Kraj ere jeftinog novca: Bankarski sektor ulazi u fazu opreza

Bankarsko tržište u Srbiji završilo je 2025. godinu stabilno, likvidno i profitabilno, ali sa jasno izraženim oprezom. Banke imaju kapital i prostor za rast, ali se odluke donose racionalnije nego ranije. To je znak zrelosti sistema, a ne slabosti. Ulazimo u fazu u kojoj se mnogo više gleda kvalitet klijenta i održivost poslovnog modela, a manje puki rast plasmana, ocenjuje za Biznis.r direktor BBS Capital Investment Group Vladimir Vasić.

Uprkos pojačanoj neizvesnosti u domaćem i međunarodnom okruženju, podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je u 2025. godini inflacija u Srbiji ostala u granicama cilja (3 ± 1,5 odsto), a kratkoročna i srednjoročna očekivanja finansijskog sektora pokazuju da bi tako trebalo da ostane i u narednom periodu.

I pored značajnih izazova tokom prošle godine kurs dinara prema evru zadržao je relativnu stabilnost, sa promenom od svega 0,3 odsto, dok su bruto devizne rezerve na kraju novembra iznosile 29,4 milijarde evra.

Nastavili smo da uvećavamo zlato u deviznim rezervama – ukupno za oko 4,3 tone, na rekordne 52,4 tone. Tako je uz rast cene zlata na svetskom tržištu vrednost zlatnih rezervi dostigla novi rekord od 6,1 milijarde evra, što predstavlja 20,8 odsto deviznih rezervi na kraju novembra 2025. Istovremeno je i dinarska štednja nastavila da raste – za 15,2 milijarde dinara (osam odsto), na preko 206 milijardi dinara.

U odnosu na jun 2024. godine, kada je centralna banka počela sa ublažavanjem monetarne politike, kamatne stope na dinarske kredite stanovništvu smanjene su dodatno za 3,4 p.p., na 8,3 odsto u novembru 2025. godine, dok su kamatne stope na dinarske kredite privredi u istom periodu smanjene za 1,3 p.p., na 6,8 odsto.

Prema navodima centralne banke, novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga doprineo je daljem padu kamata u 2025. godini. Tako su nominalne kamatne stope na dug po kreditnoj kartici fizičkih lica smanjene sa 21,5 na 14,5 odsto, a na minus po tekućem računu sa 27,8 odsto na 17,1 odsto, dok su kamatne stope na stambene kredite ograničene na nivo od pet odsto, pri čemu se kreću i ispod tog nivoa (4,4 odsto u novembru).

Zaposlenima i penzionerima sa redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara banke su ponudile potrošačke i gotovinske kredite u dinarima, kao i stambene kredite pod povoljnijim uslovima, u skladu sa supervizorskim očekivanjima Narodne banke Srbije.

Od septembra 2025. godine banke su odobrile oko 180.000 gotovinskih i potrošačkih kredita, kredita za refinansiranje ovih kredita i stambenih kredita po povoljnijim uslovima, u ukupnom iznosu od oko 143 milijarde dinara.

Građani sve više razmišljaju o fiksnim kamatama

Kada je reč o kreditima i uslovima zaduživanja u narednom periodu Vladimir Vasić ističe da kreditna aktivnost postoji, ali da je mnogo racionalnija nego ranije.

“Građani pažljivije biraju strukturu kredita i sve više razmišljaju o fiksnim kamatama. Privreda se zadužuje selektivno. Investicije se prave tamo gde postoji jasna računica. U narednom periodu očekujem blago poboljšanje uslova zaduživanja, ali bez povratka na eru ‘jeftinog novca’. Fokus će biti na kvalitetu projekata, a ne na masovnom rastu plasmana”, ocenjuje naš sagovornik.

Što se tiče vođenja monetarne politike Narodne banke Srbije, Evropske centralne banke, kao i kretanja ključnih kamata, Vasić kaže da je ECB blizu kraja restriktivnog ciklusa i da će dalji potezi zavisiti, pre svega, od inflacije u sektoru usluga i rasta plata, a ne od klasičnih industrijskih faktora.

“NBS će nastaviti da vodi opreznu politiku, vodeći računa o domaćoj inflaciji, kursu i finansijskoj stabilnosti. Ne očekujem nagle rezove kamata, već postepeno i pažljivo prilagođavanje, u zavisnosti od globalnog okruženja”, navodi on.

Pun pristup SEPA sistemu od 4. maja 2026.

Prethodnu godinu obeležio je i ulazak Srbije u Jedinstveno područje za plaćanje u evrima – SEPA (Single Euro Payments Area). Srbija je 22. maja 2025. godine i zvanično postala 41. članica ovog sistema, čime je naša zemlja napravila značajan iskorak u procesu ekonomske integracije sa Evropskom unijom i ekonomijama Zapadnog Balkana.

Time je završena prva faza procesa pristupanja, a Srbija se svrstala među države koje primenjuju jedinstvene standarde za plaćanja u evrima, otvarajući nove mogućnosti za građane i privredu u oblasti prekograničnih transakcija. Puni efekti ovog procesa očekuju se od 4. maja 2026. godine, kada pružaoci platnih usluga iz Srbije pristupe SEPA platnim šemama.

SEPA je, prema Vasićevom mišljenju, jedan od najvažnijih finansijskih iskoraka regiona u poslednjih desetak godina.

“Trenutno smo u fazi tehničke i proceduralne pripreme banaka i platnih institucija, pa se puni efekti još ne vide. Ključni benefiti će postati vidljivi od 2026. godine. Ono što je važno naglasiti jeste ekonomski efekat. Moja procena je da bi Zapadni Balkan, kroz niže troškove evro plaćanja i doznaka, mogao da uštedi između 400 i 600 miliona evra godišnje. Najveći deo ovog ‘kolača’ pripada Srbiji, kao najvećoj ekonomiji regije”, ističe naš sagovornik.

Danas su, kako kaže, prekogranična evro plaćanja iz regiona često višestruko skuplja nego unutar EU, a SEPA praktično izjednačava ta plaćanja sa domaćim evro transakcijama u EU, pa su ona brža, jeftinija i standardizovana.

“Za privredu, to znači niže operativne troškove, bolju likvidnost i veću konkurentnost. Za građane, posebno one koji primaju doznake ili rade sa inostranstvom, to znači da će manje novca ostajati bankama, a više ljudima. Ulazimo u period u kojem znanje, brzina reagovanja i razumevanje regulatorne prakse postaju ključna konkurentska prednost. SEPA, stabilan bankarski sistem i oprezna monetarna politika daju dobru osnovu, ali uspešni će biti oni koji se najbrže prilagode novim pravilima igre”, zaključuje Vasić.