Koliko Srbiju košta zagađenje vazduha?

Sa ekonomskog stanovišta ne postoje analize koje bi pokazale trošak budžeta za saniranje višegodišnjeg kontinuiranog prekomernog zagađenja vazduha. Prema rečima Milenka Jovanovića iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA), u svetu su vršene analize koje su pokazale da trošak smanjenja nivoa aerozagađenja ne prevazilazi troškove lečenja bolesti uzrokovanih ovim faktorom, izgubljene radne dane i na kraju prevremene smrti.

Naš sagovornik ističe da Srbija nije izuzetak i da metodologija Svetske zdravstvene organizacije (SZO) na osnovu koncentracija najopasnijeg polutanta PM 2.5 procenjuje da više od 14.000 ljudi u Srbiji godišnje prevremeno umre zbog toga.

„Dakle, nečinjenje države da počne ozbiljno da rešava ovaj problem Srbiju košta toliko smrti, desetine hiljada novoobolelih, posebno dece, od najšireg spektra bolesti, uključujući i probleme u mentalnom razvoju. Procena institucija Evropske unije je da zagađenje koje emituje TENT-EPS Evropu košta oko 4,4 milijarde evra i oko 2.000 prevremenih smrti. To je prevelika cena za neodgovornost, neznanje, neodgovarajući kadar u oblasti životne sredine“, ocenio je u razgovoru za Biznis.rs nekadašnji načelnik odeljenja za kvalitet vazduha u Ageniciji za zaštitu životne sredine Milenko Jovanović.

On kaže da je optimistička procena da je u poslednjih 10 godina od posledica aerozagađenja prevremeno preminulo 100.000 ljudi, a da je smanjenje tog broja za 10 odsto moguće samo ako se promeni agenda političkih partija.

Srbija prva po smrtnosti u Evropi

Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Crna Gora imaju slične probleme, ali je Srbija prva u Evropi po smrtnosti od aerozagađenja.

„Ni one nemaju adekvatnu javnu politiku, ali takmičenje u negativnom kontekstu je neobjašnjivo. Ulaganja pomenutih država u konkretan proces upravljanja kvalitetom vazduha nisu eksplicitno dostupna, posebno što podaci za Srbiju ne postoje da bi se upoređivali“, naglasio je naš sagovornik.

Jovanović je ocenio da bi jednostavnim iskorakom ka poštovanju Ustava Srbije i važećih zakona od strane onih koji su jedini pozvani da ih sprovode (državne institucije) bilo moguće i popravljanje trenutne situacije.

„Paradoksalno je da se država veoma ozbiljno bavi zaštitom zagađivača, a ne građana koji je plaćaju za to. Svi stručnjaci i udruženja zabrinutih i oštećenih građana ne mogu da preuzmu ulogu države, ali mogu nastaviti da podsećaju da je negiranje problema (samim tim opravdava se nečinjenje) loše po rejting vlasti. Priča o ogromnim sredstvima koja su potrebna da se u Srbiji nivo zagađenja vazduha dovede na zakonski propisan nivo završava se pitanjem šta je veći javni interes – zaštita zdravlja ili polovina sume od 5,5 milijardi evra za metro u Beogradu“, ocenio je Jovanović, podsetivši na Ekološku rezoluciju 22 koju je NEA objavila krajem marta ove godine.

Agencija za zaštitu životne sredine objavila je, kako kaže naš sagovornik – sa velikim neopravdanim zakašnjenjem – Izveštaj o stanju kvaliteta vazduha za 2021. godinu.

„U njemu se vidi kontinuitet katastrofalnog aerozagađenja koje pokušava da se fingira ocenom prve kategorije u takozvanim zonama, iako su sve aglomeracije u trećoj kategoriji. Nema izmene u analizi koju je NEA objavila 1. januara ove godine za isti period, samo ima, očekivano, još više gradova sa prekomernim nivoom aerozagađenja, jer su pristigli rezultati laboratorijskih analiza PM čestica i teških metala u njima“, objasnio je Jovanović.

Troškovi domaćinstava usled aerozagađenja

Alijansa za zdravlje i životnu sredinu (Health and Environment Alliance – HEAL) objavila je krajem januara 2022. godine sažetak koji ispituje pretnju javnom zdravlju od sagorevanja biomase na Zapadnom Balkanu, kao glavnog faktora koji doprinosi zagađenju vazduha u regionu. Tada je naglašeno da 42 odsto domaćinstava u ovom regionu koristi drvo za grejanje, što takođe donosi velike posledice.

Zaključak HEAL-a bio je da, umesto u nove peći, novac treba ulagati u uštedu energije i izolaciju kuća, kako bi se poboljšalo zdravlje ljudi i smanjilo energetsko siromaštvo, smanjujući tako i račune.

Prema Predlogu budžeta Republike Srbije za 2023. godinu, za smanjenje zagađenja vazduha iz individualnih izvora planirano je 170 miliona dinara, dok će za monitoring kvaliteta vazduha, vode i sedimenata biti izdvojeno 171,2 miliona dinara.