Konstantan pad proizvodnje i prerade krompira u Srbiji
21.9.2023 08:01 Autor: Ljiljana Begović 5
U Srbiji se konzumni krompir proizvodi na oko 25.000 hektara. Ukupna proizvodnja iznosi od 450.000 do 500.000 tona, dok je prosečna potrošnja po glavi stanovnika oko 50 kilograma, što znači da je našoj zemlji potrebno oko 250.000 tona za domaću potrošnju. Od ukupne proizvodnje 50.000 tona ide u preradu.
Preradom i konzervisanjem krompira u Srbiji se, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, bavi 18 kompanija, a ova delatnost obuhvata razne proizvode, od smrznutog pomfrita do čipsa i raznih grickalica koje se prave od krompira.
Ulaganje u proizvodnju krompira je skupo – minimalna investicija iznosi 5.000 evra po hektaru. Međutim, lošim čuvanjem, odnosno neadekvatnim skladištenjem, “ispari” više od 70.000-80.000 tona krompira koji dehidrira i postane neuslovan, odnosno ne može da se koristi za dalju preradu.
Srbija je, prema rečima agroanalitičara, nekada bila zemlja krompira, dok je danas postala veoma zavisna od uvoza. Samo na godišnjem nivou u Srbiju se uveze od 12.000 do 15.000 tona pomfrita.
Loše rezultate u preradi i konzervisanju krompira potvrđuju i podaci bonitetne kuće CompanyWall, jer se ukupna dobit ove delatnosti za samo tri godine smanjila skoro deset puta.
U 2020. godini dobit svih firmi koje se bave preradom i konzervisanjem krompira iznosila je 109.575.000 dinara, dok je u 2022. rezultat poslovanja pao na 11.191.000 dinara.
Veliki broj proizvođača kaže da je redukovao proizvodnju zbog visokih troškova energenata i đubriva, ali i nedostatka kvalitetnog semena.
Ipak, i pored svih problema nekoliko kompanija i dalje uspešno posluje.
Na prvom mestu liste najvećih dobitaša u delatnosti prerade i konzervisanja krompira nalazi se preduzeće iz Čačka – Chips way, koje je prethodne godine ostvarilo EBITDA od 12.241.000 dinara.
Fabrika za proizvodnju čipsa iz Čačka počela je sa radom 1971. godine.
“Tada smo bili prva i jedina domaća fabrika ovog tipa. Kroz istoriju smo širili svoje proizvodne pogone, osvajajući nova tržišta i potrošače kvalitetom i širokom lepezom proizvoda. Stručni kadrovi, savremena tehnologija i stalno unapređivanje proizvodnje danas pozicioniraju naš Chips Way kao jednog od lidera na tržištu slanih grickalica. Kompanija svoje proizvode osim u Srbiji prodaje i na više od 10 tržišta u Evropi, preko široke mreže distributera”, navode iz kompanije.
Ovo preduzeće nedavno je bilo u žiži javnosti jer je prilikom prelaska hrvatske granice u jednom od njihovih proizvoda pronađen povišen nivo akrilamida. Iz kompanije su tada naveli da su od kupca, kompanije „Plodina”, 28. jula dobili obaveštenje da se u pošiljci od 33 palete rebrastog čipsa sa ukusom paprike u pakovanjima od 150 grama prilikom carinjenja na analizi pokazalo da je nivo akrilamida viši od dozvoljenog.
U saopštenju koje je dostavila kompanija stoji da su odmah po prijemu informacije obavestili kupca da će celokupna pošiljka biti preventivno uništena i da će zamenska roba biti poslata u najkraćem mogućem roku.
“Redovna isporuka je krenula posle nekoliko dana. Napominjemo da je ovaj proizvod bio namenjen isključivo kao robna marka za tržište Hrvatske, za jednog kupca”, istakli su tada iz firme Chips way d.o.o.
Na drugom mestu po uspešnosti u okviru delatnosti prerade i konzervisanja krompira našla se u 2022. godini firma Rikardo Ari iz Beograda.
Pročitajte još:
Ovo mlado preduzeće posluje od 2019. godine, a rezultati iz finansijskih izveštaja pokazuju da se iz godine u godinu dobit povećava. Tako je u 2020. rezultat prema EBITDA iznosio 949.000 dinara, u 2021. ostvarili su 471.000 dinara, da bi prethodna godina bila najuspešnija sa dobitkom od 3.051.000 dinara.
Treće mesto liste najuspešnijih u delatnosti prerade i konzervisanja krompira zauzima preduzetnička radnja Tanje Gavrilović – MG iz Guče.
Kao i prethodniku i ovom preduzeću se povećava uspešnost poslovanja. Podaci pokazuju da je u 2020. rezultat poslovanja iznosio 350.000 dinara, zatim u 2021. – 748.000 dinara, i u prošloj godini EBITDA je iznosila 2.254.000 dinara.
SABRINA
21.9.2023 #1 AuthorRekla bih da je ovde zastupljena već ispričana priča…veći, kao i poneki manji pojedinci, drže monopol.
Dux011
21.9.2023 #2 AuthorUzas.
SHALIMAR
21.9.2023 #3 AuthorTuzno ali istinito da mi uvozimo krompir,jabuke,beli luk..
Lelica
24.9.2023 #4 AuthorMi smo poceli sve da uvozimo
DOBRILA
22.9.2023 #5 AuthorOvo je zalosno..