Larve koje jedu stiropor značajno smanjuju troškove farmerima

Pionirski centar za uzgoj larvi velikog brašnara (lat. Tenebrio Molitor), insekta sa izuzetnom sposobnošću biorazgradnje plastike, posebno stiropora, zajedno sa organskim otpadom, mogao bi mnogo da pomogne poljoprivrednim gazdinstvima ne samo da smanje svoje račune, već i da olakšaju svoj način rada, a da pritom i značajno smanje zagađivanje životne sredine.

Benefite projekta konzorcijuma kompanije Belinda Animals i Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ (IBISS) prepoznao je Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), koji je pružio finansijsku podršku od 30 odsto od ukupnog budžeta projekta, odnosno 44.000 američkih dolara. Ukupan budžet koji je potreban za realizaciju projekta procenjen je na oko 170.000 evra (skoro 182.000 dolara).

Boris Vasiljev iz kompanije Belinda Animals za Biznis.rs je objasnio da se domaća populacija pomenutih larvi proučava već tridesetak godina na IBISS-u, i da oni koriste osobinu larvi da razlažu različite vrste plastike, ali da im je najzanimljiviji stiropor (polistiren) jer je kabast, male gustine, a velike zapremine, tako da ga je teško i odlagati, a da je problem i njegovo usitnjavanje na održiv način.

„Godinama unazad je poznato da pojedini insekti jedu plastiku, i u nekom procentu je razgrađuju. Larve velikog brašnara imaju osobinu da potpuno razgrade plastiku zbog svoje specifične mikroflore u probavnom traktu. Tako, praktično njihovim hranjenjem plastikom, ona se potpuno razgrađuje, i ne ostaju im niti u telu, niti u njihovim izlučevinama, tako da ne ostaju nikakve štetne materije niti ostaci ili bilo kakav otpad. Čak i njihove izlučevine predstavljaju odlično organsko đubrivo“, naglasio je naš sagovornik.

U svetu su se, kako kaže, svi više bazirali na proizvodnju larvi u pravcu proizvodnje proteina i ulja, i da, iako se govori o tome da larva ima osobine da razgrađuje plastiku, to niko nije počeo da radi u komercijalne svrhe.

„Njih interesuje komercijalni momenat proteina, odnosno da se od tela larve dobije insekt protein, a sa druge strane ulje, i to je kraj njihovog interesovanja. Pionirski je poduhvat zato što formiramo jedan novi ekosistem. Nije poenta da proizvodimo u klima komorama larve koje će da jedu tu plastiku, već da napravimo mrežu malih farmi po gazdinstvima, tako da bi farmeri uzgajali larve, dodavali im stiropor koji im se dostavlja u obliku prilagođenom za ishranu, a prvi njihov benefit bi bio taj što ćemo ukloniti stiropor iz životne sredine“, obrazložio je Vasiljev.

Dodao je da je drugi benefit to što ostaje larva za ishranu životinja, koje su potpuno zdrave, bez obzira na to što se hrane plastikom. Istakao je da se potpuno normalno razvijaju, rastu, a da su svi njihovi proizvodi apsolutno zdravi.

„Projekat je u početnoj fazi. Formiran je inkubator centar i larve se intenzivno razmnožavaju. Očekujemo kroz šest do devet meseci da ćemo imati dovoljan broj matičnih legala da možemo da damo farmerima na dalji uzgoj. Naravno, razgovaramo i sa Ministarstvom životne sredine, očekujemo da će prilagoditi neka podzakonska akta tako da ćemo moći da farmerima dostavljamo i mi pripremljen stiropor za ishranu“, naveo je naš sagovornik.

Na kraju životnog veka stiropora uglavnom spaljivanje

Stiropor je im je interesantan ne samo zato što ga insekti jedu, već i zato što je na kraju lanca njegove upotrebe – spaljivanje. Zanemarljiv deo se reciklira, dok se, kako ističe, na kraju gotovo sve količine spaljuju.

