinara.

Prema istraživanju, mnogi građani izražavaju želju da štede kako bi se pripremili za nepredviđene situacije, formirali finansijske rezerve za teška vremena ili planirali odmore.

Međutim, često se suočavaju sa izazovima, kao što su niska primanja ili visoka inflacija, što može otežati redovno ostavljanje novca po strani.

Kao i u 2023. godini, skoro trećina građana ostavlja novac koji želi da uštedi na tekućem računu preko kojeg prima platu.

Kako je na predstavljanju istraživanja istakla Tatjana Manojlović, direktorka sektora za ritejl klijente u Erste banci Srbija, zlatno pravilo je da se sa strane ostavlja makar tri odsto mesečne plate. Međutim, podatak da 33 odsto štediša tu sumu novca ostavlja upravo na tekućem računu i da većina njih štedi za “crne dane” nameće pitanje koliko se tu zapravo zaista uštedi.

“To je novac koji treba da bude brzo dostupan. To je suma koja nam uglavnom treba u roku od jednog dana, ako se nešto nepredviđeno desi. Zato mi savetujemo naše klijente da sa strane ostavljaju novac u visini tri do četiri mesečna troška. Znači, ako vašoj porodici treba određeni iznos mesečno, pomnožite ga sa tri, eventualno četiri i to je nešto što bi trebalo da vam bude pri ruci. Sve preko toga zaista bi trebalo da se unovči, odnosno da obezbedi neki prinos”, istakla je Manojlović.

Prema njenim rečima, u Erste banci godinama unazad kroz različite aktivnosti, projekte i inicijative, rade zajedno na finansijskom opismenjavanju građana.

“Želimo da im pomognemo da bolje razumeju finansijske proizvode, kao i kako mogu da ih upotrebe na najbolji način i donesu odgovorne finansijske odluke. One su preduslov da stvaramo bolje društvo u kojem ćemo svi više primenjivati stečena znanja o štednji, ali i drugim finansijskim temama“, istakla je Manojlović.

Rezultati istraživanja za 2024. godinu pokazuju i da skoro polovina ispitanika smatra da se njihova finansijska situacija pogoršala u poslednje dve-tri godine, dok 17 odsto veruje da je došlo do poboljšanja u odnosu na prethodnu godinu.

Osim toga, zabrinjavajuća je činjenica da čak trećina građana izjavljuje da uopšte ne štedi.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Veće poverenje u deviznu nego u dinarsku štednju posledica krize devedesetih godina