„Prilikom spaljivanja, oko kilogram stiropora oslobađa 3,96 kilograma (kg) emisionog ugljen-dioksida (eCO2), što je veliko zagađenje životne sredine. To sve ide u atmosferu. Kada ga razgrađuju larve, to čine sa veoma malom emisijom CO2. Analiza Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) pokazala je da insekti za produkciju jednog kg svog proteina emituju u atmosferu jedan gram CO2. To znači da, otprilike, kada insekt pojede kilogram stiropora, on emituje samo jedan gram CO2, dok bi spaljivanje stiropora emitovalo skoro četiri kilograma CO2, što je ogromna razlika“, obrazložio je Vasiljev.

Sa druge strane, tu je, kako je naveo, i benefit farmera, koji mogu i da zamene životinjske proteine larvama.

„Za primer možemo uzeti farmere koji se bave uzgojem stoke. Ako je prosečno domaćinstvo sa deset svinja u tovu, i ako bismo zamenili životinjski deo proteina koji su dosad koristili kroz hranu za njih, sa insekt proteinom bi spustili cenu svog proizvoda za žive životinje za 20 odsto“, objašnjava naš sagovornik.

Takođe, životinjski protein u odnosu na insekt proteino, stvara veće emisije CO2 prilikom same proizvodnje.

„Dakle, mahom se taj protein koristi od riba (riblje brašno), ili od goveda (mesno brašno). Jedan kilogram insekata emituje samo jedan gram CO2, dok prirast jednog kilograma goveđeg proteina emituje 2.850 grama CO2, što je razlika od skoro 3.000 puta“, naglasio je Vasiljev.

Dodao je da je tako na gazdinstvo od 10 svinja u tovu ušteda CO2 u periodu od 20 godina 348.000 tona. Pritom će, kako je istakao, svake godine tih 10 svinja na poljoprivrednom gazdinstvu pojesti oko 400 kg stiropora.

Osim što upotreba insekt proteina smanjuje troškove i cenu finalnih proizvoda, što farmere ojačava ekonomski, on je istakao da je reč i o bezbednoj hrani.

„Osim toga, larve su lake za uzgajanje, tako da to u seoskim gazdinstvima mogu da rade i žene, starije osobe, pa čak i osobe sa invaliditetom, tako da se ispunjava i taj socijalni momenat, jer ne moraju da rade samo jake muške osobe“, istakao je Vasiljev.

Uzgajivači ptica prvi za moguću saradnju

Saradnju, kada je reč o farmerima, prvo planiraju da otpočnu sa organskim proizvođačima ptica, odnosno živine, japanskih prepelica, kokoški nosilja i kokoški u tovu. Sa njima je, kako kaže naš sagovornik, najlakše, jer je larva prirodna hrana za živinu, i jedini je životinjski izvor koji predstavlja kompletnu hranu. Dakle, ako se ona daje živini, ništa drugo ne mora da se daje, jer pruža sve što je potrebno živini.

„Kada larve odrastu, kada dostignu najveću moguću veličinu, od 100 do 150 miligrama, onda se koriste za ishranu direktnu, ili se suše, ili se koriste za proteinsko brašno ili ulje. Pretpostavljam da će se u poljoprivrednim gazdinstvima sušiti, i da će biti još nekih inovacija kod nas, gde će oni moći i sami da prave hranu od larvi na svojim gazdinstvima, ali je to zasad sve na nivou razvoja“, rekao je Vasiljev.

Podsetimo, pre javnog poziva UNDP-a za Zelenu agendu EU u Srbiji konkurisali su na nekoliko javnih poziva, ali ovaj projekat nije bio prepoznat. Oko sedam meseci imali su mentorsku podršku i različite obuke, što im je pomoglo i za aplikacije, ali i za neka razmišljanja u kom pravcu da nastave sa razvijanjem projekta.

Vasiljev je najavio da je u planu i pilot projekat koji će se baviti daljom preradom larvi (sušenje larvi, pravljenje brašna, u sl.), kada se za to steknu uslovi, i kada se uskladi domaća regulativa sa EU, kada bi mogla da se pravi i hrana za ljude.